petak, 24.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:31

Lingvista sa najdužim stažom na čelu SANU

U ovoj godini navršilo se 140 godina od rođenja Aleksandra Belića, organizatora naučnog života, osnivača Društva nastavnika srpskog jezika, Slavističkog društva Srbije, jednog od pokretača i učesnika međunarodnih kongresa slavista
Autor: Dr Sreto Tanasićpetak, 30.12.2016. u 11:05
Александар Белић (Фото: Википедија)

U godini koja se bliži svome poslednjem danu obeležavamo 175 godina od osnivanja Društva srpske slovesnosti – preteče Srpske akademije nauka i umetnosti. Cele godine naša naučna, kulturna i svekolika javnost je podsećana na ovaj važan datum iz istorije kulture srpskog naroda. Akademija je na svoj način obeležavala ovaj datum. Organizovani su naučni skupovi, predavačke tribine, izložbe, a i izdavačka delatnost nosila je pečat ovog jubileja. Bila je to i prilika da se podsetimo na mnoge zaslužne članove SANU i njenih preteča. Među njima svakako treba da se prisetimo i akademika Aleksandra Belića, najvećeg srpskog lingviste iz prve polovine prošlog veka, člana svih slovenskih akademija nauka. U ovoj godini navršilo se i 140 godina od njegovog rođenja (2. VIII 1876 – 26. II 1960). Aleksandar Belić je rođen u Beogradu, gde se, po završetku gimnazije, upisao se na istorijsko-filološki odsek Velike škole. Njegov učitelj Ljubomir Stojanović, videvši u njemu posebno obdarenog studenta, poslao ga je na studije u Odesu, zatim u Moskvu. Po završetku studija A. Belić se vraća u Beograd i započinje karijeru kao docent na Velikoj školi 1899, a 1905. kao vanredni profesor. Godine 1900. otišao je u Lajpcig, gde je odbranio doktorsku disertaciju i vratio se 1901. u Beograd. Po osnivanju Beogradskog univerziteta izabran je za vanrednog profesora 1905. godine. Te, 1905, biran je za vanrednog, a 1906. za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Postao je njen predsednik 1937. godine i na toj dužnosti je ostao do svoje smrti, kao predsednik s najdužim stažom u istoriji Akademije.

Aleksandar Belić je odmah počeo da razvija naučnu delatnost. Godine 1905. pokreće časopis „Srpski dijalektološki zbornik“, čiju je prvu knjigu ispunio svojom monumentalnom monografijom Dijalekti istočne i južne Srbije, što se može smatrati za istinsko uobličavanje dijalektologije kao naučne grane. Na molbu čuvenog slaviste Boduena de Kurtene napisao je opširna uputstva za ispitivanje narodnih govora, koja su objavljena u glasilu ruske akademije 1913. Ubrzo (1913), pokreće „Južnoslovenski filolog“, namenjen širim filološkim istraživanjima, do danas najznačajnije lingvističko glasilo na slovenskom jugu, a potom i „Našeg jezika“ (1932), trećeg lingvističkog časopisa – za proučavanje književnog (standardnog) jezika i jezičke kulture.

U vreme kad je u naučni život Srbije stupio Aleksandar Belić srpski književni jezik vukovskog tipa bio se već razvio u izgrađen jezik. Takođe, već je bio završen proces srpsko-hrvatskog jezičkog ujedinjavanja preuzimanjem vukovskog književnog jezika od strane Hrvata: 1899. godine u Zagrebu je objavljena Maretićeva „Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskog jezika“, u čijem predgovoru je autor istakao da je sve rađeno po Vuku i Daničiću. Beliću je ovo jezičko jedinstvo bilo blisko; srpski vukovci su verovali u ideju jednog, srpskog, naroda sa jednim jezikom i tri vere, politička elita – jednog, jugoslovenskog naroda. Hrvatski vukovci su ostvarili ideju jezičkog jedinstva. Srpski književni jezik je poslužio da se štokavci katolici, čakavci i kajkavci (uz pomoć vere) objedine u jedinstvenu hrvatsku naciju. I posle Drugog svetskog rata, Aleksandar Belić se uključio u proces obnove srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva. Istina, po svedočenju Mihaila Stevanovića imao je rezervu prema anketi o obnovi srpsko-hrvatskog jezičkog jedinstva dok se nije „uverio da ta anketa nije pokrenuta po bilo čijoj sugestiji, sa ma koje strane“, očito verujući da to neće s druge strane biti opet oročeno.

Velike su Belićeve zasluge za izučavanje srpskog jezika, kako na istorijskoj, tako i na savremenoj ravni. Kad je posredi savremeni srpski jezik, višestruko je zadužio srpsku nauku – od akcentologije do sintakse; smatra se jednim od osnivača slovenske sintakse, posebno sintagmatike i sintakse glagola. Prihvatio je pozitivne osobine mladogramatičarske škole, posebno najprogresivnije ideje ruskog lingviste Fortunatova Svoje teorijske poglede na jezik izneo je u obimnom dvotomnom delu „O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku“. Milka Ivić, naš vodeći poznavalac opšte lingvistike, ističe da je insistirao da se reči ispituju s pogledom na njihov oblik, funkciju i značenje. U njegovim pogledima da imenica podrazumeva „zbir osobina“ M. Ivić vidi preteče teorije generativne semantike.

Posle Drugog svetskog rata Aleksandar Belić se ponovo našao na početku: bilo je nužno obnoviti rad Univerziteta i Akademije, odnosno okupljati desetkovan naučni kadar. Godine 1947. pri Akademiji se osniva Institut za srpski jezik, u koji se prenose leksikografski i svi veliki poslovi na planu proučavanja srpskog jezika. Belić je izabran za prvog direktora Instituta i na toj funkciji će ostati do kraja života. Ponovo pokreće sva tri časopisa, koji u toku rata nisu izlazili. Stara se o stvaranju naučnog kadra: svi srpski lingvisti iz druge polovine prošlog veka njegovi su učenici, mnogi su postali veliki naučnici, a među njima su i akademici Irena Grickat i Mitar Pešikan – iz Instituta za srpski jezik SANU; u Institutu su karijeru započinjali i Milka i Pavle Ivić, profesori Novosadskog univerziteta, njegovi učenici su i akademik Mihailo Stevanović sa Beogradskog i akademik Jovan Vuković sa Sarajevskog univerziteta.

Pored svega pomenutog, Belić je bio i organizator naučnog života, osnivač Društva nastavnika srpskog jezika, osnivač Slavističkog društva Srbije, jedan od pokretača i učesnik međunarodnih kongresa slavista. Bilo je planirano da se Treći kongres održi u Beogradu u jesen 1939, ali je 1. septembra usledio napad fašističke Nemačke na Poljsku. U takvim okolnostima je odlučeno da se otkaže njegovo održavanje. Trebalo je da prođe osam decenija da Beogradu ponovo bude poverena organizacija takvog naučnog skupa: 2018. godine u Beogradu će se održati 16. međunarodni kongres slavista, na kome će srpski slavisti podsetiti svet slavistike na velikog srpskog lingvistu i zaslužnog slavistu akademika Aleksandra Belića.


Komentari5
f96a5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

катана
Видим да је Политика "ошишала" неке друге чињеничне коментаре. Жалосно. У сваком случају, Белић је потписник "Апела", аутор српско-хрватског језика и речника, потписник "Новосадског договора", као и одбаченог праовписа. Не знам шта смо тиме добили, али видим шта смо изгубили.
Mirko Šimundić
Gospodine,Šop,ja ne sporim da Aleksandar Belić pokrenio veliki Rečnik Sanu,kao što Vi sporite da je potpisao Apel srpskom narodu.Ja sam naveo gdje je i kada objavljen taj Apel i Vama neće biti teško da to provjerite u arhivi Narodne biblioteke ili u arhivi novina Novo vreme za 1941.godinu.Da Vam pomognem,Apel je prvi potpisao episkop niški dr.Jovan.Dr.Aleksandar Belić je 33.potpisnik toga Apela kao pretsednik Srpske Kraljevske akademije nauka.Među potpisnicima su,a što ćete Vi lako pročitati,i episkop zvorničko-tuzlanski Nektarije,episkop budimljanski Valerijan,te nemali broj protojereja,kao i više bivših ministara i političara.Ima dosta i oficira,među kojima je posljednji ministar kraljevske vojske prije 27.marta 1941.godine,"armiski đeneral"Petar V.Kosić.Od značajnijih naučnih i umjetničkih osoba tu ćete naći Petra Mišića,rektora Beogradskog univerziteta,Petra Konjovića,kompozitora i rektora Muzičke akademije,Tomu Rosandića,vajara i rektora Umetničke akademije i niz drugih osoba.
Mija
Extra!
stevan šop
Да ли је Белић покренуо велики Речник САНУ? Јесте. Да ли је био затворен 1941? Јесте. Да ли је могао бити председник САНУ после рата да је потписивао и сарађивао? НЕ БИ! Т о је истина.
Preporučujem 6
Mirko Šimundeić
Šteta što autor teksta nije se osvrnuo i na Belićevo stajalište o makedonskomu jeziku za koji je tvrdio da je srpski jezik.Isto tako mogao je autor teksta spomenuti da je Aleksandar Belić potpisnik Apela sršpskom narodu iz augusta 1941.godine kojim se osuđuje ustanak u Srbiji protiv njemačkoga okupatora.Taj Apel je objavilo beogradsko Novo vreme 13.8.1941.godine,a potpisalo ga je preko 400 viđenijih srpskih naučnika,svećenika,bivših ministara,trgovaca,književnika i drugih.Da je to navedeno,možda bi slika o liku i djelu Aleksandra Belića bila potpunija.
Preporučujem 14

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja