utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
EKSKLUZIVNO: Izabel Ađani, francuska glumica

U Francuskoj je producent bog, reditelj ništa, a glumica pripada reditelju

Džordž Kluni je rekao da nema šanse da pobedi Tramp. Neću reći da Marin le Pen nema šanse da pobedi u Francuskoj. Iako ja još uvek verujem u Francuze i njihovu svest, sve je moguće
Autor: Dubravka Lakićsubota, 31.12.2016. u 22:05
Изабел Ађани (Фото Дубравка Лакић)

Parižanki Izabeli Jasmin Ađani (1955), ćerki Alžirca i Nemice, jednoj od najegzotičnijih i najmisterioznijih francuskih diva i još uvek jednoj od najlepših žena svetskog filma, nedavno je na 16. Marakeš festivalu uručena „Zlatna zvezda“ za karijeru.

Onu, koja obuhvata i uloge u filmovima „Životna priča Adel H.“ (imala je samo 19 godina i postala najmlađi kandidat za Oskara), „Posednutost“, „Stanar“, „Kamij Klodel“, „Dijabolik“, „Nosferatu“, „Kraljica Margo“, „Metro“, u ovom poslednjem koji je snimila – „Karol Matje“, ali i dvostruku kansku glumačku „palmu“ i rekordnih pet francuskih nagrada „Cezar“.

Na velelepnoj sceni najavljena je kao kraljica Marakeša, a ponašala se skromno, delovala gotovo stidljivo, kao da ne voli previše pompu.

Na ekskluzivni razgovor za „Politiku“ u biblioteci hotela „Mamunija“, jer i tako nešto u tom luksuzu postoji, pojavila se u pratnji svoja tri agenta.

Unapred sam od njih elektronskom poštom dobila upozorenje da nema pitanja na temu njenog privatnog života (valjda su mislili na njene brakove sa Brunom Najtanom i Danijelom Dej Luisom, vezu sa Vorenom Bitijem i slično), ali nisam očekivala da će mi tokom razgovora biti i pratnja.

Posle drugog pitanja Izabel se okrenula ka njima i rekla: „Osećala bih se prijatnije ako biste sada izašli“.

I ćutke su izašli.

Ostale smo u toj biblioteci same.

 

Na sceni ste izjavili da likovi koje igrate uvek ostaju sa vama?

Uvek. Ja sam deo njih i oni su deo mene.

 

Onda vi nikada ne spavate sami?

Ha, ne ostaju u tom smislu. Moji likovi su mi dali nešto što je učinilo da evoluiram u malom delu moje duše. Osećam emociju za njih. Biti glumica ceo život, odnosno od kada sam bila veoma mlada, nije gubljenje vremena.

Likovi ostaju sa mnom i mi smo jedno. Sreli smo se, postali jedna osoba, a zatim smo morali da se razdvojimo. Dakle, ne nosim stalno u posedu moga bića mnogo entiteta. To je više kao kada se zaljubiš u knjigu, kada lik iz nje postane za tebe neka vrsta vodiča. To vas menja, a možda čak utiče na vašu sudbinu.

 

Zašto ste postali baš glumica?

Pre svega zato da bih ostvarila, oživela neke od drama iz literature. To je i razlog zašto veoma volim istorijske komade i što rado biram uloge u period dramama. Ako bih verovala u prošli život, mogla bih da kažem da je moja duša iz nekog drugog vremena. Volim da skočim u svet emocija, u prošlost i mislim da je sve to stvorilo ono ko sam ja. Kao mala devojčica.

 

Kako ste se osećali u liku Karol Matje, ona nije žena iz prošlosti?

Ono što za nju osećam je empatija, jer je Karol oslabljena žena. Žrtvovala je snagu zarad drugih. To je ono što me čini bliskom njoj.

 

Ona je u ostvarenju cilja otišla predaleko da bi se vratila, a vi?

Ona je postala zaslepljena svojim zadatkom spasioca i u svemu tome je otišla predaleko. Njen lik, za koji imam saosećanje, jedan je od onih koji imaju veze sa mnom, jer sam i ja u stanju da brinem o drugima.

I kao glumica, na meni je da brinem o drugim ljudima. Ono što mi glumci radimo jeste organizacija kroz osećanja i emotivni prenos drugim ljudima. To je ono što za mene znači veliki glumac. Veliki glumac nije samo zabavljač ljudi na nekoliko sati. To nije dovoljno.

 

Da li brinete o likovima koje igrate?

Da, brinem, što ne znači da ne mogu da igram i veoma groznu osobu. To može biti čak zabavno, ali više u smislu katarze. Može biti zabavno da kao glumica budete izraz gadne stvari i da pokušate da date smisao svemu tome.

Ima različitih načina na koji brinete o svojim likovima u zavisnosti od vaših potreba. Sviđa mi se ideja negovanja znakova. Volim pojam razmene. Emocija. Iskustva.

 

Uloga koju igrate u filmu „Karol Matje“ vezana je za nedavne istinite događaje samoubistava u Francuskoj. Da li vas takve stvari brinu?

To je nešto što je zabrinulo i reditelja Luja-Žilijena Petija i pisca istoimene knjige Marin Ledun i mene. Smatrali smo da je to neka vrsta vanrednog stanja i da je hitno za razgovor o tome.

Želeli smo da se naš film na ovu temu dogodi što pre kako bi se ljudima otvorio prostor da govore o tome. Ovaj film jeste fikcija, ali smo mi fikciju koristili da bismo što bliže prišli stvarnosti i onima koji stvarnost mogu da promene.

 

U tom smislu ovaj film je društveno angažovan?

Jeste, reditelj Peti se uvek bavi društvenim temama i veliki je poštovalac Kena Louča. Zaista želi da se bavi aktuelnim problemima u Francuskoj i to na način koji nije tako čest u mojoj zemlji.

 

A samoubistva zaposlenih zbog problema i nepravdi na poslu su česta?

Jesu, ali kada je to počelo da se događa ljudi su smatrali da je reč o osobama koje su imale problema izvan posla. Nisu bili odmah svesni da do toga može doći zbog načina na koji su zaposleni tretirani na poslu.

I to ne samo u telefonskim kompanijama, u Frans telekomu, već i u oblasti medicine. Pre neku godinu zbog lošeg tretmana na poslu ubio se i jedan kardiolog. Zbog ovih slučajeva su se čak osnovali i novi sindikati. Postoji način za rešavanje uzroka samoubistva.

 

Tako što bi se promenio sistem?

Nešto se svakako mora menjati. Treba stvoriti humanije okruženje za zaposlene, a ne samo juriti profit. To je zadatak političara.

 

Koliko vi pratite dnevnopolitičke događaje?

Onoliko koliko i svaka prosečna osoba. Nisam previše time okupirana.

 

Da li vas brine šta se sve posledično može događati u Evropi posle izbora Donalda Trampa za novog predsednika SAD?

Naravno da me sve brine, svašta se može dogoditi i u Evropi. Ne živimo u jednoj dimenziji, živimo u veoma čudnom svetu. Često ne znamo šta da izaberemo za sebe. Biramo pogrešne lidere. Izbor Donalda Trampa izazvao je strah.

Nisam srećna zbog njegovog izbora, brine me zaštita demokratije i podizanje novih zidova na meksičkoj granici. Nedavno sam pročitala i da je Alžir zabranio ljudima iz subsaharskih područja da se naseljavaju po zemlji jer navodno donose sa sobom boleštine. Nekakvo ludilo je zavladalo svetom. Donose se lude odluke.

 

Šta ako Marin le Pen dobije izbore u Francuskoj?

Neću biti kao moj kolega Džordž Kluni koji je pre izbora izjavljivao da nema šanse da pobedi Donald Tramp i da niko ne treba ni da pomisli da bi Tramp ikada mogao da bude predsednik SAD.

Neću govoriti kao on i reći da Marin le Pen nema šanse da pobedi u Francuskoj. Iako ja još uvek verujem u Francuze i njihovu svest, sve je moguće.

 

Možda je došlo vreme za desnicu, svojim činjenjem liberali – da ne kažem „levica“ jer Hilari Klinton pa ni Fransoa Oland to svakako nisu  – razočarali su ljude?

Da, veoma su razočarali. Zato desnica jača. Ali, tako se to događa, to je deo ciklusa. Levo, desno, levo, desno.

Mislim da će se ipak jednom neko pojaviti. Neko u najmanju ruku harizmatičan, neko ko će znati kako stvari da postavi na svoje mesto i ko će znati da sebe stavi na mesto. No, to se neće skoro dogoditi.

 

Imali ste nekoliko prekida tokom karijere, zašto?

I to je samo život. Ne želim da znam koliko imam godina. Ne volim da govorim o svojim godinama. To sam samo ja, sanjar što je imao sreću da tu i tamo izabere prave projekte iz razloga koji su racionalni samo meni.

Imam i druge oblasti interesovanja, druge strasti kao što su moja deca. U životu daješ mnogo i mnogo se pitaš, a imaš i priliku da kažeš ne ili ja ću biti uz tebe. Svako ima pravo da odluči kako će voditi svoj život, jer je on dovoljno komplikovan.

 

Položaj žene u francuskoj filmskoj industriji i nije tako sjajan?

Francuska je zemlja u kojoj je producent bog, reditelj ništa, a glumica pripada reditelju. Sada se to polako menja i vi ne morate da čekate da vas bog izabere. Sama radim na izradi i realizaciji nekoliko projekata, kao producent i kao glumica.

To nije lako, ali što više radim manje sam umorna.

 

Kako birate projekte?

Za mene, sve je u smislu. Divim se Danijelu Dej Luisu, jer on može da uradi film svake četiri godine i tada on postaje centar njegovog života pun razloga za njega kao glumca. Volim glumce koji imaju osećaj da moraju da postoje, osećaj da su pronašli način da se njihova ubeđenja ostvare.

Ne kažem da je to uvek tako sa glumcima. Kod mene je češći slučaj da kažem: „Moram da idem na posao“.

 

Morali ste da idete na „posao“ i kod Trifoa i Andžeja Zulavskog i Romana Polanskog i Vernera Hercoga?

Drugačije je to bilo. Recimo, „Posesivnost“ Zulavskog je vrsta filma koji možete da uradite kada ste mladi, jer je on bio reditelj koji me je utapao u svoj svet tame i sopstvenih demona.

To je u redu kada si mlad, jer si ubeđen da si spreman da ideš tamo, a danas, to bi već bila druga stvar.

Filmovi Zulavskog su veoma posebni, potpuno fokusirani na žene kao da su one ljiljani. Bio je prilično neverovatan film koji smo radili, u modricama, naopačke, uzbudljivo i srećom bez slomljenih kostiju.

Pitam se danas kako sam i zašto to uradila, jer ne mislim da bi bilo koja glumica ikada uradila dva filma sa njim.


Komentari5
bd080
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

gospodine mirko
bas lepo sto gospodina boga identifikujete sa dobrocudnim deda mrazom a njegovim direktnim potomcima,ljudima,pripisujete krajnje negativne karakteristike .ako je neko tvorac on mora da preuzme kompletnu odgovornost za svoje delo a ne samo da se kiti lovorikama.
Mustafa Aga
"У Француској је продуцент бог"...Da li je moguce da je ovo deo naslova...Porediti nekoga sa Uzvisenim Bogom, nasim Tvorcem...Jeste van pameti...Neko ce reci da je to samo figurativni izraz...Onda je to jos naivnije jes se radi o Bog-ohuljenju...
Драган Ја
Просто невероватно да још увек постоје људи који реагују на овакве натписе и текстове!
Preporučujem 38
simon
Aga,Aga...izabrao si pogrčnu vrstu čtampe. Trebaš da čitaš npr. Glas Koncila i sličnu žurnalistiku. I...izabrao si i pogrešno ime. Neozbiljno je da Mustafa Aga prediguje o Bogu.
Preporučujem 41
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja