nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:07
KNEZ MIHAILOVA ULICA

Pešačko carstvo od trideset leta

Nesuglasice oko Delijske česme i podzemnih instalacija ometale preobražaj centralne gradske štrafte
Autor: Daliborka Mučibabićsreda, 04.01.2017. u 11:15
Бранислав Јовин: Из зграде Дома штампе на Тргу републике једва смо се пробијали кроз масу, кажу да је било 80.000 људи. Београђанке су грлиле и љубиле градоначелника, француски амбасадор је испред своје читаонице отворио шампањац, а ТВ екипа нас је чекала код Делијске чесме (Фото: А. Васиљевић)

Kada kažete „Gazela”, pomislite na Branka Pešića, Most na Adi asocijacija je na Dragana Đilasa, „Beograd na vodi” će se vezivati za Sinišu Malog, a Aleksandar Bakočević pamti se kao gradonačelnik Beograda koji je za svog vakta pešacima podario Knez Mihailovu. Iz nje je, bez kontroverzi, proterao automobile. I to zahvaljujući Branislavu Jovinu, urbanisti koji slovi za oca beogradskog metroa, čiji projekti u fioci čame 35 godina. Suverena vladavina pešaka u jednoj od najstarijih beogradskih ulica traje od 20. oktobra 1987. godine, a Jovin za „Politiku” otkriva kako je za svega šest meseci „Knez” obukao u novo odelo.

Godinu i po dana pošto se vratio iz, kako kaže, dobrovoljnog izgnanstva u Kuvajtu, gde se otisnuo zato što je njegov sektor za beogradski metro bio zabranjen 1982, Jovina je pozvala Saša Banović, tadašnja direktorka gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Predočila mu je plan gradonačelnika Bakočevića i njegove desne ruke Živane Olbine. Jovina je za taj posao preporučila jer je kao rukovodilac sektora za metro predvideo pešačku zonu od Kralja Petra do Hrama Svetog Save.

– Dotad se grad razvijao na periferiji, a osim Terazijskog tunela u centru nije bio većih graditeljskih zahvata. Bakočević je hteo da napravi nešto na radost starih Beograđana. Posao sam dobio, ali je tim koji je pre mene šest meseci vodio projekat predvideo kasetu za podzemne instalacije – priseća se Jovin.

Tome se usprotivio, kao što nikada nije oćutao neslaganje s vlastima, bilo da je reč o lakom metrou, Mostu na Adi ili „Beogradu na vodi”. Jer, dok je devet godina projektovao metro, obišao je 20 evropskih gradova i nigde nije video da se vodovodne, kanalizacione i toplovodne cevi pakuju jedna pored druge.

U pomoć je pozvao profesora Ruperta Šikla, konsultanta za naš metro, koji mu je u Beču potvrdio da se svaka instalacija postavlja odvojeno. To je proverio i u Minhenu, koji je za Olimpijske igre 1972. izgradio pešačku zonu, takođe bez zajedničke kasete za podzemne instalacije.

Idejno rešenje rekonstrukcije ulice od Ruskog cara do Kalemegdana (940 metara, 13.500 kvadrata, širina od 16 do 28 metara) pokušala je da ospori stručna komisija.

– Kolege su me napale zbog ideje da ulica bude popločana jablaničkim granitom debljine osam centimetara. Zasmetala im je i česma od belog aranđelovačkog mermera, koju sam, inspirisan nekadašnjom Delijskom česmom na uglu „Kneza” i Vuka Karadžića, postavio u težište trapeza, prostora oko Američke čitaonice, danas Instituta „Servantes”. Jer, dok sam bio u Kuvajtu, na konkursu za česmu pobedio je profesor Deroko, koji je česmu predvideo u osovini čitaonice – ističe Jovin.

Posetio je svog profesora. Uz čašicu vinjaka, Deroko je Jovinovu dao „blagoslov”.

– Kada sam mu pokazao crteže, rekao je „Bravo, Brano! To je mnogo bolje od mog rešenja”. Zamislite veličinu tog čoveka, koji je bez imalo sujete priznao da je moj predlog bolji – kaže Jovin.

Problemi se tu nisu završili. Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture nije hteo da odobri drvored, 14 stabala hrasta, uz obrazloženje da ih nije bilo u ulici.

– Branio sam se da su ulice bez drveća – ulice bez života, bez transformacije. „Knez” nije isti u proleće kad krošnje ozelene i u jesen kad porumene – veli Jovin.

Rekonstrukcija je počela u maju. Radilo se danonoćno, bez godišnjih odmora. Uveden je toplovod i ugašeno 28 kotlarnica. Kandelabre je osmislio po ugledu na nekadašnje plinske, iz vremena pre struje. Kako kaže Jovin, „prvi put u novijoj istoriji Beograda” projekat za „Knez” urađen je na kompjuteru. Kod Ruskog cara postavljeno je spomen-obeležje Emilijanu Josimoviću, prvom srpskom urbanisti, a pored njega ploča nađena ispod asfalta, o omladinskim radnim akcijama koje su obnovile ulicu 1949. Otvaranje je zakazano na Dan oslobođenja Beograda u 18 časova, kada se pali rasveta.

– Bakočević je hteo da osvetljenjem postigne intimniji ambijent. Iz zgrade Doma štampe na Trgu republike jedva smo se probijali kroz masu, kažu da je bilo 80.000 ljudi. Beograđanke su grlile i ljubile gradonačelnika, francuski ambasador je ispred svoje čitaonice otvorio šampanjac, a TV ekipa nas je čekala kod Delijske česme. Cune Gojković je pevao. Pohvalim svoj tim i posebno upornost i energiju Živane Olbine. Bakočević proguta knedlu. Sutra saznam da je posle čuvene Osme sednice ona pala u nemilost. Nikada nisam bio član nijedne partije i uvek sam govorio kako jeste – uz osmeh se priseća svog gafa.

Iduće godine sređen je deo ulice do Palate „Albanija”, „Mažestika” i prostor ispred bioskopa „Jadran”, postavljeni su fontana i mini-amfiteatar u kome su se održavale pesničke večeri.

Kako vam danas izgleda Knez Mihailova?

– Oduševljen sam. Ploče kao da su juče postavljene. Ne bih ja tu ništa dirao.

Sa vama se neće složiti mnogi, ploče klecaju, majke sa dečjim kolicima zapinju.

– Zato što ih, posle popravke podzemnih instalacija, vraćaju nestručni ljudi.

Istorijski bukvar

U vreme Rimljana, jedan od glavnih prilaznih puteva protezao se trasom današnje Knez Mihailove. U prvoj polovini 16. veka obnovljen je stari rimski i izgrađen novi vodovod duž ulice, što je bio uslov za podizanje naselja. Turci su sagradili pet džamija sa mahalama, a Austrijanci, kad su 1717. godine osvojili Beograd, porušili su kuće i džamije i podigli nove zgrade. Odlaskom Turaka iz Beograda 1867. godine i prihvatanjem zapadnjačkih urbanističkih uzora, otpočeo je preobražaj grada. Na osnovu regulacionog plana Emilijana Josimovića iz 1867. godine, trasirana je Knez Mihailova ulica. Predstavnici građanske klase i trgovačkog staleža u njoj dižu zgrade i palate i otvaraju trgovačke radnje. Krajem 20. veka, od isključivo trgovačke, Knez Mihailova je prerasla u kulturno središte prestonice. Današnje ime nosi od 1871. godine, a pre toga se zvala Delijska. Za prostorno kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja proglašena je 1979.


Komentari18
190a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

straja
Veliki radnik,entuzijasta....mozda pomalo "tvrdoglavo uporan"(osobina svih kvalitetnih vizionarski stvaralaca)...ali ni u jednom poslu nije bio SAM.A autor clanka moga je ako ne sve a one neke da spomene.....jer Brana je ipak bio DEO timova.....
feliks56
Придружујем се честиткама арх. Јовину. Реконструкција Кн. Михаилове је одлично урађена. Сећам се док је кроз њу, пре претварања у пешачку зону, текла река пешака и возила. Скоро увек је била гужва са "хором" несносних аутомобилских сирена. А преко пута споменика кнезу Михаилу је била специјална станица спец. аутобуса. У питању је био аутобус предузећа "Путник" који је имао три станице. Поред ове била су још две станице, код "Фонтане" и тадашњег хотела "Путник"-"Стари Меркатор" (Нови Београд). Аутобус је кретао када би сва седишта била попуњена и није било стајања у возилу. Цена карте је била "за џ", тадашњих 100 дин. (то су седамдесете године XX века, када су плате у Београду биле у противвредности 2000-3000 немачких марака ). Нека друга, срећнија времена. И квалитет материјала и изведених радова у "Кн. Микиној" је нешто сасвим друго. Ови данашњи градски билмези ("градски оци") и полуквалификовани-набеђени дунђери, на жалост, далеко су од својих претходника. И временски и стручно.
Мата Лабор
Да ли неко може да ми објасни шта симболизује пирамида у Кнезу, са подацима о географској ширини и дужини, надморској висини, обележеним странама света итд? И зашто је постављена баш на том месту? То ме питају неки гости када посете Београд, али ја не знам да им одговорим. Поздрав, Мата!
Неда Ковачевић
Ово спомен обележје зове се "Координате Београда" или "Споменик Науци". Постављен 1995, поводом изложбе „Свет мерења“, одржане тада у Галерији САНУ. 44049'14" северне географске ширине 20027'44" источне географске дужине Надморска висина 116,75 m.
Preporučujem 0
Verni citalac
Hvala Politici sto nam je podarila ovu divnu pricu. Sve najbolje arh.Jovinu.
Мирко Мирковић
Врхунски пројекат! Талентован, надахнут и искусан пројектант. Огромна и вероватно пресудна помоћ градског руководства, но не треба заборавити почетак. Идеја је рођена у Заводу за заштиту споменика, Интресној Заједници за реконструкцију Кнез Михајлове улице (СИЗ), чијом скупштином је руководио Раде Кушић и руководством Општине Стари Град на челу с председником Драгованом Батом Ликићем, који је с великим ентузијазмом и упорнишћу, у време мандате, иницирао и реализовао многобројне пројекте на општини. Реконструкција трга, тада " Маркса и Енгелса" , градске инфраструктуре, повратак стамбене изградње и да даље не набрајам ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja