četvrtak, 18.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:50

Sve manje vremena za zaštitu srpskih oranica

Stručnjaci Instituta ekonomskih nauka smatraju da Srbija i dalje može da traži odlaganje primene SSP-a, koji stupa na snagu 1. septembra ove godine
Autor: Ivana Albunovićčetvrtak, 05.01.2017. u 08:30
(Фото Танјуг)

Rok za rešavanje pitanja prodaje zemlje strancima sve je bliži. Za razliku od dosadašnjih tumačenja stručnjaci Instituta ekonomskih nauka iz Beograda smatraju da Srbija i dalje ima mogućnost da zatraži izmenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji stupa na snagu 1. septembra 2017.

Stav ovog instituta zasnovan je na nedavno završenoj stručnoj analizi, koja je rađena na zahtev Pregovaračke grupe četiri (sloboda kretanja kapitala), i koja daje kompletnu sliku kakav uticaj bi mogla da ima promena regulative u ovoj oblasti.

U Institutu kažu da nemaju mogućnost da iznose detalje studije, ali za „Politiku” su otkrili da postoji više razloga zbog kojih bi naša zemlja mogla da pokuša da povuče takav potez i zatraži odlaganje primene SSP-a, iako je  neosporno da bi nam za pozitivan odgovor bila potrebna saglasnost svih 28 država članica EU. Osnovni razlog je činjenica da bi smo bili prva zemlja koja je pre ulaska u EU izjednačila prava kupovine zemlje kod stranih i domaćih fizičkih i pravnih lica. Taj podatak, kako kažu, može biti jedan od važnih elemenata u pregovorima.

– Verovatno se 2007. godine, kada je potpisan SSP, optimistički verovalo da ćemo u narednih deset godina ispuniti sve uslove za ulazak u EU i do tada rešiti pitanje vlasničkih odnosa. Jasno da se to neće dogoditi i da sada treba tražiti novi mehanizme kako da se ovakvi odnosi regulišu sa zemljom koja nije članica – napominju u Institutu, dodajući da bi EU, takođe, morala da zauzme stav da li bi u svim državama članicama i građani Srbije imali  ista prava.

Do sada se verovalo da bi naša strategija mogla da se zasniva na preuzimanju pojedinih rešenja iz zemalja EU, koje takođe nameću niz ograničenja po pitanju ko i pod kojim uslovima može da stekne pravo svojine nad poljoprivrednim zemljištem.

U javnosti su kao najpodesniji za nas pominjani slovenački, poljski i mađarski model. Stav Instituta je da ovo nije do kraja tačno jer je Srbija jedinstven slučaj, tako da ni praksa ne postoji, mada su njihovom studijom obuhvaćena iskustva nekoliko predloženih država poput – Poljske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i Mađarske.

Kako napominju, još neke važne pravne pretpostavke nisu ispunjene, restitucija nije do kraja završena – do jula 2016. godine vlasnicima je vraćeno svega 36.000 hektara poljoprivrednog i 3.900 hektara šumskog zemljišta. Postoji veliki broj nerešenih zahteva za povraćaj oko 10.800 hektara zemlje. Čak se ni ove informacije ne mogu uzeti kao potpune jer pojedine opštine ne raspolažu zvaničnim podacima.

Kao potencijalni problem navodi se i to što je u privatizaciji prodato 140 firmi koje su raspolagale poljoprivrednim zemljištem, a u međuvremenu je 40 ugovora raskinuto što je u pojedinim slučajevima dovelo i do međunarodnih tužbi.

U poslednjih desetak godina, posebno posle velike ekonomske i prehrambene krize 2007–2008. godine, u svetu vlada pravi rat za preuzimanje poljoprivrednog zemljišta

U međuvremenu se razvodnilo šta se sa tim firmama dogodilo i raširila lepeza vlasničke strukture nad bivšim državnim i društvenim zemljištem.

Zbog svega ovoga procenjuje se da od 3,8 miliona hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za oko 30 odsto vlasnička struktura nije potpuno jasna, tačna niti je poznato da li Poreska uprava ima evidenciju o prometu.

– Nemamo formiran ni opšti registar poljoprivrednog zemljišta, pa ako bi se reklo da 1. septembra 2017. počinje prodaja zemlje, po novom modelu, ne bismo mogli da znamo šta se dogodilo – navode u Institutu.

Na pitanje da li bi promena Ustava bila moguća, što priželjkuje deo javnosti, i kakav bi mogao da bude stav EU ukoliko bi se odlučili za taj korak, u Institutu za ekonomske nauke kažu da takav potez ne bi isključio krivicu Srbije.

Napominju da je samo u našim medijima stvorena priča da je Mađarska organizovala referendum i promenila ustav kako bi onemogućila strance da postanu vlasnici zemlje.

To se nikada nije dogodilo, iako je premijer Viktor Orban zaista to predlagao. Mađarska je 2013. godine usvojila zakon, a zbog određenih regulativa, koje su bile restriktivne, tužena je pred Savetom Evrope. Mađarska je u ograničenjima kupovine poljoprivrednog zemljišta otišla najdalje. Posle desetogodišnjeg tranzicionog perioda (prvobitno ugovoreni rok je bio sedam godina, zatim produžen za još tri), državljani EU i dalje imaju velika ograničenja u pravu kupovine poljoprivrednog zemljišta.

– Slovenija, sa druge strane, ima još restriktivnije odrednice. Ali protiv ove države se ne vodi proces, već protiv Slovačke, s tim da nijedan od pokrenutih postupaka nije okončan pa ne znamo ni kakve će biti posledice – navode u odgovoru za naš list.

U poslednjih desetak godina, posebno posle velike ekonomske i prehrambene krize 2007–2008. godine, u svetu vlada pravi rat za preuzimanje poljoprivrednog zemljišta.

– Ovo pitanje je kompleksno i urgentno za Srbiju. Jer zemlja je prirodni, ograničeni resurs i jednom otuđena, postaje, praktično, vlasništvo druge zemlje – kažu u Institutu ekonomskih nauka, ističući da bi za procenu ekonomskih efekata, Srbija morala da zna šta joj je cilj u određivanju agrarne politike. Da li je to zaštita domaćih poljoprivrednih proizvođača ili povećanje prinosa ili profita. Do sada država nije dala jasan odgovor na to pitanje.


Komentari24
aa4a9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirjana
Premijer već uveliko budzašto Arapima prodaje Vojvodjansku zemlju. Sada hoće da ozakoni svoju izdaju jer je sve do sada prodavao zemlju pod državnom tajnom...To je velika izdaja od strane našeg Premijera...
Maja Medić
Zašto da mi dozvolimo da našem narodu stranci oduzmu vlasništvo nad našim prirodnim resursima, a nikad nas neće tretirati za ravnopravne? U EU su odavno primljene mnogo neuređenije i siromašnije zemlje nego što je bila Jugoslavija, ogroman novac su uložili da ih osposobe, nisu hteli jaku državu koju moraju da uvažavaju, hteli su da nas jeftino opelješe. Sada Srbiju ne tretiraju nizašta, ucenjuju nas i ponižavaju, sve trpimo ali opet im nismo odgovarajući. Svaki kontakt, sve pravne reforme koje činimo da bi nas bolje pljačkali treba momentalno zaustaviti dok se ne sprovede referendum da li narod hoće u zajednicu sa EU ili Evroazijsku zajednicu.
Milivoje Radaković
Jedini slčučaj, Majo, kada se to desilo u ovoj zemlji je kada su izvorišta nafte i gasa predata evroazijskom Gaspromu skupa s NIS-om, što je protivno zakonu. Po zakonu to ne može da se desi - čak i kada bi vlasnik obradive zemlje ispod nje pronašao naftu, momentalno bi prestao da bude vlasnik, bez obzira ima li srpski, bugarski ili holandski pasoš. Ako biste da govorite o ekonomskim posledicama imajte u vidu sledeće: Ako za vlasništvo nad njivama nem mogu da konkurišu stranci, onda u igri ostaju samo "domaći" takjuni i domaća sirotinja koja nema para da kupuje, pa posledično oni koji bi da prodaju (bilo država, bilo privatni vlasnici) ne mogu da biraju kupca niti da traže bolju cenu, pa će najzad sva zemlja otići nekolicini povlašćenih koji po pravilu NE PLAĆAJU POREZ! A, obzirom da su je dobili sipod cene, neće imati podsticaj da je koriste, pa će veliki deo ostati zaparložen, i od toga baš niko neće videti fajdu. Ni Jugoslavija ne bi propala da su na vreme otvorili tržište!
Preporučujem 4
Naprotiv...
...resenje problema je vrlo ocigledno. Formirati narodne sudove i politicarima zbog interesa zemlje koju su izdali suditi po kratkom postupku. Zemljiste i nacionalni resursi su prirodno pravo domicilnog stanovnistva. Ostalo moze da bude pitanje reciprociteta.
Naprotiv...
...Milivoje, Madjari u Vojvodini jesu gradjani R Srbije i kao takvi imaju pravo da kupe i poseduju zemljiste. Oni koji su otisli, zarad jednostavnijeg objasnjenja, otisli su i kao gradjani nekih drugih drzava imaju prava u dtugim drzavama. Reciprocitet se odnosi na stanove i pokretna dobra. Republika Srbija u tom slucaji ne bi trebala da polazi od toga koliko stranci poseduju u njoj, vec da dozvoli strancima da poseduju onoliko koliko istih gradjani Stbije poseduju u njima. Napisao sam MOZDA. Drugim recima ima umnijih glava od nas dvoje da se bave takvim stvarima. Bar se nadam.
Preporučujem 3
Milivoje Radaković
"Zemljiste i nacionalni resursi su prirodno pravo domicilnog stanovnistva." Šta ti to predlažeš, rođače? Da vratimo tu zemlju Madžarima, je l' to? A, oni da je vrate onome ko je tu bio pre 1000 godina, i tako redom do Kenozoika i dalje... Kad smo kod reciprociteta, ti imaš puno pravo da odeš u recimo Nemačku i kupiš sebi njivu da oreš. Šta smeta, pa nećeš da je staviš u džep i odneseš u Tunguziju?! E, po reciprocitetu isto tako može i Kinez da kupi njivu u Srbiji i gaji kupus ako mu se ćeifne; šta je tebe briga dok kiseliš kupus je li vlasnik njive Kinez ili Bačvanin?!
Preporučujem 3
sibirski slavuj
Koliko je zemlje u Srbiji kupio stranc Todoric, Marko Pipunic, Irski investicioni fond, Emirati itd
Samo ovako
Sve se to lepo može srediti ali zbog naših političara to se neće desiti. Kako? Treba doneti zakon o poljoprivrednom zemljištu sa svega 4-5 tačaka: 1. Svaki mladi bračni par koji hoće da radi zemlju, dobija 20 hektara po ceni od 10000 €/hektaru i koji će tu cifru isplatiti na 20 godina. Naravno, ugovor da nema prodaje zemlje u narednih 50 godina. 2. Za svako novorođeno dete, parovi koji su potpisali ugovor sa državom, dobijaju 5 hektara koje će takođe morati da plate. 3. Za svako četvrto, peto, šesto..... dete, država daje gratis 3 hektara. 4. Svu preostalu zemlju, treba ponuditi građanima Srbije po istoj ceni i to tako što će zainteresovani izraziti želju koliko hektara hoće da kupe, odmah se plaća u evrima i sutradan geometar ''cepne'' parcelu a prekosutra u katastru se overi. 5. Sve što je preostalo, treba ponuditi tajkunima, po metodu licitacije
Milivoje Radaković
A, šta će mladi bračni par da radi s 20 hektara zemlje ako ne može da je stavi pod hipoteku i podigne kredit (a, ako ne može da je otuđi, onda nema hipoteke ni kredita)? Hoće li noktima da oru?! Da izrode dečurliju i upregnu u plug?! Vama se, bre, nacionalno-socijalnim-patriojotima sve odigrava u kamenom dobu!...
Preporučujem 6

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja