sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47
POGLEDI

Ustav i kosovsko pitanje

Kosovska ideja jedan je od temeljaca srpskog identiteta, pragmatična politika treba da obezbedi da ne postane i njen epitaf
Autor: Čedomir Antićpetak, 06.01.2017. u 08:15

Mitrovdanski ustav je navodno pisan i, baš u jesen 2006. donesen, zbog očuvanja državnog suvereniteta nad Kosovom i Metohijom. Naravno, to je bilo i opravdanje pragmatične politike utemeljene na dubokoj iracionalnosti. Ustav je proglašen s petogodišnjim zakašnjenjem (u odnosu na rok iz Dosovog „Ugovora sa narodom”), motivisan interesima izbora i opravdanjem prethodnog političkog bankrota velikih stranaka. Te 2006. DS, DSS i SRS, ali i skoro sve ostale parlamentarne stranke, suočile su se s propašću njihovog koncepta države s Crnom Gorom. Politika reformista prema EU doživela je zastoj, čije posledice traju i danas.

U Mitrovdanskom ustavu KiM je suštinski izbačeno iz teksta. Umesto da posebnim članovima budu definisane autonomije, najavljeno je da će posle završetka pregovora o statusu KiM o tome biti donesen poseban ustavni zakon. Tako je Srbija, nespremnošću celokupne svoje elite da se suoči s ružnom stvarnošću, u stvari ostavila mogućnost da bude ustrojena kao država koja bi u svom sastavu mogla imati dva, ali i više autonomnih entiteta različitih ovlašćenja! Bila je to kratkovida politika. Kad sam se četiri godine kasnije sreo s najvažnijim kreatorom tog ustava, tada već opozicionarom, a razgovor došao do ukidanja AP Vojvodine, on je rezignirano odmahnuo rukom: „Da, morali smo da podržimo ustavnu potvrdu AP Vojvodine zbog simetrije s Kosovom i Metohijom... Ali razvoj događaja pokazao je da to više nije potrebno. Međutim, ustavno pitanje ne treba otvarati zato što bi buduća rešenja mogla biti gora...”

U Mitrovdanskom ustavu Kosovo i Metohija spomenuti su na dva mesta: u Preambuli, koja je samo deklarativni deo ustava – nikoga ne obavezuje, niti može biti prekršena – i u zakletvi predsednika republike. Prvo je učinjeno zbog SAD i EU – narodu simbolika, njima ustav bez KiM. Drugo zbog Tadića, kojem je vreme očekivanog proglašenja nezavisnosti albanske paradržave trebalo dodatno zagorčati, pošto bi zakletvom bio sprečen da se sporazume s Vašingtonom i Briselom, do kojih su DS i on tako mnogo držali.

Kako uopšte rešiti pitanje AP KiM – a posebno njegove ustavne aspekte – danas kad je albanska paradržava u većoj meri međunarodno priznata od svih drugih aspiranata za članstvo u UN?

Koren je u suštini našeg nacionalnog odnosa prema Kosovu i Metohiji. Pre trinaest godina istraživanja su pokazala da 75 odsto građana veruje da je KiM zauvek izgubljeno a 62 procenta da to nikad ne treba priznati. Vladajuće elite prihvatale su Kosovo ali ne i Albance – nisu ih unosile u birački spisak, nisu tražile saveznika među njihovim vođama. Srbija i Jugoslavija prestale su odavno da vode odgovornu državnu politiku: prva 1918, a druga 1941. godine. Spremnost da status Kosova i Metohije dugoročno ne bude rešen zbog moguće epohalne promene u budućnosti, a da Srbija do tog svetog trenutka ostane državno nedovršena, nije ni mudra ni odgovorna politika. Da bi neka dobra prilika u budućnosti bila iskorišćena potrebne su decenije priprema i ogromne investicije. Takva spremnost, plan i odlučnost ne postoje. Štaviše, briselski proces je od 2012. započeo sporu ali uspešnu integraciju severa Kosova u tuđu državu.

Tokom ustavne debate trebalo bi da se iskreno suočimo – s činjenicama i međusobno. Da li smo spremni da stvorimo sistem uspešnih i poštenih ustanova i planiramo elitu sposobnu da tokom narednog stoleća politički, ekonomski, kulturno i demografski vrati Kosovo i Metohiju u sastav politički jedne i nedeljive Srbije? Odgovor svi znamo, samo ga neki s tugom grčevito skrivamo u sebi. Do 1941. je i bilo nekakvih izgleda, stvaranjem albanske kosovske autonomije i kreiranjem državne svesti i elite, nestali su i najmanji izgledi za uspeh. Nada u podelu pokrajine izbledela je posle 1999. godine. Ipak, podela je jedina mogućnost da sačuvamo krajeve gde srpski narod još živi u apsolutnoj većini, da dobijemo autonomiju za enklave i zadržimo upravu nad svetinjama. Takođe, podelom od Kosova stvaramo zaista jedinstven slučaj, dobijamo nekakav kompromis i sprečavamo dalji raspad države. Podela posle 1999. zavisi više od velikih sila nego od nas, ipak malo smo učinili da do nje dođe.

Kad je reč o ustavu, za nas je dovoljno da ukinemo autonomije kakve u našoj ustavnosti nisu postojale pre 1946. i da teritorijalno definišemo našu državu kako je priznata u Ujedinjenim nacijama. Za promenu granica postoje ustavni mehanizmi. Raskid s autonomijama iz prošlosti bio bi konačan raskid s ustavnim eksperimentima iz prošlosti. Kosovska ideja jedan je od temeljaca srpskog identiteta, pragmatična politika treba da obezbedi da ne postane i njen epitaf.

Napredni klub


Komentari49
2ab7b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stefan
Људи, да се разумемо. Тренутно стање ствари на терену не иде у нашу корист. Верујем да ће исто бити и наредних 10 година, можда и знатно више. Али зар нисмо научили да се историја понавља. Јесмо ли у првом рату малтене сатрани и отерани стотинама километара од куће, па урадили немогуће? Јесмо ли под Турцима преживели голготу па коначно повратили државу? Ако сад није време, стани, сачекај! Стрпљен - спашен каже наш народ. Промениће се околности. Већ је другачија ситуација од 1999. Не признај ништа и прави се луд. Кад дође време, треба их напасти њиховом тактиком.
Hrvoje Kvarner
'JPokrajina da .......Samo naivni sanjaju o tome da jedna medjuvremeno od 113 Drz, priznata Kosovo sa 2 mio zitelja bi pristala na neku Statut nekav.Pokrajinu u Srbiji pod komandom Bgd umesto Pristine! Vi bi opet Albance trpala u nesto sto ne garantira niti Autonomiju?! Bez oruzanog sukobe nista od svega toga kada cete vec jednom kopcatiBoze dragi kakvi komentari svaki dan!Drugo je sa RS!Sada kada je "etnicki cista"Ne vidim zasto ne bi stupili u neku Zajednici sa R.Srbijom!BH postoji samo zbog Muslimana jer ne znaju kuda sa njima!( Zaristen buducega zla na Balkanu!)
Bratska podela
Republika Srpska ide Srbiji, a Federacija BiH sa hrvatskim cvijećem u Hrvatsku. Za Kosovo specijalni status sledećij 100 godina, dok se uranijumka prašina ne istopi i ode u dubine.
Preporučujem 5
Џејми Шеј
Jedino sto je u ljudskoj istoriji sigurno su oruzani sukobi. Prema tome to sledi u svakom slucaju. A sto se Siptara tice dosli su na krilima NATO. Kad oni odu, a otici ce sigurno, pobrinucemo se da se prebace preko Prokletija kako su i dosli. Bilo je u Srbiji i Turaka i crnih Arapa pa ih sada vise nema. Nije prizivanje ratova, daleko bilo, ali kada se nesto ne moze izbeci bolje je da smo spremni nego ovce za klanje. Vi ste nam Hrvoje u tome bar znano iskustvo.
Preporučujem 9
dzordz
prvi put sam na kosovo krocio 1978., a kosovo je krocilo u moj beogradski svet. stabilno politicko resenje je moguce u uslovima slobode, znaci bez prisustva stranih vojski i vracanjam na stanje iz leta 1999. pa onda polako, demokratski. sve ono sto su oni/zapad nama radili treba raditi albancima sa kosmeta. bar 20 godina. i kada se stvore uslovi za demokratiju, i onda polako, prvo na nivou kulturne autonomije bar 20 godina. neka se nasi politicari ne odricnu niceg sa kosmeta. pojedibac je suvise mali kada je nacija u pitanju, tu se vekovi broje. nisam naivan, dobro se secam da je sav savremen civilizacioni razvoj na kosmetu - privredu, moderne puteve, struju, zdravstvo i skole upravo omogucila srbija sedamdesetih. u svakom gradu bilo je po nekoliko desetina preduzeca, fabrika, firmi.
BITAN je NAROD
Srbija mora brinuti o srpskom narodu i njegovom biološkom opstanku na KiM, a ne o teritoriji na kojoj živi 2 miliona Albanaca.. Takođe tako bi lakše pripojili Republiku Srpsku sa 1,2 miliona Srba, koja bi bila ravnopravna sa ostalim pokrajinama u Srbiji (Vojvodina, Beograd, Centralna (Šumadija i Raška) i Jugoistočna Srbija)
Драго Никшић
Све се слажем, само да нађемо начин да и Црну гору убацимо у те Сједињене српске покрајине !!
Preporučujem 7
DA pokrajine - NE autonomija
Najbolja su LOGIČNA rešenja: ukinuti autonomije (samostalnost), a u Srbiji formirati 4 RAVNOPRAVNE pokrajine (bez državnih nadležnosti), plus KiM sa specijalnim "zamrznutim" statusom, pod nadležnošću EU i NATO.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja