četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:42

Mostovi

Veliki kameniti mostovi, svedoci iščezlih epoha kad se drugojače živelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i kiše, često okrzani na oštro rezanim ćoškovima, a u njihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice
Autor: Ivo Andrićčetvrtak, 05.01.2017. u 15:48
Иво Андрић

Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo.

Veliki kameniti mostovi, svedoci iščezlih epoha kad se drugojače živelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i kiše, često okrzani na oštro rezanim ćoškovima, a u njihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki železni mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao žica, što drhte i zvuče od svakog voza koji projuri; oni kao da još čekaju svoj poslednji oblik i svoje savršenstvo, a lepota njihovih linija otkriće se potpuno očima naših unuka.

Drveni mostovi na ulasku u bosanske varošice čije izglodane grede poigravaju i zveče pod kopitama seoskih konja kao daščice ksilofona. I najposle, oni sasvim mali mostići u planinama, u stvari jedno jedino oveće drvo ili dva brvna prikovana jedno uz drugo, prebačeni preko nekog gorskog potoka koji bi bez njih bio neprelazan.

Po dva puta u godini gorska bujica odnosi, kad nadođe, ta brvna, a seljaci, slepo uporni kao mravi, seku, tešu i postavljaju nova. Zato se uz te planinske potoke, u zatokama među stenama, vide često ti bivši mostovi; leže i trunu kao i ostalo drvo naplavljeno tu slučajem, ali ta zatesana brvna, osuđena na oganj ili truljenje, izdvajaju se od ostalog nanosa i podsećaju još uvek na cilj kome su služila.

Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema njegovom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.

I kad mislim na mostove, u sećanju mi iskrsavaju ne oni preko kojim sam najviše prelazio nego oni koji su najviše zadržali i zaneli moju pažnju i moj duh.

Mostovi su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova

Pre svega sarajevski mostovi. Na Miljacki, čije je korito kičma Sarajeva, oni su kao kameniti pršljenovi. Vidim ih jasno i brojim redom. Znam im lukove, pamtim ograde.

Među njima je jedan koji nosi sudbinsko ime jednog mladića, malen ali stalan, uvučen u se kao dobra i ćutljiva tvrđava koja ne zna za predaju ni izdaju. Zatim, mostovi koje sam video na putovanjima, noću iz voza, tanki i beli kao priviđenja. Kameniti mostovi u Španiji, zarasli u bršljan i zamišljeni nad sopstvenom slikom u tamnoj vodi. Drveni mostovi po Švajcarskoj, pokriveni krovom, zbog velikih snegova, liče na dugačke ambare i iskićeni su iznutra slikama svetitelja ili čudesnih događaja, kao kapele. Fantastični mostovi u Turskoj, postavljeni od prilike, čuvani i održavani sudbinom. Rimski mostovi u južnoj Italiji, od bela kamena, sa kojih je vreme odbilo sve što se moglo odbiti, i pored kojih već stotinu godina vodi neki nov most, ali oni stoje još uvek kao skeleti na straži.

Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazim na verne i ćutljive mostove kao na večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka.

Tako isto u snovima i proizvoljnoj igri mašte. Slušajući najgorču i najlepšu muziku koju sam ikada čuo, odjednom mi se ukaza kamenit most, presečen po polovini, a izlomljene strane prekinutog luka bolno teže jedna ka drugoj, i poslednjim naporom pokazuju jedino moguću liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzvišena nepomirljivost lepote, koja pored sebe dopušta jednu jedinu mogućnost: nepostojanje.

Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje –  misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi –  sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, i prema kom su svi zemni mostovi samo dečije igračke, bledi simboli. A sva je naša nada s one strane.

 

(Politika 6. januar 1933. godine )

 

 

 


Komentari20
92373
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

više od eseja
Ovaj esej kao da je sažeta književna najava budućega romana na Drini ćuprija, objelodanjenoga dvanaest godina kasnije, i sažetak priče Most na Žepi iz 1925. kao Andrićev budući pripovjedno-pjesnički obrazac. Općeprihvaćena je znakovitost mostova kao poveznica među ljudima makar ognjem i mačem. Nisu li, primjerice, povijesni Rimljani i Otomani gradili mostove kao "korisne"premosnike za ceste koje su olakšavale osvajanja? Nisu li mostarine naglašavale da mostovi nisu "svačiji"? Andrić je, kao mason, sigurno znao da su graditelji mostova znak 19. stupnja slobodnoga zidarstva: graditelji bolje budućnosti u kojemu će dobro pobijediti zlo. U predposljednjem odlomku ovoga eseja Andrić proročanski najavljuje slika "nepostojanja" Staroga mosta u Mostaru, točno 60 godina unaprijed.
Jelena Jovanovic
Dopalo jos u osnovnoj, na prvo citanje. Sada procitavsi, probudilo neka lepa secanja ...
Nikolajev
Fantastični ste! Kako mi je lepo pročitiati članke naših velikana, imati uvid u misli gorostasa tog vremena, i dan danas su svetionici u ovim mračnim vremenima. Zadržite ovu sekciju, jer je danas značajnija nego u vreme kad su objavljivani ti članci. Kada drugi objavljuju neke kič i šund vest, polugole starlete. Ja otvorim vaš sajt i uživam čitajući, i nimalo niste izgubili onaj "feeling" ovim digitalnim izdanjem. Čak šta više, približili ste onaj duh starih vremena, nama savremenijim generacijama. Prelepo! :-)
nikola andric
Kako sam u mom prilogu primetio ''problem metafora je da ih svako moze da tumaci kako zeli''. Iz ostalih komentara moze da se (u)vidi kako se Andricev metaforicki most (razlicito) tumaci.
nikola andric
''Nauka i litertura su drukcije prirode'' po Fregeu. Za nauku je istina najvazniji cilj dok za umetnosti, medju kojima i leteratura spada, vaze drugi kriterijumi. Na zalost kod nas je francuski pokret prosvetiteljstva shavacen kao ''nacitanost'' koja se naravno povezuje sa literaturom. Nije onda cudo da se kod nas pisci vise vrednuju nego naucnici. Nasi ''najbolji autori'' su iz nase narodne literature koji su anonimni. Nisu morali biti ni pismeni posto je ''prenosen'' usmeno. Isto tako i danas za ti ''profesiju'' nisu potrebne nikakve (skolske) kvalifikacije. Ipak pretencije mnogih pisaca nedmasuju njihove sposobnosti. Andricevi ''mostovi'' su metaforicke prirode. Problem metafora je da ih svako po sopstvenom nahodjenju moze da interpretira. Dadatni problem je da nasi politicari svakog dana izmisljaju nove metafore. To svakako nije slucajno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja