petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:24

Knjaz Miloš veći socijalista od današnjih levičara

Dok je Miloš Obrenović još 1836. ukazom zabranjivao da se seljaku oduzmu dom i sredstva za rad na ime duga, u neoliberalnoj epohi tako nešto deluje nezamislivo, čak i političarima koji zagovaraju ideje socijalne pravde
Autor: Nikola Belićčetvrtak, 05.01.2017. u 22:00
Споменик кнезу Милошу (Фото Жељко Јовановић)

„U se­li­ma na ku­ću, ba­šti­nu, dva vo­la i kra­vu ni­ko se za­du­ži­ti ne mo­že, ni­ti će se in­ta­bu­la­ci­ja na re­če­na do­bra uči­nje­na i pred ka­kvim su­dom za pra­vil­nu pri­zna­ti, da bi ta­kvim na­či­nom bez­po­moć­ne že­ne i dje­ca, po upro­pa­štće­ni­ju sve­ga imje­ni­ja krov ba­rem nad gla­vom ima­la...”

Ko­li­ko god ova re­če­ni­ca iz uka­za kne­za Mi­lo­ša iz 1836. zvu­ča­la ar­ha­ič­no u od­no­su na ugo­vo­re o hi­po­te­ka­ma iz 21. ve­ka skro­je­ne po neo­li­be­ral­nim stan­dar­di­ma, ona je mo­žda je­dan od naj­bo­ljih do­ka­za da je ma­lo šta osta­lo od ide­ja so­ci­jal­ne prav­de iz­u­zev po­li­tič­kih pa­ro­la u da­na­šnjoj Sr­bi­ji. Ova­kav pro­pis o dr­žav­noj za­bra­ni od­u­zi­ma­nja do­ma i sred­sta­va za rad od pre 180 go­di­na da­nas bi bio ne­za­mi­sliv za sve stran­ke u srp­skom par­la­men­tu, pa i one no­mi­nal­no le­vi­čar­ske. Ak­tu­el­ni po­li­ti­ča­ri ra­znih ide­o­lo­gi­ja bi ve­ro­vat­no po­ru­či­li da se mo­der­ni ka­pi­ta­li­zam ne mo­že me­ri­ti s vre­me­nom ka­da je knjaz za­u­zda­vao fe­u­da­li­zam u tek oslo­bo­đe­noj Sr­bi­ji.

Ta­kve Mi­lo­še­ve me­re mo­žda su u skla­du s nje­go­vom pa­ro­lom: „Na­ro­de, sna­go mo­ja” i te­žnjom da ustup­ci­ma, ma­kar oni li­či­li na po­pu­li­zam, uje­di­ni Sr­bi­ju pro­tiv Tu­ra­ka i nji­ho­vog si­ste­ma vla­da­vi­ne. Ali da­nas iz­gle­da kao da je ve­ći­ni no­mi­nal­nih le­vi­ča­ra lak­še da se ne po­bu­ne pro­tiv pro­tiv neo­li­be­ral­nih tvrd­nji da je so­ci­jal­na dr­ža­va u prak­si „pre­sku­pa”.

Ma­lo ko bi, me­đu­tim, po­sta­vio pi­ta­nje ka­ko to da u Usta­vu Sr­bi­je pi­še da je „od­u­zi­ma­nje ili ogra­ni­če­nje imo­vi­ne ra­di na­pla­te po­re­za i dru­gih da­žbi­na ili ka­zni do­zvo­lje­no sa­mo u skla­du sa za­ko­nom”, dok je u naj­vi­šim prav­nim ak­ti­ma iz 1869. i 1888. ta kon­fi­ska­ci­ja bi­la za­ko­nom ap­so­lut­no za­bra­nje­na; bez­ma­lo ceo vek pre vla­sti ko­mu­ni­sta i uki­da­nja pri­vat­ne svo­ji­ne.

Po­sle sve­ga, a na­ro­či­to po­tre­sa 2008, ne ču­di da na uka­ze kne­za Mi­lo­ša i čla­no­ve usta­va iz 19. ve­ka vi­še pod­se­ća­ju po­je­di­ni po­kre­ti ko­ji ni­ču i u ze­mlja­ma EU u bor­bi pro­tiv za­du­ži­va­nja po­je­din­ca i pri­nud­nog ise­lje­nja, po­zna­ti­jeg kao de­lo­ža­ci­ja. Ta­kav eufe­mi­zam mo­žda ni­je po­sto­jao dok je Mi­lo­van Gli­šić u svo­joj „Gla­vi še­će­ra” pri­ka­zi­vao ka­ko ze­le­naš sa og­nji­šta iz­ba­cu­je Ra­da­na Ra­da­no­vi­ća sa že­nom i de­com, ali neo­li­be­ral­ni me­tod iz 21. ve­ka kao da se mno­go ne raz­li­ku­je.

Bez ob­zi­ra na to što u Evro­pi grč­ku Si­ri­zu mno­gi već sma­tra­ju po­ra­že­nom, či­ni se da je sve ve­ći broj in­te­lek­tu­a­la­ca iz po­kre­ta, pa i par­ti­ja, ko­ji u EU po­di­žu glas kao osve­že­na le­vi­ca.

„Da­vid je po­be­dio Go­li­ja­ta”, po­ru­či­la je ak­tu­el­na gra­do­na­čel­ni­ca Bar­se­lo­ne Ada Ko­lau ka­da je uz po­dr­šku Po­de­mo­sa, usta­ju­ći pro­tiv pri­nud­nih ise­lje­nja, po­be­di­la na iz­bo­ri­ma u tom gra­du. Sli­čan pro­gram je „Ži­vom zi­du” u Hr­vat­skoj do­neo me­sta u Sa­bo­ru.

Za to vre­me u Sr­bi­ji su još sve­ža se­ća­nja na de­ve­de­se­te i ula­zak u vi­še­stra­nač­je, ka­da je vlast SPS-a svi­ma omo­gu­ći­la da ot­ku­pe sta­no­ve kao pri­vat­no vla­sni­štvo, ali je isto­vre­me­no ot­po­če­lo ve­li­ko ra­slo­ja­va­nje dru­štva. Taj pro­ces kao da je na­sta­vljen 5. ok­to­bra sa DS-om, kao dru­gom ve­li­kom no­mi­nal­no le­vi­čar­skom stran­kom, pa su s de­mo­kra­ta­ma po­ve­zi­va­ne pri­va­ti­za­ci­je, tran­zi­ci­ja i bo­ga­će­nje po­je­di­na­ca, uz uvo­đe­nje ka­pi­ta­li­zma po si­ste­mu „tre­ćeg pu­ta”.

Či­ni se kao da su sto­pa­ma dve naj­ve­će par­ti­je kre­nu­le i ma­nje stran­ke sa so­ci­ja­li­stič­kim i so­ci­jal­de­mo­krat­skim pred­zna­ci­ma, pa ta­ko ma­lo ko od njih i da­nas gla­sno sta­ne u od­bra­nu rad­ni­ka ka­da se pi­še o nji­ho­vom ot­pu­šta­nju.  

Bi­lans je da mo­der­na, ja­sno an­ti­li­be­ral­na le­vi­ca u Sr­bi­ji još ne­ma uti­caj. Po­je­di­ni lo­kal­ni po­kre­ti su se tek ne­dav­no udru­ži­li u krov­ni, Gra­đan­ski front, ali je taj pro­je­kat tek u po­vo­ju. A Le­vi­ca Sr­bi­je, ko­ja je kao par­ti­ja već is­tu­pi­la na iz­bo­ri­ma, osta­la je da­le­ko od par­la­men­ta.

Upra­vo na re­zul­tat stran­ke Bor­ka Ste­fa­no­vi­ća uka­zu­je i fi­lo­zof Vla­di­mir Mi­lu­ti­no­vić, ured­nik por­ta­la „Dvo­gled”, ko­ji ka­že da je ve­ro­vao da će ova opa­ci­ja pro­ći bo­lje na april­skim iz­bo­ri­ma 2016.

„Ni tih je­dan od­sto ni­je ne­što mi­nor­no, gle­da­ju­ći osta­tak opo­zi­ci­je. Ipak, po­ka­zu­je i da se u ne­kom zna­čaj­ni­jem smi­slu ni­je otvo­rio pro­stor za le­vu ide­ju. Vlast u Sr­bi­ji sa pre­mi­je­rom na če­lu, iako su oni prak­tič­no neo­li­be­ra­li, us­pe­la je da spo­ji ne­što što ni­je spo­ji­vo i osvo­ji po­dr­šku onih ko­ji su na ne­ki na­čin žr­tve tran­zi­ci­je”, is­ti­če Mi­lu­ti­no­vić za „Po­li­ti­ku”.

Da su „oni ko­ji da­nas go­vo­re da šti­te rad­nič­ku kla­su i za ko­je ona gla­sa obič­no na de­snoj stra­ni, a da je le­vi­ca oti­šla ka Vol­stri­tu”, uve­ren je eko­no­mi­sta Da­ni­jel Cvje­ti­ća­nin, pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta Sin­gi­du­num.

„Uvek sam le­vi­cu po­ve­zi­vao sa mark­si­zmom, a to bi sa­da na­zva­li po­pu­li­zmom. Za­la­ga­ti se za Vol­strit i nje­go­ve kri­te­ri­ju­me, a go­vo­ri­ti da ste le­vi­čar, ap­surd­no je. A Sr­bi­ja se tu tak­mi­či sa mno­gi­ma; u di­sci­pli­ni ka­ko da što pre po­sta­ne ko­lo­ni­ja”, na­gla­ša­va Cvje­ti­ća­nin za naš list.

Upi­tan da li je op­šti uti­sak da je ju­go­slo­ven­sko sa­mo­u­pra­vlja­nje neo­dr­ži­vo i da za­to ne­ma pro­sto­ra za le­ve ide­je, on od­go­va­ra da ce­la EU da­nas pod­se­ća na sa­mo­u­pra­vlja­nje.

„I po reč­ni­ku i po no­vo­go­vo­ru i po bi­ro­kra­ti­za­ci­ji za­kla­nja se sko­ro iza istih ter­mi­na. Sa­mo­u­prav­ni so­ci­ja­li­zam je čak bio otvo­re­ni­ji i po­šte­ni­ji kad se go­vo­ri­lo o lič­nom bo­gat­stvu. Mi smo pra­vi­li pi­ta­nja od vi­ken­di­ca ne­kih ru­ko­vo­di­la­ca i 1968. po­kre­ta­li te­mu ’cr­ve­ne bur­žo­a­zi­je’, a u da­na­šnjim raz­me­ra­ma to je sme­šno po­mi­nja­ti. Tim pre što na­ša bur­žo­a­zi­ja sko­ro i ne po­sto­ji, već je tu ulo­gu pre­u­ze­la ona iz ino­stran­stva”, na­vo­di Cvje­ti­ća­nin.

Vla­di­mir Mi­lu­ti­no­vić ve­ru­je da bi te­za ka­ko je ju­go­slo­ven­ski so­ci­ja­li­zam ne­što ne­re­al­no mo­gla da bu­de tač­na, „sa­mo ka­da ze­mlje ko­je su na­sle­di­le SFRJ ne bi če­ti­ri ili pet pu­ta vi­še bi­le za­du­že­ni­je od ce­le za­jed­nič­ke dr­ža­ve”.

„Kla­si­čan so­ci­ja­li­zam, sa dru­štvom bez pri­vat­ne svo­ji­ne, mo­žda je­ste pre­va­zi­đen. Čak i da je bio ide­a­lan, sa­da je ne­po­no­vljiv. Kod nas se, me­đu­tim, ni­ko ni­je po­ja­vio da smi­sli ide­ju mo­der­nog, pra­ved­ni­jeg i no­vog le­vog, mo­žda i za­to što smo dru­štvo pod­lo­žno auto­ri­te­ti­ma. Dok je ko­mu­ni­zam bio na vla­sti, svi su bi­li ko­mu­ni­sti. Da­nas smo sa­mo okre­nu­li plo­ču. Tu je i na­ci­o­nal­no pi­ta­nje, pa se če­sto in­ter­pre­ti­ra da je le­vi­ca za ne­ka­kve ju­go­slo­ven­ske in­te­gra­ci­je. A ve­ći­na lju­di mi­sli da je Sr­bi­ja u tom in­te­gri­sa­nju gu­bi­la”, oce­nju­je Mi­lu­ti­no­vić.

Da­ni­jel Cvje­ti­ća­nin ka­že da je ju­go­slo­ven­ski mo­del od­mah po­sle ras­pa­da SFRJ bio i vi­še ozlo­gla­šen ne­go da­nas, a da se deo gra­đa­na sa­da ipak se­ti ka­ko su ima­li bes­plat­no sta­no­va­nje, bes­plat­no le­če­nje, bes­plat­no ško­lo­va­nje...

„To još ni­je uze­lo ma­ha. Do­mi­ni­ra ono što je za ši­ro­ke slo­je­ve naj­va­žni­je, a to je po­pu­nje­nost pro­dav­ni­ca. U pre­vo­du, vra­ti­te gra­đa­ni­ma i si­gu­ran po­sao, i si­gur­no sta­no­va­nje, i bes­plat­no le­če­nje, oni će re­ći: ’Da, ali ne vo­lim to si­vi­lo iz­lo­ga, daj­te nam one šo­ping cen­tre.’ Ma­kar i ne­mao či­me da pla­ti tu ro­bu, in­si­sti­ra­će da pred so­bom vi­di ša­re­ni­lo”, za­klju­ču­je Cvje­ti­ća­nin.


Komentari56
6961e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Цврчак Цврчак
Ееее, правићемо ми Обреновиће од блата....
Bgd
Nema te privrede u svetu koja bi izdrzavala onakvu inflaciju, piramidalne banke, opsti haos i pljacku..a ekipa bliska MIlosevicu zgrnula novac preko monopola, primarne emisije i onda se znalo pola ide tim privilegovanim lopovima, a pola Milosevicima; prva velika pljacka drzavne imovine se desila devedesetih, a tu je i nejasna situacija oko fonda stanova koji su narodu prodavani u vise faza, pa tako cujemo da je u kasnijim fazama prodavano za vrlo malo svote..pa opet neki otkupili stanove za koliko? Imali smo mi devedesetih masovnu pljacku, a onda kad su dosli "eksperti" oni su radili za sebe i za strane gazde ..i imamo ovo danas; Pljacka Srbije po vise nivoa i u vise faza..e sad je doslo da nema bas toliko da se ukrade pa su krenuli eto i izvrsitelji da ljudima deru kozu sa ledja. Sada imate kulminaciju devedesetih, vratili se najgori od najgorih da vode drzavu, i rade u sprezi sa svima koji ih priznaju kao vlast i dele plen--to nije drzava gospodo, nego mracna krcma na kraju sela.
Milan Janković
Što se tiče ekonomije,znate dobro da privreda zbog sankcija i rata nije bila u dobrom stanju 90-tih i nema te privrede u svetu koja bi tako nešto izdržala na nogama.Preduzeća su radila sa više ili manje smanjenjim kapacitetom,išlo se na to da se ona ipak očuvaju,a ne rasprodaju i mašine iseku u staro gvoždje.Kada su stigli "eksperti" medju prvim merama bila je ukidanje carina,čime su ratovima izmorenu privredu izložili nemilosrdnoj konkurenciji.To bi bilo isto kao nekoga ko je tek preležao tešku bolest naterate da trči maraton sa profesionalcima. Sumanuto.Zatim su ukinuli SDK,koja je kontrolisala uplatu poreza i doprinosa.Otvorila se rupa u budžetu od 2 mlrd. evra koju su krenuli da krpe kreditima,pa kad više nije moglo,krenuli da smanjuju plate i penzije.Guverner Jelašić je u vreme stabilnog dinara davao 17% kamate na obveznice NBS!Milion ljudi otpušteno,industrije više nema,poljoprivreda ugušena SSP-om,30 mlrd dug.Bivša država nije bila ekonomski savršena,ali ova je sačuvaj Bože.
Marko Janković
@Milivoje Radaković. Maršalov plan nikada ni zvanično ni nezvanično nije obuhvatao pomoć SFRJ.Ne postoji niti jedan validan dokument da to potvrdi.Jedina pomoć je bilo nekoliko kontigenata vojne opreme 50-tih od strane Amerike i nešto donacija hrane kasnih 40-tih od strane UNRE.To bi bilo sve.Vi zapravo pričate istu priču kao ovi vajni eksperti koji su uništili srpsku privredu-po njima ništa pre 2000 nije postojalo,a i to što jeste bilo je nikakvo i to je bilo zahvaljujući desetinama milijardi dolara pomoći,za koje ove "pametnice" ne daju nikakve dokaze.Valjda su umislili da je svaka njihova reč,reč Boga i da ne trebaju dokazi.Evo imali su 16 godina nesputane "tržišne privrede" i šta su napravili - industrije više nemamo,poljoprivreda na izdisaju,masovna nezaposlenost,najniže plate u Evropi i dug od 30 milijardi koje su otišle u džepove tajkuna.Koliko još godinama da im damo fore da pokažu rezultate - 30,40,100?Što kaži Kinezi nije bitno koje je boje mačka,već da li lovi miševe
Mile
Proseca plata 2000-60evra, prosecna plata 2012-400evra.
Preporučujem 4
Milivoje Radaković
Još sam jednu stvar zaboravio, Jankoviću: Vi kažete kako su takozvani "eksperti" uništili privredu nakon 2000-te, ako sam Vas dobro razumeo? Je l' to znači da je ta privreda funkcionisala 1993-će, 1996-te ili 1999-te?!
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
Aska
Tim koji pobedjuje, ja ne bih menjala.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja