nedelja, 18.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:27
INTERVJU: DRAGINjA ĐURIĆ, predsednik Izvršnog odbora Inteza banke

Kamate će još padati

Najveći doprinos rastu kreditne aktivnosti daće rešavanje problema loših plasmana, a kritična karika za ubrzanje tog procesa je veća efikasnost pravnog sistema i brže završavanje sudskih sporova
Autor: Jovana Rabrenovićnedelja, 08.01.2017. u 10:05
​(Фото: Банка Интеза)

Projekcija prema kojoj će privreda naredne godine rasti po stopi od tri odsto je vrlo ohrabrujuća i daje osnovu za opravdani optimizam. Solidno raste industrijska proizvodnja, a progres je postignut i kod unutrašnjih i spoljnih neravnoteža ekonomije. Neosporan uspeh je učinjen u delu fiskalnog usklađivanja: budžetski deficit će biti gotovo duplo niži od planiranog nivoa od četiri odsto u 2016, tako da ambiciozno postavljen cilj za narednu godinu od 1,7 odsto deluje u potpunosti ostvarivo. Posebno ohrabruje to što je ostvaren veći nego projektovan rast prihoda budžeta, dok su troškovi u nivou definisanih ciljeva. Fiskalna disciplina će svakako uticati na poboljšanje dužničkog rejtinga naše zemlje. Takođe, dinamičnija stopa rasta izvoza u odnosu na uvoz, kao i rast direktnih investicija uticali su na poboljšanje spoljnotrgovinske pozicije privrede, kaže Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Inteza banke odgovarajući na naše pitanje da li je optimista s obzirom na najavljeni privredni rast.

– Smatram da danas imamo značajno unapređenu poslovnu klimu koja obezbeđuje nužne preduslove za budući privredni rast i otvara perspektive da ekonomija uđe u takozvanu pozitivnu spiralu rasta poverenja investitora, povećanja investicija i zaposlenosti. Naravno, na drugoj strani, neophodno je da se nastavi sa započetim reformama državnih preduzeća, kao i da se ostvari planirano smanjenje javnog duga.

U kojoj meri očekujete da će privredni rast pogurati kreditnu aktivnost?

Svakako da postoji pozitivna korelacija između privrednog rasta i rasta kreditne aktivnosti. Određen oporavak, posle niza godina stagnacije, ostvaren je već u ovoj godini, posebno kada govorimo o kreditiranju stanovništva. Poboljšanje i stabilnost makroekonomskih prilika jača poverenje i optimizam kod svih učesnika na tržištu koji postaju spremniji da uđu u nove investicije. Za celu ekonomiju, ne samo za banke, važno je da postoji stabilna tražnja za dugoročnim kreditima budući da dugoročna ulaganja utiču na rast obima poslovanja, a samim tim i na nivo zaposlenosti. Ipak, na drugoj strani, možda i najznačajniji impuls rastu kreditne aktivnosti, posebno u segmentu kreditiranja privrede, uslediće sa daljim progresom u rešavanju problema loših plasmana.

Narodna banka je krenula s intenzivnim obaranjem referentne kamatne stope, a sada kao da ju je zamrzla na četiri odsto. Da li ima mogućnosti da kamate nastave trend pada?

Dinarske kamate zaista jesu na istorijski niskom nivou i realna je pretpostavka da će doći do njihovog daljeg umerenog pada u narednom periodu. Pozitivni rezultati kada je reč o smanjenju spoljne i unutrašnje neravnoteže, kao i rizika ulaganja u Srbiju, uz pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, stvaraju potreban okvir za takav trend. Od oktobra 2013. godine inflacija se kretala ispod donje granice definisanog koridora, a centralna banka je nedavno promenila inflacione ciljeve od 2017. godine. Dakle, projektovana je niža stopa inflacije i, uz pretpostavku da će se održati pozitivne makroekonomske prilike, dinarske kamate bi trebalo da budu niže. U ovom momentu repo stopa od četiri odsto je adekvatna, uz podsećanje da smo u januaru 2015. godine imali repo stopu na nivou od osam odsto. Svakako, na dalji pad dinarskih kamata utiče i prisutna konkurencija među bankama kada je reč o dinarskim kreditima. Banke su u proteklom periodu aktivno promovisale zaduživanje u dinarima, a produžena je i prosečna ročnost ovih kredita.

Poznati ste kao banka koja kreditira mala i srednja preduzeća, a ovo je i Godina preduzetništva. Kakva su iskustva s tim plasmanima? Da li na njihovom primeru može da se vidi oporavak privrede?

Naše strateško opredeljenje jeste da i dalje budemo vodeći kreditor u segmentu malih i srednjih preduzeća što potvrđuje podatak da smo tokom prvih jedanaest meseci 2016. godine ostvarili rast od 15 odsto u kreditiranju ovog dela privrede u odnosu na isti period prethodne godine. Postoji veliki potencijal za rast kod ove kategorije klijenata i verujem da će njihov razvoj dovesti do ubrzanog oporavka čitave ekonomije. Ponudom konkurentnih dugoročnih kredita iz sopstvenih sredstava kao i raspoloživih kreditnih linija nastojaćemo da poboljšamo njihove izglede za povećanje obima poslovanja, naročito kompanija koje imaju potencijal za izvoz. Takođe, nedavno smo u saradnji sa Ministarstvom privrede i Evropskim investicionim fondom pokrenuli potpuno nov, COSME program u Srbiji, koji treba da uz vrlo povoljne kamate obezbedi veću dostupnost kredita malim i srednjim preduzećima. Naime, podaci govore da je jedna od glavnih prepreka za rast kredita u ovom segmentu bila neadekvatnost ponuđenog obezbeđenja, a kredit koji se nudi klijentima na bazi ovog programa za koji smo izdvojili 60 miliona evra pretpostavlja znatno relaksiraniji vid obezbeđenja. Očekujemo rast broja korisnika kredita u narednom periodu.

Udeo loših zajmova u bankama je i dalje tri milijarde evra ili oko 20 odsto svih plasmana. Šta je, po Vašem mišljenju, uzrok da banke nisu u većoj meri smanjile taj udeo u svojim bilansima?

Posmatrano na nivou celog tržišta, uprkos ostvarenim pozitivnim rezultatima, udeo loših plasmana je i dalje visok. On je prema poslednjim informacijama NBS na nivou od 19,5 odsto i najvećim delom se odnosi na loše kredite privrede. Usvojena strategija za rešenje problema je dobra, ali je neophodno vreme za njenu punu primenu. Regulatorne izmene, koje je usvojila NBS, i značajna unapređenja poreske politike otvorili su prostor za konkretnije mere smanjenja loših plasmana. Međutim, kritična karika za ubrzanje celog procesa biće veća efikasnost pravnog sistema i brže završavanje sudskih sporova. Tu i dalje ima dosta otvorenih pitanja, a svaka pravna nesigurnost, kada je reč o zaštiti prava poverilaca, može imati negativan uticaj na sam proces smanjenja nivoa nenaplativih potraživanja.

S kakvim rezultatima završavate ovu godinu. Da li je bila uspešna za banku?

Na isteku 2016. godine mogu da zaključim da smo i pored vrlo izazovnih uslova poslovanja ostvarili definisane ciljeve i potvrdili čelnu tržišnu poziciju u pogledu kako ukupnih plasmana, tako i depozita klijenata. Vodeća smo banka na tržištu i kada je reč o poslovanju sa pravnim licima i poslovanju sa građanima. Uspeli smo da se prilagodimo okruženju vrlo niskih kamatnih stopa kroz dinamičan rast kredita, razvili smo nove usluge i servise za naše klijente i u isto vreme održali kvalitet kreditnog portfolija kroz efikasnije upravljanje rizicima i naplatu problematičnih potraživanja. Posebno sam zadovoljna rezultatima koje smo ostvarili u delu poslovanja sa malim preduzećima i preduzetnicima. Udeo naših plasmana u ovom segmentu je dostigao nivo od preko 17 odsto i Banka Inteza se vidno izdvojila kao najveći kreditor. Vodeća smo banka na tržištu i u domenu kreditiranja građana, uz ostvaren dinamičan rast gotovinskih kredita i lidersku poziciju kada je reč o stambenom kreditiranju.


Komentari5
e7be3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sanja
Ne napadajte banke. Banke su skroz fer. Napadajte vladu zato sto nema strategiju za drzavne gubitase koji crpe poreska sredstva i guse privredu. Tek kad drzava resi taj problem, rizik drzave i stabilnija valuta ce omoguciti da kamate padnu. Smesna je zarada koju bankarski sektor ima u Srbiji. Ubedljivo najnizi u Evropi po glavi stanovnika. Sa druge strane, gubitak drzavnih preduzeca po glavi stanovnika je ubedljivo najveci u Evropi (proporcionalno BDP-ju).
Baja Patak
Oce li se administracija setiti već jednom da naplaćuje porez na usluge bankara - porez na provizije na bankarske transakcije ...
zana
Neko rece "Ako banke imaju poverenja u gradjane zasto vezu hemijske olovke za pult". eto koliko veruju gradjanima, pa bi tako trebali i gradjani da se ponasaju.....mozda i bi kada bi NBS lepo objasnila sta banke rade sa narodom, a Draginju bas briga moze da prica sta hoce, ona moze sve......
a vaše kredite nosite na MARS.
Smanjite vi bankari pod br.1 provizije na novčane transakcije koje su obična legalizovana pljačka milione građana i stotina hiljada malih firmi. Posebno provizije na male iznose do 3.000 din. koji čine 80% svih transakcija.To su potpuno neosnovani prihodi banaka samo po osnovu toga što klijent svoje pare sa svog računa plaća negde. Provizija se obračunava čak i na e-banking transfere! a klijenti već plaćaju održavanje e-bankinga oko 5.000 din. godišnje. Kakvu tu uslugu banka pruža? Kakav trošak banka ima? To je hleba bez motike i to je teška prevara klijenata. Reket na sitno od 50, 100.. din. na svaku transakciju. Prihodi po tom osnovu se mere milijardama dinara!!! A NBS bleji jer ona decenijama umesto da bude regulator i zaštitnik građana služi za legalizaciju pljačke bankarskih kartela. Građani uporno ukazuju na ovu pljačku ali NBS ne odgovara. Jer navodno tržište je slobodno. A slična priča je sa operaterima, osiguranjima, ...
Bankarski Pogled Na Srpsko Drustvo
2008 je kamata na stambene bila 6% (1,5% marza i 4,5% euribor) Danas je 3,5% (3,5% marza a 0% euribor). Jasno je bancina marza pvecana 3 puta. Uzmite kredit i seli ste na rampu za lansiranje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja