ponedeljak, 22.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:13
INTERVJU: NENAD ĐURĐEVIĆ, generalni komercijalni direktor „Bol pekidžinga Evropa Beograd”

U Srbiji se proizvede milijardu i po limenki

Većina država članica EU danas sakuplja i reciklira od 60 do 70 odsto ambalažnog otpada. Srbija je od 2010. godine, kada je ta obaveza uvedena, dostigla 44 odsto
Autor: Ivana Albunovićnedelja, 08.01.2017. u 10:01
(Фото лична архива)

Kompanija „Bol pekidžing”, koja je pre 12 godina otvorila fabriku u Beogradu, kao jednu od prvih inostranih grinfild investicija, kupovinom britanskog „Reksama” (Rexam) postala je najveći svetski proizvođač limenki.

„To će nam omogućiti da povećanim kapacitetima i boljim pozicioniranjem snabdevamo limenkama kupce širom sveta. Isporučivaćemo oko sto milijardi limenki godišnje”, kaže za „Politiku” Nenad Đurđević, generalni komercijalni direktor „Bol pekidžinga Evropa Beograd”.

– Procene su da je „Bol Srbija” u 2016. ostvarila prodaju od oko 1,5 milijardi limenki. To je rekord od početka poslovanja 2005. godine. 

Asocijacija evropskih proizvođača limenki objavila je da je evropsko tržište prošle godine poraslo dva odsto. Napunjeno je 64 milijarde limenki. Kakvi su pokazatelji za istočnu Evropu i Srbiju?

Iz Beograda izvozimo limenke u 22 zemlje Evrope, Azije i Afrike, ali primarno tržište srpskog ogranka „Bola” jesu zemlje centralne i istočne Evrope: Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska, zemlje bivše Jugoslavije i Albanija. Ovo tržište već petu godinu zaredom ima uzastopni rast, prošle godine 5,5 odsto, na ukupno 3,3 milijarde limenki. To je uticaj sve veće popularnosti energetskih napitaka, ali i toga što na tržištu imamo nove oblike i veličinu limenki (od 400 ml i 330 ml „slik”) koje se proizvode i u beogradskoj fabrici.  

Srbija je prošle godine znatno odskočila na Duing biznis listi Svetske banke. Šta nedostaje da bi uslovi poslovanja bili bolji?

Već 11 godina smo na ovom tržištu, ali i u okruženju. Raduje nas svako poboljšanje uslova poslovanja. Očekujemo da će dalje reforme, kao jačanje pravosudnog sistema, reforme Poreske uprave, veća predvidivost poreskih i neporeskih opterećenja za privredu, efikasnija državne uprava i usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim, privući i druge investitore.

Srbija ima kvalitetnu obrazovanu radnu snagu, to je njena velika prednost. Vidimo ovo i u svojoj kompaniji jer ljudi iz Srbije uspešno obavljaju funkcije na regionalnom i evropskom nivou.  

Od dolaska u Srbiju ukazujete na neophodnost recikliranja i zaštitite životne sredine. Da li su srpski propisi usaglašeni sa onima u EU?

Od početka se trudimo da damo svoj doprinos unapređenju reciklažne industrije. Srbija je postavila jako dobre pravne osnove za rešavanje pitanja reciklaže. Uvedena je i takozvana produžena odgovornost proizvođača, koja podrazumeva da su sve kompanije koje isporučuju limenke i sve ostale ambalaže na ovo tržište u obavezi da dokažu da su određeni procenat upotrebljene ambalaže i reciklirali.

Kako je ovo pitanje rešeno u EU?

Evropska unija je takav sistem uvela još početkom devedesetih godina prošlog veka. Većina država članica danas sakuplja i reciklira od 60 do 70 odsto ambalažnog otpada. Srbija je od 2010. godine, kada je ta obaveza uvedena, dostigla 44 odsto, to je podatak za prošlu godinu. Kompanija „Sekopak”, čiji smo jedan od osnivača, u ovom je periodu zajedno sa partnerima, sakupljačima, komunalnim preduzećima i privatnim kompanijama sakupila i poslala na reciklažu više od 180.000 tona svih vrsta ambalažnog otpada.

Da li se menja i svest građana, jesu li im dostupna mesta za odlaganje upotrebljene ambalaže?

Kroz neprofitnu organizaciju „Riken”, čiji smo osnivač, stalno radimo na edukaciji o značaju prikupljanja i reciklaže limenki i zaštite životne sredine. Sve zainteresovane nastojimo da informišemo gde mogu da predaju limenke reciklerima, a obezbeđujemo im i besplatan sakupljački materijal – kutije i kese.

Najaktivniji smo u obrazovnim ustanovama – trenutno u programima imamo 270 registrovanih škola, a naša predavanja o reciklaži godišnje odsluša oko dve hiljade dece. U prošloj školskoj godini prikupljeno je pet tona limenki.

Takođe, Sekopak je sa svojim partnerima radio na širenju lokacija za odlaganje upotrebljene ambalaže i uspostavio sistem od 2.760 kontejnera i 12.800 kanti za primarnu selekciju. Danas „Sekopak” sarađuje sa 17 komunalnih preduzeća i u njihov sistem odvajanja ambalažnog otpada investira 70 odsto sredstava iz budžeta za subvencionisanje sakupljača ambalažnog otpada. 

Šta su najveći nedostaci koje uočavate?

Upravljanje otpadom se može posmatrati iz dva ugla – pitanje industrijskog otpada je sve bolje rešeno, ali komunalni, koji zahteva uključivanje mnogo aktera kako bi bio uspešno sproveden, još nije na zadovoljavajućem nivou. Zemlje EU uvode visoke zahteve za reciklažu otpada, a cilj je da se drastično smanji procenat otpada koji završava na deponijama. Jedna od najefikasnijih mera jeste uvođenje takse po toni otpada koji se odlaže na deponije. Tako se postiže primarni cilj, ali i pomaže reciklažnoj industriji da popuni vlastite kapacitete. Na primeni takvih standarda radimo sa Privrednom komorom Srbije, ali i kroz novu asocijaciju industrije SEPEN.

Limenka sa slamčicom

Da li to što ste u Beogradu otvorili novi pogon za specijalne proizvode podrazumeva i nove klijente?

Od juna prošle godine u Srbiji se ekskluzivno proizvode dva naša inovativna proizvoda – limenka sa slamčicom i BRE poklopac, uz pomoć kojeg potrošači sada mogu da privremeno zatvore limenku, a posle i nastave da je koriste. To je velika inovacija u industriji pakovanja.

Ima li prostora za otvaranje novih radnih mesta?

Otvaranjem pogona specijalnih proizvoda zaposlili smo nove radnike i inženjere, koji su u prilici da stiču iskustva radeći na proizvodima svetske klase. Zahvaljujući dobrim rezultatima, ali i činjenici da Srbija ima kvalitetnu obrazovanu radnu snagu, „Bol korporacija” je dala mogućnost Beogradu da uposli kolege koje uspešno obavljaju različite poslovne funkcije na regionalnom, evropskom, ali i globalnom nivou, te u Beogradu zapošljavamo sve veći broj kolega iz finansijske i ekonomske struke.


Komentari6
825cc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

savan
vracenu ambalazu treba placati
biće veselo
A cena limenke koja se isplati savesnom donosiocu,koji čuva prirodu, je verovali ili ne 80 para!!!Ukoliko ne ispunimo obavezni stepen recikliranja,plaćati ćemo penale,svi,zar ne?Dotle ćemo se samoocenjivati,kao i u drugim oblastima i poglavljima.Tvrdim da je primarna selekcija na nivou iz pomenute 2010. jer monitoring iz kancelarije je jedno,a realnost drugo!!!
Beogradjanin Schwabenländle
Шта жели овај господин, или је то новинар, да нам каже? За време посета Београду сам се неколико пута распитивоа да ли се лименке враћају и да ли се добија улог натраг. У свакој радњи ми је речено, задњи пут у новембру прошле године, да се лименке не враћајау и да се продају без кауције. Прочитао сам да постоји сакупљање запушача и да да је досада скупљено неколико тона, и да је држава симболично нешто платила за то. Када овде вратим лименку или пластичну боцу враћа ми се 0.25 е по комаду. Ту нешто не штима. као и у свему што се Србије тиче, само мажете људима очи, лидер у региону светском.
Zoran
Njihova opsednutost aluminijumskim otpadom i recikliranjem je komicna. Sve preko 'edukovanja' raznim NVOovima, pa 'besplatnih kesa za skupljanje' do velikodusne 'zastite Prirodne sredine'. Dobri ljudi! ... dok ne pogledas racunovodstvo kompanije. Cisti aluminijum dobijen iz rude, flotacijom, je barem 3 puta skuplji od onog nadjenog na ulici. Tako da se gradjanima usadjuje 'svest o potrebi', a americka korporacija broji pare ...
Old Traford
Absolutno podrzavam svaki vid proizvodnje,ogroman potencijal se krije u proizvodnji sasvim obicnih,svakodnevnih stvari za masovnu upotrebu i drago mi je da cujem da je Srbija veliki proizvodjac limenci...Ne slazem se da je buducnost samo u visoko-tehnoloskim proizvodima,necemo skoro ni jesti ni piti iz kompjutera a ko se razume iole u visoke tehnologije svestan je svih manjkavosti iste;I da su absolutno savrsene, dovoljno je samo da dodje do nestanka elektricne energije pa ukapirati koliko vise vredi u ruci jedan cekic,noz ili flasa od najskupljeg racunara...A neko drzi prst na prekidacu & osiguracu i samo ceka pravi trenutak da nam pokaze ko je gazda...Posebno ranjivi su gradovi,ajd da zamislimo samo da 7 dana nema el. energije, tada nema struje,vode,grejanja-expresni povratak u srednji vek,prezivece selo...Manjak proizvoda visoke tehnologije zacas moze da se pretvori u prednost,uzmite samo za primer automobile starijih generacija lisenih kompjutera i cipova...Treba proizvoditi SVE...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja