subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54
INTERVJU: TIJANA BOGDANOVIĆ, olimpijska vicešampionka u tekvondu

Do Londona nisam ni znala šta su olimpijske igre

Sa 18 godina osvojila je medalje na sva četiri velika seniorska šampionata na kojima je debitovala, ali sigurna je da ima još prostora za napredak i nove uspehe iako prelazi u težu kategoriju
Autor: Živko Baljkaspetak, 06.01.2017. u 21:04
(Фото: Ненад Неговановић)

U seniorskoj konkurenciji počela je da se bori 2015. sa nepunih 17 godina. Sa 18 godina već ima seniorske medalje s najvećih takmičenja: bronzu sa Svetskog prvenstva, srebro s Evropskih igra, zlato s Evropskog prvenstva i olimpijsko srebro iz Rija – sve u kategoriji do 49 kilograma. Mnogi uspešni sportisti toliko medalja nisu osvojili tokom cele karijere, ali mladost Tijane Bogdanović niko ne sme da potcenjuje. Za njom su godine i godine napornih treninga, jer je tekvondom počela da se bavi s nepune četiri godine, a prve borbe imala je pre šest godina. O svom življenju s tekvondom najuspešnija sportistkinja Srbije u izboru OKS spremno govori.

O počecima...

Roditelji su hteli da se bavimo nekim borilačkim sportom. Sestra, starija dve godine od mene, počela je da s karateom ali se ta škola brzo zatvorila i ona je pronašala tekvondo. Ja sam tada bila suviše mala, nisam znala ni šta mi se sviđa, pa ni da li bih htela na balet ili na tekvondo. Kada je sestra krenula, jasno htela sam da budem kao ona i pitala tatu da li mogu i ja. On je bio zadovoljan kada sam tako mala htela da treniram. Imala sam nepune četiri godine. Posle nekoliko godina prešli smo u Galeb kod Dragana Jovića Galeta i tu smo ponašli sebe. Kada smo videli tu energiju, odnos trenera prema nama (tada su pored Galeta s nama radili i Todorović Rašić...). Svi oni su bili puni elana, željni da nam pomognu da naučimo što viša. To me je zadržalo u sportu. Starija sestra je prestala da se bavi tekvondom, a mlađa – da ima nas tri – dosta trenira. Imam i brata i on se još premišlja da li više voli fudbal ili tekvondo, ali trenira i jedno i drugo.

O pobedi nad dvostrukom olimpijskom šampionkom u Riju...

Kada smo prvi put radile, na gran priju u Mančesteru krajem 2015. imala sam dosta veliki problem s Kineskinjom Džingju Vu. Borila sam se sa najboljom sportistkinjom sveta, jer ona je proglašena za najbolju u svim kategorijama. Imala sam veliku tremu, iako sam se na treninzima spremala za nju, ali izgleda da nisam još bila psihički dovoljno spremna za borbu s njom. U prvoj rundi sam čak povela i mislim da sam se uplašila od toga, jer sam znala da će ona tada krenuti svom snagom. U drugoj rundi je preokrenula rezultat, a u trećoj me je pobedila s 12 razlike! Ta borba mi je bila nauk za ceo život. Kada smo saznali žreb za Olimpijske igre i kad smo videli da će mi ona biti protivnik u drugom kolu nije mi bilo lako... Pripremala sam se i psihički za tu borbu s psihologom Marijom Pavlović, a u kampu u Vrnjačkoj Banji Milica Mandić i ja imale smo sparing partnere koji imitirali protivnica koje ćemo imati. Vu je glumio Dmitrij Nagajev, Izraelac koji trenira kod nas u klubu već dve godine. Bio je najbrži od svih, tako da je mogao da imitira Kineskinju. Odgledao je neke njene mečeve i pripremio se dobro. Dosta je teži od nje i jači i kad sam uspela da se naviknem na njega znala sam da mi Vu neće biti toliki problem. Imala sam tremu pred borbu u Riju, ali znala sam da sam najmlađa i da samo mogu nešto da dobijem, a ne i da izgubim. Za mene je veliki uspeh bilo već to to što sam otišla na Olimpijske igre, a Kineskinju sam pobedila s 10 poena razlike.

O porazima u 2016. koji mogu da se na prste jedne ruke: od Azarbejdžanke Abakarove u finalu olimpijskih kvalifikacija (6:5), od Tunišanke Ben Ali u finalu Luksor opena (3:2), od Tajlanđanke Vongpatanakit u finalu Austrija opena (15:3) i od Korejke Kim u finalu olimpijskog turnira u Riju (7:6)...

Pre olimpijskih kvalifikacija imala sam dve pobede nad Abakarovom, a revanširala sam joj se u prvom kolu u Riju. Prvi put srela sam se sa Vongpatanakit 2015. u Holandiji i pobedila je s 15:5. Ni sam nisam znala šta mi je koliko sam bila dobra. Na Austrija openu me je pobedila s velikom razlikom, ali svakom dođe neki dan kad mu nije sve potaman. Nadam se da sam i u toj borbi nešto naučila i volela bih da se sretnemo još neki put. Od Tunišanke Ben Ali, izgubila sam u Egiptu, ali radila sam u težoj kategoriji – do 53 kg. Ona je na Olimpijskim igrama nastupila u kategoriji do 57 kilograma, što znači da je dosta teža od mene, ali ne tražim izgovor. Nije to razlog što sam izgubila, jednostavno u tom trenutku je ona bila bolja. Nisam uspela da dobro odreagujem na svaki njen napad, ali tada sam mogla toliko. Sa Korejkom Kim srela sam na gran priju u predolimpijskoj godini i izgubila, ali tog dana nisam bila „sva svoja”. Zbog toga taj poraz nisam shvatila dovoljno ozbiljno. Mislila sam da mogu mnogo bolje. Na pripremama za Rio imala sam dublera i za nju, ali maksimalno sam se koncentrisala na pripremu borbe protiv Vu jer je od nje zavisilo da li ću osvojiti medalju. Kim mi je došla u finalu. Pružila sam maksimum u tom trenutku. Da su sudije pravilno registrovale moj poslednji udarac pobedila bih. Kada ponovo pogledam borbu mislim da sam neke stvari mogla da uradim drugačije, ali to više ne može da se promeni...

Posle kvalifikacija došlo je Evropsko prvenstvo i već sam morala da skidam težinu i to mi je zaista najteže jer moram da se odreknem slatkiša. Ali, izdržala sam i to. Duško Ilić mi je propisao sjajnu ishranu. Maksimalno sam se trudila da je se pridržavam (uz poneku malu prevaru s nekim slatkišem). Zahvaljujući i takvoj ishrani osećala sam se snažnije i svežije od protivnica iako ona nije bila obilna.

O promeni kategorije...

Pretprošle i prošle godina moja normalna težina je bila 49 kg i tada sam krenula da skupljam olimpijske bodove u toj kategoriji. Početkom 2016. imala sam olimpijske kvalifikacije i znala sam da moram da pazim na težinu. Posle kvalifikacija došlo je Evropsko prvenstvo i već sam morala da skidam težinu i to mi je zaista najteže jer moram da se odreknem slatkiša. Ali, izdržala sam i to. Duško Ilić mi je propisao sjajnu ishranu. Maksimalno sam se trudila da je se pridržavam (uz poneku malu prevaru s nekim slatkišem). Zahvaljujući i takvoj ishrani osećala sam se snažnije i svežije od protivnica iako ona nije bila obilna. Sada, prelazim u težu kategoriju – do 53 kilograma. Olimpijske kategorije su do 49  pa do 57 kilograma, tako da ću morati još dobro da razmislim o budućnosti. Ovu godinu ću iskoristiti da isprobam šta mi više odgovara, kako ću i gde ću...

O novom polasku od nule...

Pošto menjam kategoriju moje četvrto mesto na svetskoj rang-listi više ništa ne znači. Krećem ponovo od nule. Zbog godina sam zakasnila da se u Rio plasiram na osnovu olimpijske rang-liste, pa sam morala da idem na kvalifikacioni turnir. Predstoji mi dogovor sa trenerom. Mislimo da ćemo ove godine da eksperimentišemo, da vidimo da li bih mogla da se snađem i u težoj kategoriji, ili ipak da skidam kilograme za manju, a pre svega da li je to zdravo.

O važnosti snage u tekvondu...

Snaga udarca je važna jer usporava protivnika, donosi mu nesigurnost, međutim ako se borbe završi bez pobednika i posle četvrte runde, onda se gleda i broj udaraca – bez obzira na njihovu snagu. Tada je važno i ako si slabije udarao, ali više puta. U borbi, ipak, malo osećam snagu udarca protivnika. Ne samo zato što imam štitnike već i zato što proradi adrenalin. Borba traje kratko, samo šest minuta i samo vodim računa da se pokažem u najboljem svetlu. Tokom borbe, kad preostane samo minut, učini mi se da je to čitava večnost, ali ni ne primetim kada istekne.

O usavršavanju...

Uvek ima tehnika koje mogu da se poprave, koja mi ne ide najbolje. Meni, ali i većini devojaka, problem su tehnike u okretu tako da uvek ima šta da se radi. Frontalne tehnike mi najbolje idu, Razgibana sam dosta, dobro mi idu i tehnike u glavu i tehnike kada je noga već u visu. To mi dobro ide.

O karijeri posle sporta...

Još sam srednjoškolka, đak Sportske gimnazije. U slobodno vreme nalazim se s društvom, idemo na kafu. Imam mnogo prijatelja, imala sam ih i pre Rija. Imam prijatelje i iz stare škole i kad god imam vremena nalazim se s njima. Volim i da čitam, najčešće knjige i iz psihologije. Volim ponekad da pročitam i neki ljubavni roman. Milica (prim: Mandić) mi je za kvalifikacije kupila jednu knjigu, koja mi se dopala najviše. To je roman „Prva ljubav”, ali volela bih da radim maturski rad iz psihologije i da zatim studiram psihologiju.

O podršci...

Volim da se zahvalim svima koji su mi pomogli da postanem to što jesam. Pre svega mojoj porodici i treneru Draganu Joviću Galetu. I njega smatram članom svoje porodice. Od početka je verovao u mene. Zahvalna sam i celom našem timu Dušku Iliću, Mariji Pavlović, mom uzoru Milici Mandić, mojoj školi jer su svi imali razumevanja za moja odsustvovanja sa nastave, odlagali su mi odgovaranja za ocenu... Zaista su divni.

O odrastanju uz tekvondo...

Drago mi je kad razmislim o godinama koje su za mnom. To su godine mog detinjstva i mog odrastanja, trenirala sam napredovala, dok me je porodica podržavala. Dok Milica nije osvojila zlatnu medalju u Londonu ja nisam ni znala šta su to olimpijske igre ni da je moguće da neko od nas ostvari takav uspeh, a pogotovo ne ja. Sada, sa 18 godina i posle svih tih borbi koje je trebalo proći da se dođe do olimpijske medalje, razmišljam svojom glavom. Odrasla sam i moram da se mnogo više pobrinem oko svega da bih bila još uspešnija, jer zaista bih volela da se još mnogo, mnogo godina bavim tekvondom.


Komentari3
db897
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zorica mrsevic
Svaka cast, ponosni smo na nju i njene sportske uspehe. Mozda ce pomoci onima koji dele profesije na zenske i muske da shvate da neke devojcice sanjaju da ucestvujuu borilackim sportovima, neke da nose uniformu i pucaju, neke trece da diriguju, penju se na Kilimandzaro, pobedjuju na matematickim i sahovskim olimpijadama ili jednostavno, vode uzbdljiv avanturisticki zivot. Podrzimo ih u tome, ne dozvolimo da ih ono cuveno, nije to za zensko, onemoguci da ostvare svoje snove, budu srecne, i kao Tijana i Milica, svojim uspesima usrece i naciju.
igorv
Ja bas ne pratim sport,ali slucajno sam je video u finalnoj borbi- borila se do poslednjeg sekunda. I iz intervjua, se vidi da vrlo profesionalno pristupa takmicenju, i npr savladjivanju treme protiv Kineskinja. Punaaa puna podrska njoj a i njenom timu koji se trudi, a ne samo da prigli njen uspeh.
Milos
Slatkica. Sve najbolje Tijani i njenim dragima

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja