sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 07.01.2017. u 22:00 Aleksandra Petrović
RAZGOVOR NEDELjE: DRAGOMIR MILOJEVIĆ, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva

„Topli zec” za korumpirane sudije

Oni su osramotili profesiju, i to ne može godinama da se popravi. – Poverenje građana možemo da zadobijemo samo efikasnim i kvalitetnim radom
(Фото Раде Крстинић)

Četiri i po miliona predmeta u radu imali su svi sudovi u Srbiji tokom 2016. godine. Milion i po predmeta je bilo novih, ali su sudije rešile više slučajeva nego što su primile, pa Novu godinu startuju sa dva miliona predmeta u radu. To je za pohvalu. Međutim, kada se dogodi nešto loše, kao što je zastarevanje krivičnih predmeta i hapšenje sudija zbog primanja mita, onda svaki odličan rezultat pada u vodu, a na površini ostaju nezadovoljstvo građana i oštre kritike.

O tome razgovaramo sa Dragomirom Milojevićem, predsednikom Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva.

 

U 2016. godini zbog korupcije su uhapšeni predsednici sudova u Zaječaru, Šapcu i Loznici, a nekoliko sudija već je osuđeno zbog primanja mita. Kako gledate na ovakve slučajeve?

U svakom žitu ima kukolja. U svakoj profesiji ima korumpiranih, ali svima njima sude sudije. Zato sudije dobijaju strože kazne kad naprave ovakvo krivično delo, vezano za posao. Oni su osramotili našu profesiju, i to ne može godinama da se popravi. Svi imaju pravo da nam kažu: „O čemu vi pričate? O poštenju?” Mi nemamo argumente za odbranu. Da se ja pitam, te kolege bi prvo ovde u sudu prošle kroz „toplog zeca”, pa bi tek onda išle u policiju i tužilaštvo.

Stav suda o „švajcarcima” biće kristalno jasan
Kada će Vrhovni kasacioni sud zauzeti stav povodom kredita u švajcarskim francima?
Nadam se da ćemo u roku od dva meseca zauzeti stav, do kraja februara. Taj stav mora biti kristalno jasan, jer je važno kakve će biti posledice i važno je da građani ne budu još više oštećeni. Sudstvo se ne plaši velikog broja tužbi povodom kredita u „švajcarcima”.

 

Kao prvi čovek pravosuđa, kako se osećate kada čujete komentare građana o sporosti, neradu i političkim uticajima na sudstvo?

Komentari su negativni jer su građani nezadovoljni. Nijedan sudija se zbog toga ne može osećati prijatno, pa ni ja. Međutim, treba reći da je to pretežno subjektivni stav građana, vezan za lično iskustvo sa sudskom odlukom, jer je uvek jedna strana u postupku nezadovoljna, a često i obe strane. To nezadovoljstvo se kasnije pretoči na uopšteni negativan stav o celom pravosuđu. Ali, i mi se sami, narodski rečeno, namestimo da budemo kritikovani. Možemo pričati o reformama, o promenama sudija i mreže sudova, ali kada se predmet ne rešava deset i više godina, tu za nas nema opravdanja.

 

Koliko ima zastarelih predmeta?

Ove godine je do kraja juna u krivici zastarelo 128 predmeta, od kojih 121 u osnovnim sudovima, gde su lakša krivična dela, ali problem je što u višim sudovima, koji sude za teža krivična dela, imamo pet zastarelih predmeta, a u apelacionim sudovima dva. To su predmeti koji izazivaju pozornost javnosti. Kada zastari, na primer, slučaj „Kertes”, pa delovi predmeta u slučajevima „Cane Subotić”, „Stečajna mafija”, pa deo predmeta u aferi „Indeks”', to je onda nekoliko predmeta koji izazovu negativnu percepciju sudstva u javnosti, bez obzira na sve drugo što dobro uradimo. Jer onda svi kažu da je tu bila korupcija, kao da se namerno ide na zastarevanje. Da toliko dugo traje suđenje u višem sudu u krivici – to je nedopustivo.

Koliko je isplaćeno građanima za odštete zbog predugih suđenja? 
Na ime naknade nematerijalne štete po presudama Strazbura sudovi su ove godine isplatili 47 miliona dinara. U 2015. isplaćeno je 109 miliona, a prethodne dve godine po više od dvesta miliona dinara. Građani i pred našim sudovima imaju mogućnost da traže naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i po tom osnovu smo ove godine isplatili 211 miliona dinara. 

 

Ko je kriv za zastarevanje predmeta?

Iako stranke mogu da koriste sve procesne mogućnosti da odugovlače, nešto je ipak i do sudije. Ako zastari predmet gde je zaprećena teža kazna, to je krivica suda. Takvi slučajevi narušavaju ugled suda. Međutim, kada se analizira takav predmet, onda se vidi da se tu menjalo više sudija, menjala se mreža sudova, pa suđenje počinje ispočetka, pa se opet promeni sudija i onda je pitanje ko je tu najviše doprineo da slučaj zastari. To je naše vrzino kolo. Ako sudija u celoj karijeri ima jedan predmet da mu je zastareo, i to krupan predmet za koji je zainteresovana cela javnost, to mu uništava celu karijeru. Ali, ne možemo nekog razrešiti sudijske funkcije zbog jednog predmeta. To bi bilo neprihvatljivo. Treba da se gleda celokupan rad sudije da bi se reklo da je odugovlačenje njegov način rada i ponašanja.

 

Koliko je sudija disciplinski kažnjeno?

Od 2010. godine, kada su počeli da rade disciplinski organi Visokog saveta sudstva, razrešeno je dužnosti ukupno 12 sudija zbog disciplinskih prekršaja, od toga četiri u 2016. godini.

 

Možda će naši čitaoci reći da je to malo.

Razrešenje sudije je kraj. To je najstroža kazna, za najteže disciplinske prekršaje. Reč je o slučajevima kad sudije po šest meseci nisu napisale odluku, i to u više stotina predmeta. Najčešći prekršaji vezani su za odugovlačenje postupka i neblagovremenu izradu odluka. Samo u najtežim slučajevima kazna je razrešenje. Ostale mere su umanjenje plate, na primer 20, 30 ili 50 odsto, na šest meseci ili godinu dana, zatim javna opomena i zabrana napredovanja, na primer na tri godine. Takvih slučajeva nije malo. Podneto je ove godine 817 disciplinskih prijava, a pokrenuto 18 disciplinskih postupaka.

 

Koliko jedan sudija ima predmeta u radu i da li imamo dovoljno sudija?

Svaki sudija u Srbiji je prosečno stalno opterećen sa 250 predmeta u radu. Srbija treba da ima 2.975 sudija, a ima ih 2.792. Najmlađi ima 31 godinu, a samo 30 odsto sudija su muškarci. Izabrali smo 131 novog sudiju u 2016. godini, ali nedostaje ih još 183. Ogroman je broj sudija koji odlaze, u penziju ili na lični zahtev. Idu u notare, izvršitelje, advokate. Visoki savet sudstva je utvrdio ove godine prestanak sudijske funkcije za 89 sudija, od kojih je 80 otišlo u penziju i na lični zahtev, četiri je razrešeno dužnosti u disciplinskom postupku, a za pet je prestala funkcija zbog trajnog gubitka radne sposobnosti, zbog bolesti.

 

Kada biste mogli ovog trenutka da promenite nešto u sudstvu, šta bi bilo prvo?

Prvo bih promenio sebe. Moramo raditi na tome da se menja svest sudija i svih zaposlenih. Odgovornost je važan segment nezavisnosti. Ako želimo da što brže zatvorimo poglavlje 23, moramo raditi efikasnije i odgovornije. Bez obzira na činjenicu da sudije završavaju dosta predmeta, imamo dosta lufta u radu. Možemo da uložimo malo više napora, da dodamo gas. Kada bi svako za samo jedan procenat poboljšao svoje rezultate rada, to bi se odrazilo na hiljade i hiljade rešenih predmeta, a posebno starih predmeta.

 

Da li još ima predmeta starijih od 20 godina?

Mislim da nema. Najstariji predmeti su rešeni, ali program rešavanja starih predmeta nismo ispunili onako kako smo očekivali. Uradili smo mnogo, preko 400.000 predmeta, ali moglo je bolje. Starim predmetom se smatra svaki koji je stariji od dve godine. Zabrinjavajuće je što u krivičnim predmetima imamo 502 predmeta koja su starija od 10 godina. Imamo i preko 10.000 predmeta koji su stari od pet do deset godina i mogu uskoro da pređu u kategoriju starijih od 10 godina. To je večita trka. Svaki dan neki predmet postaje stari, a dobijamo nove, od kojih su mnogi hitni. Sudije već sada imaju zakazano celo proleće. Ako ne završe predmet na tri suđenja, on će već preći u narednu godinu i postaće stari predmet. Godina prođe, a suđenje nikad.

 

Da li postoji neki način da se promeni imidž sudstva i da ono zadobije poverenje građana?

Imidž možemo da popravimo samo efikasnim i kvalitetnim radom. Kada napravimo određeni pomak, treba izaći u javnost, ali preporuka je da se sa javnošću komunicira i onda kada nešto nismo dobro uradili. Komunikacija sa javnošću mora da se podigne na viši nivo. Ne smemo biti zatvoreni. Ako ćutimo, onda ostavljamo prostora da tumači ko šta hoće i kako hoće.

 

Šta je najveći uspeh sudstva u 2016. godini?

Najveći pomak u ovoj godini jeste rešavanje starih izvršnih predmeta, kojih je bilo 1,7 miliona. Na osnovu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pokrenuli smo akciju rešavanja tih predmeta. Podaci još nisu konačni, ali siguran sam da ćemo 2016. godinu završiti sa milion izvršnih predmeta manje.

 

Koji su najvažniji ciljevi za 2017. godinu?

Dva su najvažnija cilja: da se što efikasnije rešavaju stari predmeti i da usaglasimo sudsku praksu, jer ćemo time dobiti na kvalitetu pravde. Možda treba raditi i na izmeni Zakona o uređenju sudova – da nemamo četiri apelaciona suda, nego jedan, sa odeljenjima. Tu se ne bi ništa mnogo promenilo u vezi sa brojem sudija i zaposlenih, ali bi bilo daleko efikasnije za usaglašavanje sudske prakse jer se ne bi događalo da sudovi u Srbiji donose različite odluke u istoj ili sličnoj situaciji.

Komentari49
eb415
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Skočajić
Aleksandar Skočajić bgdsudovi@gmail.com Netačno g. Milojeviću, moj slučaj je star preko 27 godina, i sada je na Ustavnom sudu, zahvaljujući, imam za to sa dokazima osnovanu sumnju : više korumpiranih sudija, koje su predmete rešavale zloupotreblavajući svoj položaj, da su štimovale dokaze, da su direktno kršile Krivični zakon Republike Srbije čl. 360, (Kršenje Zakona od strane sudije), Ustav Srbije čl. 32, Evropsku Konvenciju čl. 6., Zakon o sudijama čl. 90 (stav 1, - Povreda Načela nepristrasnosti i stav 18, - Kršenje odredaba Etičkog Kodeksa u većoj meri), a sa namerom da se preko suda i lažiranih Presuda pribavi nezakonita korist odredjenioj stranci u postupku, - čak sam se i Vama direktno obraćao više puta ali bez Vašeg konkretnog postupanja. Molim stranke koje imaju sumnje u zakonitost postupanja sudija koje su im presudjivale u zadnjih nekoliko godina za sudije : Ljiljana Vučinić, Vesna Obradović, Vesna Popović i Ljubica Nenadić, da mi se obrate na email adresu bgdsudovi@
Jovana
A sta se desava kad te Zalbena Komisija Vlade, tvoj poslodavac Republicki Geodetski Zavod i Upravni sud godinama vrte u krug. Pa Upravni sud jednom usvoji tvoju tuzbu, ZKV i RGZ se naprave ludi i ne promene ni zarez u svojoj odluci a onda taj isti Upravni sud na potpuno istu odluku, tvoju tuzbu ODBIJE? I tako sve u krug sedam punih godina. Kako da to nazovemo? Sumrak pravosudja ili jednostavno ping pong igraonica? Kakvo sudstvo kakvi bakraci. Pa za svaku odluku upravnog suda trebaju najmanje dve godine! A gde je odgovornost ljudi koji svesno krse Zakon?
Mirko
Do poverenja gradjana vam nije ni stalo pa se zato i ne trudite da ga pridobijete. Bitno vam je poverenje političke elite jer vam od njih nažalost zavise položaji. Prosto su u pravosudnim institucijama podeljene karte, navodno su te funkcije nezavisne pa predpostavljeni na očita kršenja u postupcima nemaju smelosti a ni autoriteta na opomenu kolege na očito kršenje postupaka. Sudije i tužioci treba da budu nezavisni od bilo kakvih uticaja sa strane ali ne mogu biti zaštićeni nakon izrečene presude od kritike i ukazivanja gde su pogrešili. Sudije u parnicama imaju dane kada odvoje jedan sat da čuju sa čim je stranka u parnici nezadovoljna, ali je to samo farsa. Video sam primer da je sudija svesna da je pogrešila i da je apsolutno sigurna u grešku ali o njoj ne želi da razgovar. Kada se obratite sudskoj upravi i upoznate ih sa greškom pokušavaju da opravdaju načinjenu grešku jer nije lepo upozoriti kolegu jer svi dele istu sudbinu. Greška je u suštini organizacije i odgovornosti.
035
Као и Mirko : "Greška je u suštini organizacije i odgovornosti...Sudije i tužioci treba da budu nezavisni od bilo kakvih uticaja sa strane ali ne mogu biti zaštićeni nakon izrečene presude od kritike i ukazivanja gde su pogrešili." Судија да суди по закону и савести , а не у страху од "царства ми" нити од губитка гласова на реизбору . А ни у страху "od kritike i ukazivanja gde su pogrešili" већ само од законске батине која има два краја . "Критичари нек пресавију табак" па упуте приговор другом степену , Касацији или Високом судству .
Glas iz daleka
Zasto nije objavljen moj komentar? Kako mislite da uredite drustvo ako cenzurisete iskustva gradjana? Tuzno, zaista!
Odvjetnik
Poštovani predsedniče, lepo to zborite. Ipak, moram Vas podsetiti da Krstić u Zaječaru ne bi bio uhapšen da je predsednik Privrednog apelacionog čitao godinama u nazad pritužbe i zahtevevza izuzeće jedne sudije u Privrednom apelacionom i da je navode proveravao, nego bi bio davno razrešen. Ovo Vam ne pišem napamet. Isto važi i za ove ostale.Ovako, pošto su postupci po pritužbama maskarada, farsa, ostaje da klijentima ne pišemo više pritužbe već ih vodimo pravo u SBOPOK da tamo ispričaju šta im se sve dešava u predmetima, baš kao što sam lično uradio u slučaju Krstića Zato, mnogo bi bolje stanje bilo kada bi se predsednici suda bavili svojim poslom. Evo, za početak, pozovite sudiju iz Privrednog Beograd koji otplaćuje stan 800 evra mesečno (muškarac) pa ga pitajte kako to uspeva, a ako ne objasni, pogledajte mu predmet privremene mere od 4.1.2017. Ili, pitajte nekog Vasića, zamenika predsednika, kako se postaje zamenik posle par meseci sudijskog staža i koliko vremena provodi u sudu?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja