Četiri i po miliona predmeta u radu imali su svi sudovi u Srbiji tokom 2016. godine. Milion i po predmeta je bilo novih, ali su sudije rešile više slučajeva nego što su primile, pa Novu godinu startuju sa dva miliona predmeta u radu. To je za pohvalu. Međutim, kada se dogodi nešto loše, kao što je zastarevanje krivičnih predmeta i hapšenje sudija zbog primanja mita, onda svaki odličan rezultat pada u vodu, a na površini ostaju nezadovoljstvo građana i oštre kritike.

O tome razgovaramo sa Dragomirom Milojevićem, predsednikom Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva.

U 2016. godini zbog korupcije su uhapšeni predsednici sudova u Zaječaru, Šapcu i Loznici, a nekoliko sudija već je osuđeno zbog primanja mita. Kako gledate na ovakve slučajeve?

U svakom žitu ima kukolja. U svakoj profesiji ima korumpiranih, ali svima njima sude sudije. Zato sudije dobijaju strože kazne kad naprave ovakvo krivično delo, vezano za posao. Oni su osramotili našu profesiju, i to ne može godinama da se popravi. Svi imaju pravo da nam kažu: „O čemu vi pričate? O poštenju?” Mi nemamo argumente za odbranu. Da se ja pitam, te kolege bi prvo ovde u sudu prošle kroz „toplog zeca”, pa bi tek onda išle u policiju i tužilaštvo.

Kao prvi čovek pravosuđa, kako se osećate kada čujete komentare građana o sporosti, neradu i političkim uticajima na sudstvo?

Komentari su negativni jer su građani nezadovoljni. Nijedan sudija se zbog toga ne može osećati prijatno, pa ni ja. Međutim, treba reći da je to pretežno subjektivni stav građana, vezan za lično iskustvo sa sudskom odlukom, jer je uvek jedna strana u postupku nezadovoljna, a često i obe strane. To nezadovoljstvo se kasnije pretoči na uopšteni negativan stav o celom pravosuđu. Ali, i mi se sami, narodski rečeno, namestimo da budemo kritikovani. Možemo pričati o reformama, o promenama sudija i mreže sudova, ali kada se predmet ne rešava deset i više godina, tu za nas nema opravdanja.

Koliko ima zastarelih predmeta?

Ove godine je do kraja juna u krivici zastarelo 128 predmeta, od kojih 121 u osnovnim sudovima, gde su lakša krivična dela, ali problem je što u višim sudovima, koji sude za teža krivična dela, imamo pet zastarelih predmeta, a u apelacionim sudovima dva. To su predmeti koji izazivaju pozornost javnosti. Kada zastari, na primer, slučaj „Kertes”, pa delovi predmeta u slučajevima „Cane Subotić”, „Stečajna mafija”, pa deo predmeta u aferi „Indeks”', to je onda nekoliko predmeta koji izazovu negativnu percepciju sudstva u javnosti, bez obzira na sve drugo što dobro uradimo. Jer onda svi kažu da je tu bila korupcija, kao da se namerno ide na zastarevanje. Da toliko dugo traje suđenje u višem sudu u krivici – to je nedopustivo.

Ko je kriv za zastarevanje predmeta?

Iako stranke mogu da koriste sve procesne mogućnosti da odugovlače, nešto je ipak i do sudije. Ako zastari predmet gde je zaprećena teža kazna, to je krivica suda. Takvi slučajevi narušavaju ugled suda. Međutim, kada se analizira takav predmet, onda se vidi da se tu menjalo više sudija, menjala se mreža sudova, pa suđenje počinje ispočetka, pa se opet promeni sudija i onda je pitanje ko je tu najviše doprineo da slučaj zastari. To je naše vrzino kolo. Ako sudija u celoj karijeri ima jedan predmet da mu je zastareo, i to krupan predmet za koji je zainteresovana cela javnost, to mu uništava celu karijeru. Ali, ne možemo nekog razrešiti sudijske funkcije zbog jednog predmeta. To bi bilo neprihvatljivo. Treba da se gleda celokupan rad sudije da bi se reklo da je odugovlačenje njegov način rada i ponašanja.

Koliko je sudija disciplinski kažnjeno?

Od 2010. godine, kada su počeli da rade disciplinski organi Visokog saveta sudstva, razrešeno je dužnosti ukupno 12 sudija zbog disciplinskih prekršaja, od toga četiri u 2016. godini.

Možda će naši čitaoci reći da je to malo.

Razrešenje sudije je kraj. To je najstroža kazna, za najteže disciplinske prekršaje. Reč je o slučajevima kad sudije po šest meseci nisu napisale odluku, i to u više stotina predmeta. Najčešći prekršaji vezani su za odugovlačenje postupka i neblagovremenu izradu odluka. Samo u najtežim slučajevima kazna je razrešenje. Ostale mere su umanjenje plate, na primer 20, 30 ili 50 odsto, na šest meseci ili godinu dana, zatim javna opomena i zabrana napredovanja, na primer na tri godine. Takvih slučajeva nije malo. Podneto je ove godine 817 disciplinskih prijava, a pokrenuto 18 disciplinskih postupaka.

Koliko jedan sudija ima predmeta u radu i da li imamo dovoljno sudija?

Svaki sudija u Srbiji je prosečno stalno opterećen sa 250 predmeta u radu. Srbija treba da ima 2.975 sudija, a ima ih 2.792. Najmlađi ima 31 godinu, a samo 30 odsto sudija su muškarci. Izabrali smo 131 novog sudiju u 2016. godini, ali nedostaje ih još 183. Ogroman je broj sudija koji odlaze, u penziju ili na lični zahtev. Idu u notare, izvršitelje, advokate. Visoki savet sudstva je utvrdio ove godine prestanak sudijske funkcije za 89 sudija, od kojih je 80 otišlo u penziju i na lični zahtev, četiri je razrešeno dužnosti u disciplinskom postupku, a za pet je prestala funkcija zbog trajnog gubitka radne sposobnosti, zbog bolesti.

Kada biste mogli ovog trenutka da promenite nešto u sudstvu, šta bi bilo prvo?

Prvo bih promenio sebe. Moramo raditi na tome da se menja svest sudija i svih zaposlenih. Odgovornost je važan segment nezavisnosti. Ako želimo da što brže zatvorimo poglavlje 23, moramo raditi efikasnije i odgovornije. Bez obzira na činjenicu da sudije završavaju dosta predmeta, imamo dosta lufta u radu. Možemo da uložimo malo više napora, da dodamo gas. Kada bi svako za samo jedan procenat poboljšao svoje rezultate rada, to bi se odrazilo na hiljade i hiljade rešenih predmeta, a posebno starih predmeta.

Da li još ima predmeta starijih od 20 godina?

Mislim da nema. Najstariji predmeti su rešeni, ali program rešavanja starih predmeta nismo ispunili onako kako smo očekivali. Uradili smo mnogo, preko 400.000 predmeta, ali moglo je bolje. Starim predmetom se smatra svaki koji je stariji od dve godine. Zabrinjavajuće je što u krivičnim predmetima imamo 502 predmeta koja su starija od 10 godina. Imamo i preko 10.000 predmeta koji su stari od pet do deset godina i mogu uskoro da pređu u kategoriju starijih od 10 godina. To je večita trka. Svaki dan neki predmet postaje stari, a dobijamo nove, od kojih su mnogi hitni. Sudije već sada imaju zakazano celo proleće. Ako ne završe predmet na tri suđenja, on će već preći u narednu godinu i postaće stari predmet. Godina prođe, a suđenje nikad.

Da li postoji neki način da se promeni imidž sudstva i da ono zadobije poverenje građana?

Imidž možemo da popravimo samo efikasnim i kvalitetnim radom. Kada napravimo određeni pomak, treba izaći u javnost, ali preporuka je da se sa javnošću komunicira i onda kada nešto nismo dobro uradili. Komunikacija sa javnošću mora da se podigne na viši nivo. Ne smemo biti zatvoreni. Ako ćutimo, onda ostavljamo prostora da tumači ko šta hoće i kako hoće.

Šta je najveći uspeh sudstva u 2016. godini?

Najveći pomak u ovoj godini jeste rešavanje starih izvršnih predmeta, kojih je bilo 1,7 miliona. Na osnovu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pokrenuli smo akciju rešavanja tih predmeta. Podaci još nisu konačni, ali siguran sam da ćemo 2016. godinu završiti sa milion izvršnih predmeta manje.

Koji su najvažniji ciljevi za 2017. godinu?

Dva su najvažnija cilja: da se što efikasnije rešavaju stari predmeti i da usaglasimo sudsku praksu, jer ćemo time dobiti na kvalitetu pravde. Možda treba raditi i na izmeni Zakona o uređenju sudova – da nemamo četiri apelaciona suda, nego jedan, sa odeljenjima. Tu se ne bi ništa mnogo promenilo u vezi sa brojem sudija i zaposlenih, ali bi bilo daleko efikasnije za usaglašavanje sudske prakse jer se ne bi događalo da sudovi u Srbiji donose različite odluke u istoj ili sličnoj situaciji.