sreda, 20.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:40
INTERVJU: Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Pregovaramo o nastavku gradnje pruge Beograd–Bar

Nadam se da ćemo ove godine imati potpisane ugovore za dalju modernizaciju ove pruge
Autor: Jelena Popadićponedeljak, 09.01.2017. u 09:30
(Фото МГСИ)

Putovanje auto-putem na grčko i crnogorske more, vožnja brzim vozom ka Baru ili Mađarskoj već odavno su nedostižni san gotovo svakog građanina Srbije. Ovi infrastrukturni projekti decenijama su deo mnogih predizbornih obećanja u koja su počeli da sumnjaju čak i najveći optimisti među biračima. O budućim planovima i o najvećim problemima pri ostvarenju obećanog razgovarali smo sa potpredsednicom vlade Zoranom Mihajlović, ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kada ćemo konačno putovati auto-putem do mora?

Zavisi na koje more mislite. Za Srbiju je najvažniji završetak Koridora 10 do granice sa Bugarskom i Makedonijom i očekujem da radovi budu završeni do kraja ove ili do početka sledeće godine. Samo prošle godine Koridorom 10 prošlo je 1,7 miliona automobila više nego prethodne. Vozači koji su nekada išli kroz Bugarsku i Rumuniju sada idu kroz Srbiju jer je put kraći za oko 100 kilometara. To nam puno znači, ali pokazuje i kolika je šteta što ovaj auto-put nije završen ranije. Ako govorite o crnogorskom primorju, odnosno  Koridoru 11, mi ćemo graditi našu deonicu. Ali, razgovarali smo tokom samita u Rigi da damo u koncesiju ovaj auto-put kineskim kompanijama.

Šta je najveći problem koji se isprečio završetku ovog posla, kao i Koridora 11 ili obilaznice oko Beograda?

Ranije se o ovim poslovima mnogo pričalo, ali niko nije brinuo šta imamo od dokumentacije, šta možemo da finansiramo i šta je najpotrebnije. Nisu se određivali prioriteti, ni strateški cilj. Jedno vreme nam je bio cilj da stignemo do crnogorske granice, što nije isplativo u poređenju sa završetkom Koridora 10 i auto-puta do Čačka. Imamo problem od Požege do Boljara gde je veoma mala frekvencija saobraćaja i nemamo novac da to finansiramo. Pregovaralo se o kreditima, čak su uzimani krediti, a nismo imali projekte, ni završenu eksproprijaciju. Svaki posao nam je zbog toga kasnio. Država nije kontrolisala šta se radi. Iako nije moj posao da jurim i nadzirem građevinske firme i projektante, izgleda da je to jedini način da se uspešno radi.

Pre otvaranja auto-puta Ljig–Preljina oštro ste kritikovali rad domaćih preduzeća koji su se pomalo naljutili tvrdeći da strani izvođači uzimaju svoj deo novca, a ceo posao prepuštaju našim firmama…

Naš cilj je da obezbedimo domaćim firmama da rade. Ove godine za domaće građevinare izdvojićemo 977 miliona evra za poslove na putevima i prugama. Ali naše firme uzimaju više posla nego što mogu da završe. Naša preduzeća su glavna na deonicama Srpska kuća – Levosoje i na mostu Ljubovija–Bratunac, a dobili su i sve ugovore za rehabilitaciju puteva. I svi projekti, osim mosta, kasne! Pritiskali smo strane partnere iz Kine i Azerbejdžana tražeći da isplaćuju novac našim firmama svakih 10–15 dana. U svojoj zemlji posluju na način koji se graniči sa nemoralom. Učestvujući u gradnji pomenutog auto-puta preduzeće „Planum” je dobilo mogućnost da zaradi 60 miliona evra, a novu mašinu za tunele držali su u Rusiji. Tamo su sve mogli da završe  u skladu sa dogovorom. Uverena sam da tuneli ne bi još bili gotovi da nisam tako reagovala.

A onda je počela kampanja da su tuneli niži za 30 santimetara...

To sam shvatila kao odgovor na moju reakciju. Kolika je to neistina mogu da vide svi koji prođu auto-putem do Preljine ili Ljiga.

Ubrzo potom su počeli i problemi na istočnom kraku Koridora 10?

Zbog klizišta u Grdeličkoj klisuri izgubili smo najmanje sedam meseci. Imali smo probleme prilikom gradnje deonice Levosoje – Srpska kuća. Prvobitni izvođač iz Grčke godinama nije radio ništa. Ovaj posao je sada poveren domaćim firmama, ali u međuvremenu je korito Južne Morave promenilo tok pa smo morali ponovo da radimo projekat i eksproprijaciju i izgubili smo 4-5 meseci. Do kraja godine završavamo i taj posao.

Na poslovima koji se završavaju na vreme, kao što je obnova pruga, država kasni u povlačenju novca i tako plaća penale”. Zašto je rok za korišćenje ruskog kredita produžen do 2021. godine?

Naši prethodnici su ispregovarali ruski kredit od 800 miliona dolara za železnicu, ali nisu pripremili ni dokumenta, niti su završili eksproprijaciju. Morali smo da potpišemo međudržavni ugovor sa Rusijom. Do sada smo ugovorili 690 miliona dolara, a povukli više od 300 miliona dolara. Najveći deo novca biće utrošen na deonicu od Stare Pazove do Novog Sada, koja će biti deo pruge Beograd–Budimpešta. To je naša prva brza pruga kojom će vozovi ići brzinom od 160 do 200 kilometara na sat.

Iz ruskog kredita finansira se početak obnove pruge Beograd–Bar, ali radi se samo deonica od Resnika do Valjeva, za ostatak nema novca. Kakvi su planovi?

Nadam se da ćemo ove godine imati potpisane ugovore za dalju modernizaciju pruge Beograd–Bar, ali i Beograd–Niš. Ako hoćemo da idemo prema Mađarskoj brzinom od 160 kilometara na čas, prema Nišu moramo da imamo brzinu od 110 kilometara na čas. Razgovaramo sa Rusima, Kinezima, a razgovaraćemo i sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o ovom poslu.

 

Izuzetna saradnja sa železnicom

Reforma železnica je u punom jeku. Zbog čega tri novoformirana železnička preduzeća i nemaju direktora, već poslove godinu i po dana obavljaju vršioci dužnosti?

Izuzetno sam zadovoljna saradnjom sa ovim preduzećima. Kada se ljudi imenuju za generalne direktore kod nas se ponekad neke stvari promene. Kada bismo sada stali sa reformom železnice šteta bi bila nesaglediva, jer smo uradili mnogo. Popisali smo imovinu i otpisali dug za struju od 5,7 milijardi dinara.

 

Bez obaveze održavanja zgrade u Infostanu

Zakon o stanovanju donosi niz novina, a dosta je kritikovan od opozicije, šta biste istakli kao veoma važnu promenu?

Jedna u nizu novina koje nam donosi ovaj propis jeste mogućnost pregovaranja sa preduzećem „Infostan” o održavanju zgrada. Stanari će ubuduće moći da ovlaste upravnika da traži od „Infostana“ da poboljša uslugu ili da im ukine ovu stavku na računu i da održavanje  poveri drugoj firmi.


Komentari17
d98ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Gradjevinar
Ne gradi se pruga jer je potrebna komsiji, vec se gradi samo ako je potrebna Srbiji. Ta pravila moza da vaze uvek u ekonomici po svetu. Dali neko zna da se danas po svetu zatvarju sve pruge koje nisu prifitabilne jer niko nece da placa gubitke. Srbija nema interesa da modernizuje prugu koja treba da se zaustavi jer nije profitabilna. "BarskaLuka" je locirana na veoma trustnom terenu pa nije znacajna zbog zemljotresa koji se cesto tamo desavaju, zato nije kao takva potrebna Srbiji kao i nikome u Evropu.
Joca Ekonomista
Pruga Beograd-Bar nije profitabilna nego turisticka za CG. Zato je treba zadrzati kao manje prioritetnu jer nije ekonomicna. Svojim radom kreira samo gubitke koje niko ne zeli da pokrije. Zato svaki rad na ovoj pruzi treba zaboraviti dok ne dodju neka bolja ekonomska vremena. Sve mora da se isplati da bi radilo. Srbija ne zeli da odrzava gubitasa.
Relax
Ako treba magacioner, jedan je ubrzo biti slobodan!
Zana C
Kakva reklama! Usta moja hvalite me inace cu vas pocepati... sto su nase babe govorile. Zasto se deo Srbije, Krusevac, Nis ili Vrnjacka Banja "otcepljuju"planski od ostalog dela Srbije jer se pruga od Stalaca do Pozege vec vadi tj nije vise u upotrebi i o tome svi cute kao zaliveni??? "Reformacija zeleznica je u punom jeku" a ministarka je zadovoljna, sta tu ima narod da se pita. Za rubriku verovali ili ne, pa na zapadu se ministri voze zeleznicom na posao a nasi nemaju pojma ni kako da je osposobe da funcionise normalo.
Мали Ђокица
Госпођо министарка, за ваше обавештење пруга Београд-Бар изграђене је још пре више од 40 година, чак је и моја маленкост дала добар део плате за њену изградњу. А сада даље може само преко мора.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja