nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 09.01.2017. u 16:03 Danijela Davidov-Kesar

Jačanje imuniteta štiti od virusa, topla odeća od promrzlina

Protekle nedelje upola manji broj obolelih od respiratornih infekcija, neznatno povećanje gripoznih. – Zdravstveni problemi i zbog ekstremne hladnoće
Илустрација (Фото М.М.)

U prvoj januarskoj nedelji za 50 odsto je smanjen broj obolelih od akutnih respiratornih infekcija u odnosu na sedmicu koja je prethodila, a za svega tri odsto povećan je broj onih koji su dobili grip, pokazuju analize Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu. Zbog respiratornih infekcija lekarima prestoničkih domovima zdravlja obratilo se za pomoć 14.660 pacijenata, a zbog simptoma gripa 2.714 ljudi.

Nekontrolisano drhtanje i nejasan govor – upozorenje
U Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” naglašavaju da ekstremno hladno vreme za posledicu može da ima  teške komplikacije zdravstvenog stanja. Dodatni problem je česta pojava vetra. Najopasnije je stanje hipotermije, u kojem temperatura organizma padne ispod normalne i pri kojoj metabolizam i telo ne mogu da funkcionišu.
– Ne savetuje se kretanje na duže relacije vozilom bez pratnje, s obzirom na mogućnost zastoja usled snežnih nanosa, u izolovanoj sredini, bez dostupne pomoći, što za posledicu može da ima hipotermiju i eventualni smrtni ishod. U upozoravajuće znake spadaju: nekontrolisano drhtanje, nejasan i nerazgovetan govor, nespretni pokreti, osećaj zamora i konfuzno ponašanje. Ukoliko se neki od pomenutih znakova primete kod osobe neophodno je hitno zatražiti stručnu lekarsku pomoć – dodaju u „Batutu”.

Najviše obolelih, čak 42,31 odsto, upravo je među radno aktivnim stanovništvom, to jest ljudima između 20. i 64. godine, dok je bolest najmanje „zahvatila” penzionere (2.030 obolelih). Od pedijatara je zbog gripa i infekcija pomoć zatražilo 2.727 mališana mlađih od pet godina i 3.697 dece uzrasta od pet do 19 godina. Na području cele Srbije najviše obolelih registrovano je kod dece do četiri godine.

Lekari naglašavaju da je važno stalno jačanje imuniteta unošenjem vitamina, voća i povrća, izbegavanje masovnih skupova i boravka u sobi sa bolesnom osobom, redovno provetravanje prostorija...

Osim toga, medicinari savetuju da u ovom periodu ekstremnih hladnoća posebno treba voditi računa o zdravlju i ne izlaziti iz toplih stanova bez preke potrebe. Oni koji moraju na posao treba da vode računa o tome da obuju obuću koja se ne kliza kako bi izbegli padove, kao i da se dobro „zabundaju” kako ne bi dobili promrzline i prehlade.

U Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć kažu da su najviše posla imali zbog padova ljudi na ulicama, a da su za savet zvali pacijenti koji su imali tegobe sa gušenjem, najčešće srčani bolesnici i astmatičari.

– Desetak ljudi je u ponedeljak od 7 do 10 sati ujutru palo na ulici – naglasila je dr Nada Macura, pi-ar beogradske Hitne pomoći. – Zdravi bi trebalo da pojačaju ishranu. Važno je da se ljudi lepo ispavaju, jer je san veoma bitan posebno kada su ovakve vremenske neprilike. Alkoholna pića nikako ne treba uzimati. Oni koji na stanici čekaju prevoz moraju da se kreću. Kapa je nezaobilazna, kao i rukavice, a obuća mora da bude udobna kako bi prsti mogli da se pokreću. Ukoliko neko dobije promrzlinu, taj deo tela treba postepeno da zagreva blagom masažom. Nije uputno da se ljudi čim uđu u kuću tuširaju vrelom vodom.

Niske temperature ne prijaju srčanim bolesnicima koji imaju anginu pektoris ili su preživeli infarkt. Na hladnoći se krvni sudovi više sužavaju, pojašnjava kardiolog prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, pa se kod hroničnih bolesnika javlja osećaj stezanja u grudima. Kako bi se izbegle komplikacije, osoba koja treba da izađe napolje najpre mora da stoji u hodniku nekoliko minuta, kako bi adaptirala organizam na vremenske uslove.

– Kada izađe napolje, ovakav bolesnik mora polako da se kreće, da napravi nekoliko koraka i da zastane. Ukoliko naglo istrči iz tople sobe, može da doživi bol i srčani udar. Bitno je da nosi sa sobom nitroglicerin i stavi ga pod jezik ukoliko mu bude loše. Oni koji imaju muke zbog visokog krvnog pritiska ne treba da paniče jer su skokovi pritiska normalni za ovo doba. Ukoliko je dosta povišen, treba da povećaju dozu leka, u dogovoru sa lekarom. Neki greše jer po 50 puta dnevno mere pritisak, pa im on i od tog stresa skoči – dodaje dr Hadži-Tanović.

Gušenje, zviždanje u grudima, teško disanje samo su neki od simptoma zbog kojih astmatičari i oboleli od hronične opstruktivne bolesti pluća odlaze kod pulmologa. Doktor Dejan Žujović, iz Gradskog zavoda za tuberkulozu i bolesti pluća, pojašnjava da astmatičare muči i nedostatak vazduha i kašalj koji traje danima.

A ako se neko povredi prilikom pada na snegu i ledu, ističe asistent dr Duško Spasovski, iz beogradskog Instituta „Banjica”, ne treba da se pomera ukoliko je povredio kičmu. Oni koji povrede ruku ili nogu pomoć lekara treba da potraže čim vide deformitete, otok, osete krckanje kostiju, nemogućnost pokreta... Zbog preloma ruke ili noge najčešće mora da se nosi gips četiri do šest nedelja, a nekad je on neophodan i u slučaju naprsnuća kostiju.

Preporuke za „preživljavanje” hladnih dana

– Ukoliko je moguće, ne izlaziti napolje bez pratnje

– Piti tople zaslađene napitke (zaslađenu vodu, rastopljen med u  mlakoj vodi), izbegavajući napitke sa visokim sadržajem kofeina ili alkoholna pića

– Jesti topla, visokokalorična jela, poput onih sa testeninom

– Što manje boraviti na otvorenom ili u negrejanom zatvorenom prostoru (posebno hronični bolesnici, deca, trudnice i starije osobe)

– Pre izlaska napolje treba obući dovoljno toplu odeću i obuću, sa naglaskom na zaštitu glave, gornjih i donjih ekstremiteta (šake i stopala)

– Ukoliko izlazite koristite obuću s gumenim hrapavim đonom kako bi se smanjila opasnost od klizanja i pada na poledici ili snegu

Komentari2
f29cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

laza gordić
loši su vam podaci ili živite u nekom podzemnom skloništu polovina stanovništva je bolesno, a stanje je svaki dan sve gore
Pitanje je
...kako je to dijagnostikovano?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja