utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Banke naplaćuju i „praćenje” kredita

U bankarskom sektoru se utrkuju da snize kamate, a uvode nove namete poput mesečnog ili godišnjeg praćenja svih vrsta pozajmica
Autor: Ivana Albunovićponedeljak, 09.01.2017. u 22:00
(Фото Ж. Јовановић)

Iako najveću zaradu i dalje imaju na kamatama, bankarski sektor u Srbiji prošle godine beleži rekord i u dobiti od provizija i naknada. U prvih devet meseci po tom osnovu zaradili su 25,9 milijardi dinara, što ne čudi ako se zna da su neke od banaka (uz već standardne namete poput „troškova” obrade kredita) počele da naplaćuju i mesečno ili godišnje „praćenje” pozajmice.

Iznos mesečne rate i kamatne stope ono je što većina banaka ističe u prvi plan kada se reklamiraju. O dodatnim, „skrivenim” troškovima govori se tek naknadno, kada je klijent već doveden pred svršen čin i na korak do realizacije pozajmice. Ovi troškovi nisu zanemarljivi, a interesantno je da su počeli da rastu 2014. godine – negde u isto vreme sa padom kamata na dinarske pozajmice.

Prateći troškovi kredita bankama logično donose najveću dobit. U njihovom tarifniku ova usluga vodi se kao „puštanje kredita u tečaj”. Nekada su ove „jednokratne” provizije bile niže (oko 0,5 odsto), a danas ih naplaćuju od 1,5 do čak 3,7 odsto od odobrenog iznosa u zavisnosti da li ste klijent banke u kojoj ste podneli zahtev ili ne.

Tako na iznos od recimo 700.000 dinara (sa naknadom od 2,5 odsto) dolazimo do neplaniranog troška od čak 17.500 dinara. Ni ostali pojedinačni i na prvi pogled sitni nameti nisu zanemarljivi – izveštaj kreditnog biroa, menica, premije za osiguranje života ili osiguranja od gubitka posla…

 Još niko iz bankarskog sektora nije obrazložio šta tačno klijent plaća pod ovom stavkom – i to od 0,5 do jedan odsto na ostatak duga godišnje 

Ali lista se tu ne završava već joj bankari pridodaju i famoznu godišnju naknadu za praćenje zajma. Još niko iz bankarskog sektora nije obrazložio šta tačno klijent plaća pod ovom stavkom – i to od 0,5 do jedan odsto na ukupan iznos ostatka duga. Ta provizija se zaračunava na sve vrste kredita pa za, recimo, stambeni kredit od 45.000 evra, donosi dodatni godišnji izdatak od najmanje 225 evra.

Naplaćivanje provizija svakako nije manir samo bankarskog sektora u Srbiji ali je pitanje da li u matičnim državama banke više puta naplaćuju uslugu koju i inače obavljaju po prirodi svog posla.

U NBS-u su za „Politiku” nedavno rekli da nemaju zakonska ovlašćenja da propisuju bankama ograničenja u pogledu vrste i visine naknada koje naplaćuju za obavljanje poslova, ali u skladu sa odredbama Zakona o bankama, NBS može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova.

U Udruženju „Efektiva” upravo apeluju da NBS to i učini jer su „provizije koje banke u Srbiji naplaćuju građanima često fantomske”. To se vidi baš u slučaju naknade za praćenje kredita, koje čak neke banke naplaćuju fiksno dok traje otplata – mesečno po 500 dinara.

– Kakav je to posao praćenje kredita. Tu nije reč ni o kakvom poslu već o novom načinu koji su banke osmislile da dodatno zarade. Šta je sa onim klijentima kojima se rata „skida” direktno sa računa, niko ih čak ne zove telefonom, oni su za banku bukvalno zaboravljeni – kaže Dejan Gavrilović iz „Efektive”. Banke su, dodaje, zaključile da građani cenu kredita porede samo po kamatnoj stopi. Zato se utrkuju da snize kamate a istovremeno uvode nove „skrivene” namete. Recimo, mesečno, kvartalno ili godišnje praćenje kredita.

– Prema Zakonu o obligacionim odnosima banka može da zarađuje samo na kamati i u toj ceni kredita moraju da budu sadržani svi troškovi. Ali bankama je to malo, a NBS im dozvoljava takvo ponašanje. Ona bi morala da naloži bankama da sve svoje troškove ukalkulišu u kamatu i da sa takvom, jasnom ponudom izađu pred klijente – kaže Gavrilović. 

 


Komentari30
ee3be
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

laki niski
Већина коментатора је у праву,али, губи се из вида основни узрок оваквог стања у страним банкама на домаћем терену.Основно је: све стране фирме,па и банке, су дошле овде да што је могуће више узму и изнесу из Србије.Ниједна није до шла из милосрђа или из добронамерности према грађанима.Уосталом,зато је и промењено друштвено уређење.Да би се све ,пре или касније,на овај или онај начин уступило странцима.Назив поступка није битан.Уосталом, ко је и финасирао све садашње и бивше политичаре "демократичаре" властодржце? Ах, и онако, успут,шта мислите колико ће обештећење да добије Динкић због малтретирања у истражном поступку?
Sloba Dimitrijevic
Grešite u startu. Nisu one na neviđeno došle u Srbiju, već na osnovu dobro pripremljenog terena od strane naših mudrih vođa kojima je lični interes važniji od narodnog. A te vodje su svi od 2000-te pa do danas. Treba nam Gvatenamo za njih (ako nije mali)
Preporučujem 3
Endru Martin
Ако нисте обавештени, не постоји закон који вас приморава да одете у банку и да узимате кредите, дозвољене минусе, плусеве и позитивне нуле. Једино што морате је да примите плату преко банке а то се решава тако што истог дана одете и подигнете сав ваш новац из банке. И пружате се колики вам је губер. Све преко тога је понуда продавца коју можете а не морате да прихватите. Али ако већ прихватите, зашто ја морам да враћам ваше дугове? Ја, као порески обвезник не желим да се моја средства троше на враћање дугова онима којима је било мало 50 квадрата па су искредитирали 80. Или да постанем сувласник дела тих квадрата?
Stiven Sigal
Prepametni Martine evo i ja tebe da obavestim da si upravo ono sto ne zelis a to je nevoljni zirant. Kako? Vrlo lako. "Neke cike" su se hiperintenzivno zaduzivale u tvoje,moje,imena miliona podanika za raznovrsne vise nepovoljne nego povoljne kredite- pogotovu u poslednjih 16 godina. Ti krediti su se u najvecem procentu poarcili i prelivali u dzepice jednih te istih "cika" uz nesto malo bedne socijale i vestackog odrzavanja standarda (cuj standard i Srbija!) a ti i ja i ko zna koliko jos miliona smo njihovi ziranti i vracamo zaduzenja kroz mizerije od penzija i zarada, kroz naduvane iznose svih postojecih cena, poreze,prireze i razreze sve i da nam je prividno "guber na nuli".. Jasnije Martine sta zapravo znaci pojam duznicko ropstvo a ne da li ti otplacujes moje dugove a ja tvoje?
Preporučujem 17
crni domino
A sta tek radi Posta, Telekom, Telenor, MTS, EPS, Prevoznici, pa i bajna Vlast; deru kako ko stigne i ume! Pljacka penzija, Akcize, Takse, Porezi, PDV, Putarine, Parking, Voda, Djubre, Stanarine, TV pretplata, Kamate na kredite, cuvanje uloga... Budi bog sa nama! Samo pare, pare, pare, pare... Vi na vlasti, imate li vi dusu! Znate li za koga radite i ko vas placa!? Izgleda da ne znate, mamlazi jedni!!!
Stiven Sigal
A ko ce to dragi moji Srbi sa svim ostalim bratskim narodima,narodnostima i manjinama zivucim na tlu zemlje Srbije da zabrani izivljavanje tzv stranih banaka, mobilnih operatera ili "umeksano" da ih natera na princip poslovanja kakav primenjuju u maticama? Meni ovakve banke ni ovakvi mobilni operateri uopste nisu potrebni odnosno bolje nista nego ovakvo ista a eto uveren sam da moje misljenje deli 90℅ sunarodnika dok su onih 10℅ oni koji su nam takva zla natovarili na ledja i za takve rade. Da me stalno neki "pametnjakovic" ne proziva kako samo piskaram a ne preduzimam nista, ja bih se latio procesa rasterivanja ja sve te (a i mnogih drugih) b..gri ali mi zaista nedostaju finansijska sredstva da oko sebe okupim malu "cetu pretorijanaca" i odlucnu ekipu "nesalomivih" za izvrsenje takvih "rezova". A sebe svakako ne svrstavam u one koji do novca dolaze raznovrsnim obmanama u pljackama poreskih obveznika. Takvih vec ima isuvise upravo medju bankarima i naravno politicarima.
Stiven Sigal
A ko ce to dragi moji Srbi sa svim ostalim bratskim narodima,narodnostima i manjinama zivucim na tlu zemlje Srbije da zabrani izivljavanje tzv stranih banaka, mobilnih operatera ili "umeksano" da ih natera na princip poslovanja kakav primenjuju u maticama? Meni ovakve banke ni ovakvi mobilni operateri uopste nisu potrebni odnosno bolje nista nego ovakvo ista a eto uveren sam da moje misljenje deli 90℅ sunarodnika dok su onih 10℅ oni koji su nam takva zla natovarili na ledja i za takve rade. Da me stalno neki "pametnjakovic" ne proziva kako samo piskaram a ne preduzimam nista, ja bih se latio procesa rasterivanja ja sve te (a i mnogih drugih) b..gri ali mi zaista nedostaju finansijska sredstva da oko sebe okupim malu "cetu pretorijanaca" i odlucnu ekipu "nesalomivih" za izvrsenje takvih "rezova". A sebe svakako ne svrstavam u one koji do novca dolaze raznovrsnim obmanama u pljackama poreskih obveznika. Takvih vec ima isuvise upravo medju bankarima i naravno politicarima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja