sreda, 28.06.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:03

Privatni fondovi zaradili i za sebe i za penzionere

Na ovaj način primanja za starost obezbeđuje deset odsto zaposlenih. – Imovina fondova vredna 31 milijardu dinara
Autor: Jovana Rabrenovićutorak, 10.01.2017. u 22:05
Добровољни приватни пензијски фондови су један од могућих видова штедње за пензију (Фото Пиксабеј)

Privatni penzioni fondovi imali su lane više nego dobru godinu, jer su ostvarili prinos od 13,5 odsto na uloženi novac. Ovakav rezultat ne samo da je rekordan za njih već je i najbolji u istraživanju koje je sproveo OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj među 80 zemalja članica i nečlanica. S obzirom na to da su članice OECD-a neke od najrazvijenijih ekonomija, pomenuti rezultat je još bolji.

Dobrovoljni penzijski fondovi postoje već deset godina, a prinos četiri fonda sa sedam fondova, što znači da neka društva imaju po dva fonda, od početka poslovanja je nepunih deset odsto.

Kod njih štedi deset odsto zaposlenih, odnosno 182.000 građana. Broj članova je nešto veći, oko 250.000, a ova razlika nastala je zato što svi oni koji su jednom postali članovi i uplaćivali novac nisu to i nastavili tako da se vode kao članovi. Oko dve trećine uplata idu na teret poslodavaca. Kada su fondovi 2007. godine počeli da rade, neoporezovani iznos uplata je iznosio 3.000 dinara, a danas je 5.500 dinara.

Dobrovoljni privatni penzijski fondovi su jedan od mogućih vidova štednje za penziju. Doprinos u fondove uplaćuju ili sami građani koju mogu biti i nezaposleni, i poslodavac u ime i za račun zaposlenog. Svaki fond ima donju granicu za doprinose, iznos uplate precizira se ugovorom o članstvu, a obično se radi o mesečnim uplatama. Uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa se plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 5.500 dinara po zaposlenom mesečno. U 2006. godini, kada su dobrovoljni penzijski fondovi započeli poslovanje, poreska olakšica je iznosila 3.000 dinara i od tada se vrši usklađivanje tog iznosa s visinom inflacije u prethodnoj godini. Zbog toga je uobičajeno da se članovi fondova, pri opredeljivanju za visinu mesečnih uplata u penzijske fondove, rukovode utvrđenom visinom neoporezivog iznosa, pa i prosečan iznos mesečnog doprinosa po članu fonda kontinuirano raste od osnivanja dobrovoljnih penzijskih fondova.

U privatnim penzijskim fondovima akumulirana je imovina od oko 31 milijardu dinara, što svakako nije velika količina novca pogotovo ukoliko se ima u vidu da slični fondovi u svetu upravljaju sa imovinom vrednom 38.000 milijardi dolara.

Najviše za privatnu penziju štede građani u životnom dobu od 40 do 49 godina i njih je više od trećine u ukupnom članstvu.

Đenerali društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima upravlja fondovima Đenerali Bejzik i Đenerali Indeks. Bejzik je, na primer, prošle godine ostvario prinos od čak 19 odsto.

Nataša Marjanović, član Izvršnog odbora Đenerali Osiguranja kaže da je imovina fondova u konstantnom porastu i da je ova vrsta štednje potreba, a ne luksuz, posebno imajući u vidu situaciju sa javnim penzionim sistemom.

– Od početka poslovanja svim članovima preporučujemo da malim uplatama u dugom vremenskom periodu obezbede svoje prihode za penziju. Na primer, član fonda koji je od 2006. godine počeo da uplaćuje maksimalni neoporezivi iznos i kojem je poslodavac uplaćivao isti iznos, danas na svom ličnom računu ima 1,7 miliona dinara, što je gotovo 14.000 evra. Članovi koji su odmah prepoznali neophodnost i prednosti štednje u dobrovoljnom penzijskom fondu sada imaju veću ušteđevinu nego što su očekivali. Uz stabilan kurs i nisku inflaciju, naši članovi imaju i visoke realne ostvarene prinose, kaže Nataša Marjanović.

Snežana Ristanović, direktor Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom „Rajfajzen future“, ukazuje na sve veću ulogu ovih finansijskih institucija za obezbeđivanje budućih penzija zaposlenih i drugoročno održivih i sigurnih penzijskih sistema. To je posebno važno za zemlje u kojima se granica za odlazak u regularnu, državnu penziju stalno pomera naviše, dok se istovremeno procenat starijeg stanovništva u ukupnoj populaciji povećava. – Srpski dobrovoljni penzijski fondovi, sa ostvarenim realnim prinosom od 13,5 odsto su ostvarili najbolji rezultat u 2015. godini, na nivou svih privatnih penzijskih fondova koji posluju u zemljama članicama OECD i zemljama koje nisu članice ove organizacije – kaže Ristanovićeva.

Inače, države je propisala u šta dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji mogu da ulažu prikupljena sredstva svojih članova, a to su uglavnom državne obveznice.

Uprkos lanjskom rastu prinosa udeo imovine svih fondova u srpskom BDP je jedva 0,7 odsto, dok u Danskoj, na primer, ovaj procenat premašuje 200 odsto tamošnjeg BDP, u Holandiji to je na nivou od 180 odsto, u SAD 130 odsto, u Slovačkoj 11 odsto. Inače podaci studije OECD-a pokazuju da nisu svi privatni penzijski fondovi iz država obuhvaćenih istraživanjem poslovali pozitivno. Negativni prinos imali su u Rusiji i to dva odsto, u Brazilu gotovo pet odsto.


Komentari14
9ed14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Svetozar
Zaradili su jer se kockanje penzionerskim novcem na americkim berzama isplatilo! Kada su 2008, posle pada berze, na isti nacin izgubili 40% , i pola fondova je otislo u bankrot, ... nisu se zivi nigde culi?
Vuk
Koliko ja znam nasi fondovi ne mogu da se "kockaju" na tudjim berzama.
Preporučujem 1
Nikola Petrovic
@Svetozar Slazem se da su berze I zajedno sa njima I fondovi pali 40-50% u toku krize. Ali plasiti ljude tom statistikom nema nikakvog smisla. Pre krize su fondovi rasli vrtoglavo godinama. Osim toga maltene svi fondovi su se oporavili I dostigli vrednosti od pre krize. Na trzistu uvek ima oscilacija, ponekad I velikih, ali nema boljeg nacina da se stedi na duzi rok. Prinos diversifikovanog fonda u koji se ulaze nekoliko decenija je mnogo bolje nego oslanjati se na PIO fond koji je bankrotirao, ali to niko ne sme da kaze. Na PIO fond ne racunam, i za svoju penziju stedim sam.
Preporučujem 6
slobodan
1.Privatni Penzioni fondovi su jos uvek u fazi da imaju mnogo vise clanova koji ulazu,nego onih koji uzivaju penziju iz tih fondova .To nisam video I gornjem tekstu.2,Dobro je da su Priv.Pen.Fondovi sacuvali I uvecali relnu vrednost imovine.To znaci da imaju solidan menadzment,za razliku od Menadzmenta PIO -Fonda,koji nije u stanju ni da naplati potrazivanja od 279 milijardi niti da uposljava kapacitete u banjsko-klimatskim lecilistima(pa bi da to sve ispoklanja gutacima narodne imovine)
U šta da uložite male pare u 2017. godini
Ako neko ima neki komad zemlje moze se isto tako dodatno obezbediti kao i penzijom, a mnogo je sigurnije od raznih fondova. Nadjite sledeci tekst na internetu - Otkrivamo u šta da uložite male pare u 2017. godini, a da se obogatite u Srbiji! - Zato ministar Krkobabic, kome je to resor, treba da sto pre oformi mrezu poljoprivrednih zadruga i omoguci ljudima da mogu da plasiraju svoje proizvode i sa malih gazdinstava.
Moja teorija
Mislim da ce ovi mladi ljudi malo po malo biti ubedjeni da predju na te privatne fondove. I drzava ce aktivno ucestvovati u tome ubedjujuci ljude kako je to nesto super. (Svi se secate one akcije "Da se zna cije je" kada su krenuli u rasprodaju nase drzave). Prethodni komentar je to lepo opisao,a ja se samo pitam sta ce biti kada neko dodje u 45 godina i (ne daj boze) taj mu fond bankrotira (!?). Osim toga,kada sam se ja raspitivao, koliko treba uplacivati, brzo sam zakljucivao da 50 evra mesecno me dovodi na ivicu gladi u penziji (ili jos i gore), a zanima me ko ce da uplacuje u ovoj nasoj zemlji 100,200....ili vise evra !!??
Nikola
Ko uplaćuje ispod 100 evra i u državni PIO biće na ivici gladi u penziji, da ne pričam gde će biti onaj ko uplaćuje 50 evra mesečno.
Preporučujem 6
Bane
Nije mi bas jasna racunica. Ako je prinos prosle godine DPF-a 13,5%, kako je onda 90% ulaganja u drzavne obveznice koje donose 4%?! Nesto m matematicki ne stima...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja