subota, 16.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50
POGLEDI

Zaveštanje se mora poštovati

Uostalom, i komunistička Jugoslavija je svoju vojsku nazvala Jugoslovenska narodna armija. Nije je nazvala Narodna armija Jugoslavije. Otkuda sada to da se vojska zove Vojska Srbije umesto Srpska vojska
Autor: Miroljub Jevtićsreda, 11.01.2017. u 08:15
Новица Коцић

Sveto Jevanđelje po Jovanu počinje ovako: „U početku bješe riječ i riječ bješe u Boga i Bog bješe riječ.”

Sigurni smo da nema nikog ko neće odmah razumeti da je sve u jeziku i onom što nam se jezikom poručuje. Zato je borba da se reči upotrebe na korist onoga koji ih izgovara bespoštedna i vodi se po svaku cenu.

Stoga svi oni koji hoće da se izbore za neku ideju nastoje na sve moguće načine da jezikom ubede primaoce poruke da su oni u pravu, a oni drugi u krivu. I zato svaka reč ima svoje precizno značenje i ako se samo malo izokrene red reči ili oblik u kome se izgovara, poruka dobija drugi smisao. Recimo, Vojska Srbije. Ko se imalo seća rovovske borbe oko ustavnih formulacija prilikom pisanja sadašnjeg ustava, setiće se koliko je vremena i snaga potrošila ustavna komisija oko toga kako će se zvati vojska. Oni kojima je bilo do istorije i tradicije upinjali su se iz petnih žila da se vojska zove Srpska vojska, jer je ona nastala iz vojske Karađorđevih ustanika. A ta vojska nije bila vojska Srbije, jer Srbija nije administrativno ni postojala. Bila je podeljena između različitih islamsko-osmanskih pašaluka koji su je nasilno osvojili i imali za cilj da je za sva vremena satru i nikada joj ne dozvole da se obnovi.

Dakle cilj te vojske bio je da oslobodi Srbiju i ponovo joj vrati staru slavu. Srpska vojska dakle prethodi Srbiji i ona ju je rodila. Na primer, preci preševskih Albanaca su tada kao muslimani bilo vojni obveznici koji su posle halifinog poziva na džihad smatrali svojom verskom dužnošću da tu neverničku pravoslavnu srpsku vojsku unište i ne dozvole da se Srbija obnovi. Zato su zdušno učestvovali u gušenju ustanka 1813. Isto su se ponašali za sve vreme oslobodilačke borbe Srba i naročito u balkanskim ratovima kada su područja Preševa i Bujanovca konačno oslobođena i pripojena Srbiji.

I to su fakti. Pozivanje na Mišar, Hajduk Veljka ili vojvodu Sinđelića, kako se i u vreme JNA zvala jedna niška kasarna njih je uvek podsećalo na stihove pesme posvećene tome junaku: „Ti si turske posekao glave, zato tebe Srbi rado slave...” Preševski muslimanski Albanci dobro znaju da se ovo „turske” odnosi i na njihove pretke i oni verovatno ne mogu i neće, i to je njihovo legitimno pravo, tu vojsku prihvatiti kao svoju. Naravno, ne računajući izuzetke, ali kao što znamo, izuzeci samo potvrđuju pravilo. Uostalom, i komunistička Jugoslavija je svoju vojsku nazvala Jugoslovenska narodna armija. Nije je nazvala Narodna armija Jugoslavije. I svoju železnicu je nazivala „Jugoslovenske železnice”. Otkuda sada to da se vojska zove Vojska Srbije umesto Srpska vojska, ili umesto da bude „Srpska železnica” kako se npr. zove „Bugarska državna železnica”, mi imamo „Železnice Srbije”.

Oni koji su se borili da se vojska preimenuje u Vojsku Srbije i koji su na štetu istorije i pravih interesa Srbije pobedili, nadali su se da će se takvim aktima preševski muslimanski Albanci privoleti da prihvate građanski koncept. Ne shvatajući da nikakav građanski koncept ne može biti ostvaren u zemlji koja se zove npr. Francuska. Naime, okreni-obrni, tamo je francuski jezik službeni i svi ostali su bukvalno samim tim diskriminisani, što se upotrebe jezika tiče. I to je tako i ne može drukčije biti dok Francuzi, Englezi, Arapi, Kinezi itd. ne prestanu da postoje. A ko može da nam obeća da će se to desiti? Zato je više nego pravilno što je kragujevačko pozorište shvatilo da ima obavezu prema svome osnivaču knezu Milošu i vratilo pozorištu njegovo izvorno ime Knjaževsko srpski teatar Kragujevac.

Međutim, veoma je neobično da se Narodno pozorište u Beogradu oglušuje o zaveštanje svoga osnivača kneza Mihaila. Svako ko uđe u hol pozorišta vidi na desnom zidu pored vrata povelju osnivača, pisanu pismom koje je prethodilo Vukovoj reformi. A u toj povelji jasno piše da je knjaz zaveštao zgradu Srpskom narodnom pozorištu. Dakle, to je njegovo ime. Zato je nerazumljivo zašto, sadašnji glumci i umetnički ansambl Opere i Baleta ne osećaju moralnu obavezu prema onom ko im je dao mogućnosti da svoje vrhunsko umeće izraze i pokažu narodu, ali i da zarade hleb, i pozorištu ne vraćaju ime koje mu je dao osnivač: Srpsko narodno pozorište? Naime, to u ovom slučaju nema nikakve veze sa nacijom, već je prosto obaveza da se osnivaču oda priznanje i teatar nazove onako kako ga je on nazvao.

Profesor univerziteta i urednik časopisa „Politikologija religije”


Komentari35
ee533
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Сретен Цакић
Немојте молим Вас више употребљавати тај тужни израз "Србијанци". То нас јако вређа, нисмо ми србијанци него срби из Србије.
РЕГИОНАЛНИ И МАЊИНСКИ ЈЕЗИЦИ
Marko Petrović@По уставу Француска је „република, једна и недељива, лингвистички јединствена“. Зато није ратификовала Европску повељу о регионалним или мањинским језицима из 1992. године и поред притисака из Брисела, јер се сматра да је то противно Уставу Француске (који они немају намеру да мењају). Већина политичких партија, и левице и деснице, противи се спровођењу у пракси те Повеље тако да не знам шта подразумевате под тим „bretonski jezik је u upotrebi u Bretanji“. Бретонски, корзикански, алзашки и фламански спадају у француске регионалне језике и они нису признати. Разуме се да Бретонци у кућама могу међусобно да причају како хоће. Србија је иначе ову Повељу ратификовала 15. фебруара 2006.
Jelena Milic
Покушао сам , безуспешно , као своје завештање , код редакције да поставим као тему и непризнавање српског језика као страног под именима хрватски , босански , црногорски , војводски , па да се врши притисак на режим да се наш језик зове српским и кад њим говоре у Гори , Боки , Херцеговини , Канади , Новом Зеланду и Новом Пазару !!! Како ће они звати тај језик је ствар њихове лексикологије , нека кажу да се у Србији говори хрватским или "брее" језиком !!!
Никола Петровић
Чињенице су још и то да док се та војска звала Српска војска, у њој је постојао велики број људи који нису били Срби,а који су се борили за српску војску и српску државу. Паулус Штурм, Ђорђе Рош, Игњат Кирхнер, Ђорђе Вајферт, Александар Машин, Франтишек Зах, Мустафа Голубић, Ахмед Адемовић, Рустем Сејдић, Флора Сандс, Арчибалд Рајс, Наталија Мунк, Владан Ђорђевић, Бранислав Нушић, Матијас Рауш...
SAMO 10 ODSTO
Samo 10 odsto savremenih država su nacionalno homogene. Ogromna većina od 90 odsto država je sastavljena ili od više nacija ili sadrži brojne manjine. Međutim, većina tih država sebe definiše kao jednonacionalne države-nacije. Videti:Connor, Walker (1994). Ethnonationalism: The Quest for Understanding. Princeton, New Jersey: Princeton University Press.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja