utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:27

Riznica Hilandara bogatija za jedinstvenu rukopisnu knjigu

Srpsku knjigu s kraja 14. veka, s karakteristikama koje nema nijedan do sada poznati rukopis, manastir Hilandar otkupio je od jednog grčkog kolekcionara
Autor: Jelena Čalijasreda, 11.01.2017. u 22:00
Рукопис је писан крупним калиграфским полуострвом и указује на врло ученог писара (Фото лична архива)

Da se nalazi u fondu Narodne biblioteke, bila bi među dvadeset najznačajnijih rukopisnih knjiga koje ova institucija poseduje. Ovako Vladan Trijić, zamenik upravnika Narodne biblioteke, jezgrovito objašnjava značaj rukopisa koji je nedavno kupio manastir Hilandar. Radi se o izuzetno vrednoj srpskoj rukopisnoj knjizi, verovatno s kraja 14. veka. Bila je u posedu jednog grčkog kolekcionara, čiji je deda bio trgovac i koji je do dragocene knjige došao negde u Rusiji. Vlasnik ju je prvo ponudio Atinskoj nacionalnoj biblioteci, ali oni nisu bili zainteresovani da je otkupe. Za nju su, zatim, čuli stručnjaci, arheografi iz naše nacionalne biblioteke: kolege iz Rusije su ih obavestili da se na tržištu pojavila knjiga više nego vredna pažnje.

Kada je utvrđeno da se bez sumnje radi o srpskom rukopisu, počeli su pregovori nacionalne biblioteke sa vlasnikom o otkupu. Oni su, međutim, propali iz proceduralnih razloga. Grk više nije želeo da čeka i već je bio spreman da rukopis ponudi nekoj od aukcijskih kuća u Londonu. Tada je na scenu stupio Hilandar – manastir koji ima ubedljivo najveću riznicu rukopisnih knjiga, kada je reč o srpskim svetinjama. Tako je carska lavra na Svetoj Gori prvi put ušla u poduhvat ove vrste, objašnjava Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine Hilandar.

– Želeli smo da ta knjiga bude sačuvana za srpsku kulturu, za naše istraživače. Posebno smo ponosni na činjenicu da ju je Hilandar kupio od sopstvenih sredstava, ne iz donacija ili priloga, već od novca zarađenog od prodaje manastirskog vina. Na pitanje koliko je koštao otkup knjige od grčkog kolekcionara, Ranđić kaže da, mereno značajem rukopisa, cena nije visoka, ali da se radilo o sumi koja bi za svaki manastir bila osetan izdatak.

Rukopis čiji je vlasnik sada Hilandar je panegirik ili homilijar, knjiga koja sadrži izabrane praznične besede i slova za veće praznike tokom godine, izložene po kalendarskom redosledu. Njeno detaljno istraživanje tek predstoji, ali ono što se sa sigurnošću već sada može reći jeste da se radi o rukopisnoj knjizi veoma brižljivo urađenoj. Izvesno je da su na njoj radili pravi majstori i učenjaci, neki veoma obrazovan pisar ili čitava grupa ljudi, prevodilaca, lektora, redaktora. U konkretnom slučaju reč je o panegiriku za mesec septembar koji je srpskim istraživačima odmah privukao pažnju osobenostima kojih nema u do sada poznatim rukopisima.

– Do sada poznati panegirici imaju sastave samo za veće praznike, odnosno, radi se o izboru tekstova, dok ovaj rukopis sadrži sastave za gotovo svaki dan u drugoj polovini meseca septembra. Sa većom sigurnošću, prema oznakama u ovoj knjizi, može se reći da je postojala i ona za prvu polovinu meseca, a pretpostavljamo da je namera bila da se stvori veliki komplet za sve mesece u godini. To je bio za ono vreme ogroman poduhvat koji se morao odvijati pod patronatom nekog velikog vlastelina ili vladara. Pretpostavljamo da je to mogao biti despot Stefan Lazarević. U njegovo vreme je bila razvijena rukopisna i prevodilačka delatnost, na svom dvoru rado je okupljao vrhunske stručnjake iz tih oblasti – napominje Trijić.

Druga osobenost ove rukopisne knjige jeste što se u njoj pojavljuju novi prevodi tekstova poznatih u južnoslovenskoj tradiciji, ali i prevodi do sada u našoj rukopisnoj tradiciji nepoznatih tekstova.

Knjiga ima 285 listova, pisana je lepim i ujednačenim, krupnim kaligrafskim poluustavom na kvalitetnoj hartiji. Nema mnogo ukrasa, ima samo jednu bojenu zastavicu na početku knjige, ali pismo kojim je napisana nedvosmisleno ukazuje na iskusnog i nadarenog pisara, ističe Trijić. U rukopisu nema zabeleženih podataka kada je nastao, ko je pisar niti za koga je ona pisana. Vrlo je moguće da su ovi podaci ostali u prvom, za sada izgubljenom, delu. Dva vodena znaka na hartiji, koja su do sada proučena, istovetna su kombinaciji koja se javlja na pojedinim hilandarskim prepisima iz druge polovine 14. veka, a i pismo kojim je ovaj rukopis pisan umnogome podseća na jednu grupu hilandarskih pisara iz ovog perioda. I njeni dosadašnji vlasnici vodili su računa o rukopisu: dobro je očuvan, a povez koji ima novijeg je datuma, verovatno iz 19. veka.

Put ovog rukopisa od Hilandara ili Srbije do Rusije gotovo je nemoguće utvrditi. Postoji isuviše mnogo pretpostavki i gotovo ništa od konkretnih podataka o tome kako je rukopis završio tako daleko od mesta gde je nastao. Ovo je svakako jedna od mnogobrojnih srednjovekovnih knjiga koje su izgubljene ili nestale tokom ratova na ovim prostorima, ali zbog nebrige za riznice opustelih manastira i odsustva odgovarajuće zaštite kulturnog nasleđa. Srpska pravoslavna crkva okupila je pre nekoliko godina tim stručnjaka koji proučavaju srpsko srednjovekovno rukopisno nasleđe kako bi popisali srpske rukopisne knjige koje se nalaze u kolekcijama i fondovima velikih biblioteka u inostranstvu.

– Radi se o rukopisima za koje znamo ili pretpostavljamo da se nalaze u određenim ustanovama u inostranstvu. Dešavalo se, međutim, da na licu mesta otkrijemo da u određenoj kolekciji ima još srpskih rukopisa za koje nismo ni znali da postoje, a kolege su imale samo pretpostavke da pripadaju našem pisanom nasleđu. Dakle, ni dan-danas ne znamo šta se sve od srpskog rukopisnog nasleđa nalazi čak ni u velikim evropskim i svetskim bibliotekama, na raznim univerzitetima. A što se tiče privatnih kolekcionara, tu je tek nemoguće utvrditi šta sve oni imaju u svom posedu – kaže Trijić.

On ističe da posebnu vrednost za srpsku kulturu i tradiciju predstavljaju upravo manastirske biblioteke kakva je ona u Hilandaru koja je od neprocenjivog značaja. Ta kolekcija autentičnija je od onih koje se čuvaju u bibliotekama, jer rukopisi koji su tu nastajali vezani su neposredno za život manastira: stvarani su za njegove potrebe ili u njegovoj prepisivačkoj školi, što nije slučaj sa onima koji se čuvaju u bibliotekama.


Komentari24
0a9ef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mila simic
Na primeru ove knjige / pogledaj sliku lepo mozete da vidite da to pismo, koje ljubitelji cirilice nazivaju srpskim, nema nikakve veze sa danasnjom upotrebom cirilice u Srbiji !
Урош
Госпођо,прво нешто научите о језику и писмо,па онда делите овакве незналачке,заједљиве и злураде опаске, које поред тога што нису тачне, немају везе са поентом и смислом чланка и вредности књиге.. .очито је овако нешто могао написати неко које је изразити ,,љубитељ латинице,, којих је на жалост пуна Србија....
Preporučujem 16
Vladica
Procitaj na netu o Savi Mrkalju,necu da skrnavim Vuka Karadzica,ali je on uticajem Getea i Austrougarske napisao danasnju azbuku...
Preporučujem 1
Prikaži još odgovora
Marija
Gospodin Vladan Trijić je lepo objasnio da se radi o knjizi sa karakteristikama koju nema do sada nijedan poznati rukopis. Proceduralni razlozi su jedna od glavnih kočnica u radu ustanova kulture, i, verujem da je zaposlenima u NBS više nego žao što knjiga nije u njihovom fondu. Dobro je da ju je kupio Hilandar, jer su cene na londonskim aukcijama često astronomske. Pre nego date maliciozne komentare i o NBS i o Hilandaru, pomislite da je neko mogao kupiti ovo kulturno blago i preinačiti ga u hrvatsko, bošnjačko, crnogorsko, bugarsko...Ukoliko je utvrđeno da pripada srpskoj rukopisnoj periodici, treba da smo srećni što je naša baština vraćena u naše ruke.
nema brige
Marija - "pomislite da je neko mogao kupiti ovo kulturno blago i preinačiti ga u hrvatsko, bošnjačko, crnogorsko, bugarsko". Stručnjaci za jezik lako otkriju o kakvom pismu i jeziku je riječ, i iz kojega je doba neki pisani spomenik ovakvoga tipa. Tako da nacionalnoga svojatanja na osnovu otkupa i vlasništva naprosto ne može biti.
Preporučujem 5
Студент српског језика
Мене само интересује каквим је то полуострвом писана књига? Може бити само полууставом, а ваља нешто и проверити пре него што се објави.
читалац
Па у тексту тако и пише "калиграфским полууставом на квалитетној хартији". Ако читате а не гледата смо слике.
Preporučujem 4
Relax
Bilo bi pošteno prema građanima Srbije da se kaže koliko nas ovo košta. "Hilandar" u koji jadni naši siromašni građani sipaju pare već decenijama nešto kupio? Ajte molim vas. Da ne pričamo o tome da je 300 godina pre ove "u 10 najznačajnijih naših knjiga" Bolonja imala Pravni fakultet.
ne Relaxu
Nije Carska Lavra ništa dužna ni takozvanom Relaxu ni bilo kojem takozvanom siromašnom građanu(uostalom; zašto su siromašni je diskutabilno!), naprotiv! Relax je dužan imati makar elemnentarne čestice kulture i znanja, koje na njegovu žalost nema, ostala mu samo bolesna komunistička mržnja i zavest, na sve što je Srpsko i čestito.
Preporučujem 23
Ђорђе
Слава Богу!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja