utorak, 25.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:11

Predatorski časopisi u lovu na naučnike

Centar za promociju nauke objavio elektronsku verziju knjige na srpskom jeziku o tome kako da se poslediplomci i njihove starije kolege snađu u svetu naučnog izdavaštva, čija pravila diktiraju privatne, uglavnom američke kompanije
Autor: Sandra Gucijanpetak, 13.01.2017. u 09:10
(Фото Д. Јевремовић)

Da li je moguće napisati i odbraniti doktorsku tezu za manje od godinu dana? Naučnici odrečno klimaju glavom i kažu da su potrebne godine istraživanja, naročito ako se uz rad na tezi i radi, a velika prepreka je i publikovanje radova u međunarodnim časopisima.

Kako bi pomogli mladim naučnicima, ali i starijim kolegama, da se što lakše snađu u svetu naučnog izdavaštva, čija pravila diktiraju privatne, uglavnom američke kompanije, Centar za promociju nauke nedavno je objavio elektronsku verziju knjige „Uvod u objavljivanje naučnih publikacija” Andreasa Eksnera.

– Izdavač je dozvolio da objavimo elektronsko izdanje na srpskom jeziku, jer smo želeli da bude dostupno svim istraživačima. Ovo nije uputstvo kako da se napiše rad, već kako da se snađu u svetu naučnog izdavaštva, jer im od toga zavisi napredovanje u karijeri – kaže za naš list urednik u CPN Ivan Umeljić i dodaje da je činjenica da ima nekoliko velikih komercijalnih kuća koje kontrolišu svet izdavaštva.

Kako objašnjava, ovaj priručnik daje objašnjenje i za mnoge zbunjujuće izraze ili skraćenice, poput „impakt faktor”, „ISI časopis”, „Web of Science”, ili „rangiranje”.

Na sajtu CPN može se preuzeti kompletna knjiga o objavljivanju naučnih publikacija, a u sadržaju može da se pronađe mnoštvo korisnih informacija počevši od izdavačkih kuća, troškova objavljivanja časopisa, preko načina recenziranja, načina slanja rukopisa do vrednovanja časopisa, naučnika i institucija.

I pre pojave ovog korisnog štiva, Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu preporučio je nastavnicima, istraživačima, saradnicima i studentima da, prilikom pripreme za objavljivanje naučnoistraživačkog rada, provere stručni integritet časopisa u kojem planiraju da ga publikuju. Izdavači tzv, „predatorskih” časopisa ne primenjuju adekvatno recenzentski postupak, a jedini kriterijum za objavljivanje je uplata predviđenog iznosa novca. Oni obično uvlače autore u prevaru time što im obećavaju brzo objavljivanje rada i daju lažne podatke o svom „rejtingu”. Naučnike „love” reklamnim porukama koje šalju elektronskom poštom.

Akademik Dušan Teodorović, predsednik Odbora za univerzitetsko obrazovanje SANU, tvrdi da je barem jednom u tzv. predatorskim časopisima radove objavilo 59 profesora Fakulteta organizacionih nauka, 45 Fakulteta tehničkih nauka, 31 sa Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu, 21 sa Mašinskog fakulteta u Kraljevu, 16 sa niškog Medicinskog fakulteta…

– Trojica naših mladih kolega, dokazala su da je u takvim časopisima moguće objaviti bukvalno bilo šta: čak su se i potpisali lažnim imenima i priložili fotografije na kojima su maskirani perikama i lažnim brkovima. Rad je oponašao naučni stil, čak je imao i grafikone, ali je sadržina bila besmislena i pisana na „tarzan ingliš” jeziku. U fusnotama su na jednom mestu kao referentni izvor naveli čak i citat Proke Pronalazača iz „Politikinog zabavnika” – rekao je svojevremeno akademik Teodorović.

U publikaciji „Nauka u Srbiji 2010–2013”, koju je priredio Nacionalni savet za nauku, navedeno je da su naučnici iz Srbije objavili  750 radova u predatorskim časopisima. Nije poznato da je bilo ko od tih autora ostao bez naučnog zvanja ili je trpeo bilo kakvu posledicu za prevaru. Postoje tvrdnje da su pojedini autori objavljivali i po desetak radova u ovim časopisima. Rekorder je, kažu, naučnik sa 17 spornih publikacija.

Kriterijume za prepoznavanje „predatorskih” časopisa i izdavača najpreciznije je razradio Džefri Bil, bibliotekar sa Univerziteta u Koloradu – Denver, koji se godinama bavi prikupljanjem i analiziranjem podataka o ovakvim časopisima i izdavačima i o tome aktuelne informacije objavljuje na svom blogu http://scholarlyoa.com.

Takođe, jedan od aktuelnih trendova u domenu prevare u akademskom izdavaštvu jeste izrada falsifikovanih internet prezentacija koje pokušavaju da se predstave kao prezentacije postojećih naučnih časopisa. Časopisi koji postaju žrtve ovakve otmice identiteta često nemaju izdanje na engleskom jeziku, ili nemaju internet prezentaciju, iako su indeksirani u relevantnim bazama podataka časopisa i poseduju impakt faktor. Neoprezni istraživači se dovode u zabludu, misleći da rukopis predaju renomiranom časopisu, a pritom uplaćuju sredstva falsifikatorima.


Komentari30
f753e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Veselin
Pobogu, ljudi, nijesu nam kriv predatorski časopisi, nego naši predatorski prpfesori, koji sjede u raznim ogrnima, nemaju radove u značajnijim časopisima, ali primjenjuju najstrože kriterijume za mlade profesore i doktorante. Nova mjerila su prepisana od "bratskih" susjednih ("naprednih") uzora... Kome to trebaju radovi u kojima se dokazuje da su ulice mokre kad pada kiša, kao i druge formalne besmislice? Proces debilizacije je snažno zahvatio našu naku. Pa ko je (do)pustio toliko množenje privatnih fakulteta, od kojih većina ne ispunjava propisane uslove? Sve domaći predatori...
IFFI
@ if zemun, Дописна наука DOPISIVANJE, N.N., DOPISIVANJE, Леона Хвала "Политици" на веома професионалном праћењу ситуације у нашој научној и академској заједници. Предаторски часописи, ПРЕДАТОРСКЕ конференције (њих нико не помиње), лажни докторати, плагијаризам и дописивање су само неки од наших проблема и утисак је међу обичним истраживачима да не постоји воља да се ти проблеми решавају. Међу истраживачима о силним аферама се све зна и ниједна се не разрешава. У "Винчи" са 300 истраживача, новчану годишњу награду за научни рад добија тазе докторица коју је ментор дописивао на све публикације групе. Тај исти ментор о трошку Министарства за науку води четри приправнице на предаторску (квази) конференцију, а стварности је то било двонедељно летовање на Тајланду, укупни трошак цирка 12000 евра. Расипају се средстава министарства и ником ништа.
mika
Cudimo se sto se nijedan problem srpske nauke ne resava. Pa odbori, saveti i ministarstvo su nam puni individua koji, kao ovaj vincanac, nase budzetske pare trose kako im se cefne.
Preporučujem 11
Шошана
Па то у Винчи је "шећерна водица" за институт Никола Тесла. Такве "научнице" у Тесли, без икаквих научних звања (мада га је једна стекла пре пар месеци после 15 година покушавња), по десетак пута обилазе Аустралију, Француску, летују у Португалији, наравно са директорима који покушавају да себи "набаве" др дипломе (наравно у Нишу или Чачку иако су дипломирали на ЕТФ-у у Београду)...
Preporučujem 12
Prikaži još odgovora
Докторе, глава ме боле
У мојој, чачанској Гимназији, у четири одељења четвртог разреда имали смо само једног "Вуковца".(1965./1966.) Касније је тај "Вуковац"постаје доктор машинства, декан факултета и све оно што иде уз таквог паметног и доброг човека. Сећам се приче Светлане Бојковић, наше дивне глумице, која је те исте године била "Вуковац", међу СЕДАМ "Вуковаца" у Београду. Данас "Вуковци" полажу пријемне испите, а о докторима се прича у таблоидној штампи. Како оно кажу, ако хоћеш да их уништиш, прво удари на културу и образовање.
Дописна наука @ DOPISIVANJE
Предаторски часописи не би били предаторски када Министарство "науке" не би "наћеравало" (заиста се извињавам због употребљеног израза, али је крајње примерен поступцима наведеног Министарства) људе који се баве науком да МОРАЈУ (???!!!) да објављују своје радове у англосаксонским часописима са свога списка (???!!!). Уместо да се бави изградњом система квалитета науке и научне "супстанце", Министарство се понаша као макро (опет се извињавам на изразу, али је тако) који ради за наведене часописе. Резултат је маса "научних радова" који не вреде ничему и служе за напредовање нестручним и бескрупулозним КАДРОВИМА који са науком немају ама баш никакве везе. Посебно бизарно је управо "дописивање" имена "кадрова" на туђим радовима. Навешћу пример "професора" са једног од "најпрестижнијих" факултета БУ, који је тренутно у поступку избора за професора емеритуса, који у својој биографији наводи преко 400 научних радова, а да ни један једини није написао, већ је на свим - до једнога, "ДОПИСАН"!!!
Vladan
@Natalija... Tuzno ali tačno u slovo!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja