„Politikina” nagrada za najbolju izložbu u 2016. godini dodeljena je vajaru Zdravku Joksimoviću za izložbu „Reanimacija umetnika – posle 30 godina” održanu tokom decembra 2016. u Kući legata u Knez Mihailovoj ulici.

O nagradi je većinom glasova odlučio žiri koji je radio u sastavu: Zoran Erić, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (predsednik), Radonja Leposavić, istoričar umetnosti, Miroslav Karić, istoričar umetnosti i kustos galerije „Remont” u Beogradu, Anica Vučetić, dobitnica „Politikine” nagrade 2008. i Marija Đorđević, urednik rubrike Kultura našeg lista. U najužem izboru našla se i izložba Branislava Nikolića „Superstructure“ održana u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Vajar Zdravko Joksimović (1961), profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, predstavnik je umetničkog talasa koji je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka bio poznat pod imenom „nova beogradska skulptura”.

U javnosti je njegovo ime poznato i po tome što je autor spomenika Zoranu Đinđiću u Prokuplju, Isidori Sekulić u Beogradu.

Nagrada, koja se sastoji iz povelje i novčanog iznosa, biće uručena na Dan „Politike” 25. januara.

Zdravka Joksimovića interesuje telo u svoj svojoj suptilnosti. Na izložbi u Kući legata predstavio je nove skulpture i starije radove u novom kontekstu kao i seriju crteža. Reč je o radovima koji istražuju telo i telesnost, s obaveznom intrigom utkanom u svaki rad. Nazivi njegovih skulptura su: „Širio sam zenice”, „Pamtim”, „Pustiti da prostruji”...

U radovima Zdravka Joksimovića, kako je to primetio istoričar umetnosti Slavko Timotijević, može se identifikovati osnovna razlika između skulpture i instalacije. Zdravko Joksimović za svoje radove koristi i nađene predmete. Humor, groteska, paradoks, zajednički su imenitelj radova ovog vajara koji je na umetničkoj sceni

prisutan u kontinuitetu od 1987. godine.

U jednom od intervjua za naš list, Zdravko Joksimović objasnio je kako promišlja telo.

„Sa jednostavnom idejom da kroz telo i njegove formalne vrednosti najdirektnije mogu da uspostavim vezu sa vremenom koje živimo. Telo je neiscrpno u svojim izražajnim mogućnostima. I izuzetno suptilno, tanano i povredljivo. Opšte stanje beznadežnosti i nemoći, globalno osećanje nepravde otvara put ka privrženosti, pripadnosti i saosećajnosti sa klasom poniženih koji se ne snalaze ni u vremenu ni u prostoru. Nezadovoljstvo i frustracija, da se bilo šta može promeniti, regrutuje moje „junake”da skulpturi prepuste svoja tela, da ih doniraju poput organa i time zarade za život. Tela potapam u određena stanja, inkvizitorskim postupkom punim uljem, šminkam ih u klovna ili su u pitanju autoaktovi, podjednako zarobljeni i otpisani, u svakom slučaju, jedna nevesela družina”, kaže vajar.

U obrazloženju nagrade Zdravku Joksimoviću žiri ističe:

Na samostalnoj izložbi pod nazivom „Reanimacija umetnika – posle 30 godina”, Zdravko Joksimović je u nekoliko konceptualnih celina predstavio presek kroz tridesetogodišnju umetničku praksu. Joksimović je pokazao izuzetno profilisan opus autora čiji se prepoznatljiv senzibilitet sagledava kroz odnos prema telu i telesnom koji kod posmatrača proizvodi nelagodnost u doživljaju predstavljenih figura.

Takođe, na izložbi je uočljiv i specifičan umetnikov postupak kombinovanja tradicionalne vajarske tehnike s aplikacijom nađenih utilitarnih predmeta. Konačno, u Joksimovićeve skulpture utkan je prefinjen humor, dok novije serije radova otvaraju i prostor za (auto)ironičnu refleksiju društvenih procesa koji su nam poslednjih decenija „deformisali” i tela i psihu. Joksimović je ovom izložbom potvrdio stvaralačku zrelost, ali i sposobnost da se zaista „reanimira”, preispita svoje autorske pozicije i napravi novi iskorak u kontinuiranoj produkciji koja dostiže sam vrh vajarstva u Srbiji, inače prilično zapostavljenog na bogatoj istorijskoj listi laureata nagrade lista „Politika”.