nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 15.01.2017. u 08:15 Miroslav Lazanski

Žizel u Sarajevu

Oj, slavni naslednici heroja sa Cera, Kolubare i Kajmakčalana, Neretve i Sutjeske, vas sada stranci uče kako da nosite ranjenika

Malo sam se dvoumio ko je između tri lika na fotki, koji pucaju iz vazdušne puške u streljani u Sarajevu, a sva tri lika su bila u uniformama armije SAD, dakle ko je od njih komandant Štaba NATO-a u Sarajevu, pošto sam upoznat da je to dama. Jer, generalica Žizel Vilc, komandant štaba NATO-a, pucala je u društvu dvojice muškaraca. Što bi rekla bivša braća Hrvati – „za ne prepoznati“...

Elem, generalica Žizel je dala nekakvo saopštenje o tome da su zakoni u BiH prekršeni time što se deo Trećeg pešadijskog Republika Srpska puka postrojio u Banjaluci povodom proslave Dana Republike Srpske. Pa je Ministarstvo odbrane BiH moralo da podrži stav generalice Žizel. Dan kasnije je Ministarstvo odbrane BiH izdalo saopštenje da je postrojavanje Trećeg puka ipak bilo u skladu sa zakonom, da bi dan posle drugog saopštenja stiglo i treće saopštenje tog ministarstva da postrojavanje nije bilo u redu. Ili se Ministarstvo odbrane BiH samo postrojilo pred generalicom Žizel. Koja je nadležna da kao general armije SAD tumači zakone i u državi koja nije članica NATO? Kakvo poniženje za BiH. Odnosno, samoponiženje.

Ali ima toga i kod nas u Srbiji. Naime, nedavno sam pogledao jedan video-klip na „Jutjubu”, gde vojnici Srbije vežbaju, između ostalih, i sa vojnicima jedne baltičke države članice NATO-a. Vežba u okviru „Partnerstva za mir“. Naši vojnici uvežbavaju nošenje i ukrcavanje ranjenika u helikopter i zauzimanje položaja iza nekakvog zidića. Iza i pored naših vojnika ide američki narednik, izdaje im komandu da krenu, jedan naš vojnik izgovara „jedan, dva, tri“ i sva četvorica podižu nosila sa ranjenikom i nose ga do helikoptera. Američki narednik kaže „vrlo dobro“ i sve to snima kamerom.

Oj, slavni naslednici heroja sa Cera, Kolubare i Kajmakčalana, Neretve i Sutjeske, vas sada stranci uče kako da nosite ranjenika. Naslednici armije koja je postigla prvu veliku savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu, koja je nosila udar na Solunskom frontu, naslednici armije koja je u Trstu 1945. bila četvrta armija u Evropi, vas sada nekakav narednik stranac uči kako se nosi ranjenik i kako zaleći iza zidića! Što bi rekla bivša braća Hrvati – „za ne poverovati“...

Ima u svemu tome i apsurda. Dok su u zapadnoj Evropi ratovi izgubili istaknuto mesto u javnoj istorijskoj kulturi i u stvorenom identitetu nacija, zemlje bivše Jugoslavije nisu učestvovale u toj vrsti promena. Neki su prošle ratove pretvorili u sadašnjost, ali samo one ratove u procesu rušenja SFRJ. To je pretočeno u državnu politiku pamćenja, u nešto što treba da služi kao pokretač državne i ideološke integracije u jednom sistemu kome su inače preostali tek malobrojni instrumenti stvaranja identiteta. Zvanična slika ratova 1991–1995, što se tiče Zagreba i Sarajeva, spada u neophodni arsenal legitimnosti, u koji ne sme da se dira, koji ne sme da se dovodi u pitanje i koji su u vezi sa svim oblicima izražavanja i svim aktivnostima državne politike obeležavanja prošlosti: gotovo svi praznici, većina spomenika, neproporcionalan deo istorijskih istraživanja i školske nastave istorije, vrte se oko ratova iz devedesetih godina, a beletristika i film su skoro u potpunosti u službi stvaranja jedne herojske slike tih ratova. Pri tome su u državnoj politici Sarajeva prema prošlosti prethodni ratovi 1914–1918. i 1941–1945. pali u drugi plan. Javno se pamti samo deo istorije, a time je sebe u ovom pamćenju mogao da nađe samo deo stanovništva. „Primarno iskustvo“ pojedinca i „sekundarna institucionalizacija pamćenja“ u javnom mišljenju na taj način se za delove društva – stanovništva razilaze, i to je poznati fenomen „plivajućeg jaza“ između individualnog i kolektivnog pamćenja, između Bošnjaka i Srba, između Hrvata i Srba. U BiH i u Hrvatskoj su ova pitanja lišena slobodnog diskursa, pa je i slika poslednjeg rata postala merilo preraspodele političkog, a i društvenog statusa u ovim zemljama. „Integrišuće mišljenje“, odnosno zvanično sankcionisana slika rata, svu krivicu i odgovornost eksternalizuje na „velikosrpstvo“ i time rasterećuje svoje društvo svojevrsne „obrade prošlosti“. U okviru aktiviranja tradicionalističkih slika prošlosti, simbolika i praksa inscenacije, ratovi 1991–1995. dobili su centralno mesto kao forma pamćenja u formiranju identiteta kako kod Hrvata tako i kod Bošnjaka. To je jedna agonalna slika o sebi, stilizacija rata u smisaoni kvalitet, insistiranje na sopstvenoj poziciji žrtve kojoj je u to ime sve dozvoljeno, pa i ratni zločini u cilju odbrane sopstvene egzistencije kao nacije. Sadašnji nesporazumi na relaciji Zagreb–Beograd, Sarajevo–Beograd i Banjaluka–Sarajevo–Zagreb posledica su upravo te slike.

U tom kontekstu verovatno leži i svesno pristajanje na novu poziciju „okupiranih učenika“, koji moraju „sve iz početka” pred strogim stranim učiteljima. Naravno da tehnika nošenja ranjenika nije i deo nacionalnog identiteta, ali spasavanje ranjenika svakako jeste. Zašto smo se onda u vojnoj praksi svesno odrekli mnogo čega što znamo bolje od mnogih drugih? I po čijem naređenju?

Komеntari78
bad80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Student Zapalio Zito
@Miroslav Lazanski Molim Vas da napisete jedan clank, ili bolje reci analizu, sa cime to Vojska Srbije raspolaze trenutno (neku generalnu ocenu o tehnickim, tehnoloskim i ljudskim kapacitetima uz paralelu na 1999 godinu i tadasnje uslove) i koji su to moguci pravci delovanja ukoliko dodje do eskalacije na severu Kosmeta. Unapred Vam hvala!
Dragan
Ja ocekivao da gos'n Lazanski malo razradi ovu aktuelnu temu o pretnji ratom albancima i to sa najviseg nivoa, kad on ode u Sarajevo. Kad ga vec pomenu, znamo da je taj nas jadni sused u problemima, totalno disfunkcionalan, te ovo te ono (sto i jeste), a jutros procitah statistiku da im je prosecna plata veca nego u Srbiji! Razumem ja Lazanskog, on je sada Acin covek, pa ne ide da se bavi bolnim temama, standardom i ratovima. Eh , a taman sam mislio kako ce lepo, kako samo on ume da iznese analizu moci nase armije i da predvidi ogroman odziv na mobilizaciju!
Vukoje@Dragan
Kolumna koju ste pročitali piše se petkom, u pisanom izdanju izlazi u subotu.Internet izdanje samo preuzima pisani tekst od petka i objavljuje ga u nedelju. Tako da Lazanski nije mogao u petak da zna da će voz za Kosovsku Mitrovicu da krene u subotu, da će oko toga biti problema sa pretnjom sukoba i da će sve dobiti dramatičan tok. A Lazanski je svoj čovek bio i ostao, uostalom njegovi tekstovi to najbolje dokazuju.
Вера
Зашто нам се стално потура некаква партизанска прошлост? Мислим на Србе из Србије. Падом Ужичке републике и бекством партизана у Босну, у Србији практично није било партизана ( плафон хиљаду бораца) све до доласка јединица тзв. НОВЈ половином 1944. Партизани који су се борили на Сутјесци и Неретви су већински били Срби, али не из Србије. Покојни Капичић је рекао: Морали смо да будемо сурови према Србијанцима, јер су били за краља.
Sundance
Pre svega, de Gol je bio protiv individualnog otpora. Pokret otpora se borio, najvise komunisti, pa idite kolko ih je “Lionski kasapin” Klaus Barbi poslao u smrt. Oni su spasili cast Francuske. Da je de Gol pozivao na pasivnost, Cercil, koji ga je nazivao”kralj u izgnanstvu”, najurio bi ga u roku od 24 casa. Inace, 43g. Ruzvelt i Antoni Idn, razgovarali su o kaznjavanju, podeli Francuske. To se nije desilo, jer je Francuska suvise velika i znacajna u svakom pogledu, pa su zakljucili da im cela vise odgovara. Britanija je mogla da ne udje u rat, sto su nemci prizeljkivali. Rudolf Hes je leteo u London, da nudi savez, ali su ga Britanci odbili. Rat je proveo u zatvoru, a posle rata sudjen u Nirnbergu. Da su Britanija i USA cutale, Sovjeti iskrvarili, Hitler bi pobedio. Bio bi to kraj Evrope i slobodnog sveta. Ovako spaseni su bojni narodi, kojima je pretilo istrebljenje, samo zato sto su ih smatrali za “nizu”rasu. Draza ne samo sto se nije borio protiv fasista, vec je saradjivao sa njima
Вера
Америка и Британија су после Првог рата усвојиле стратегију ратовања преко посредника. Циљ, поштедети своје становнике и економију. Успели су. САД су имале 300.000, а Британија 400.000 погинулих. Срби, више од милион мртвих, Совјети 27 милиона. Дража је прозрео и презрео такву политику. Тито је прозрео игру и решио да је игра животима наивних Срба. Де Гол је преко радио Лондона позвао Французе да се не супротстављају Немцима и избегну репресалије, већ да чекају долазак савезника за општи устанак. То је и Држа хтео.И док су западни савезници оклевали са инвазијом, Срби су лудачки гинули вођени агентом Коминтерне. НОР и НОБ су пропагандни називи. Реч је о ревулуционарном покрету са циљем отимања власти. Зашто Јасеновац никада није нападнут? Зашто су градови ван Србије ослобађани последњих дана рата? Зашто се полетело на Србију? Власт, власт!
Prikaži još odgovora
Jim Morrison
Željko, dugo bolji komentar nisam pročitao. Bravo!
feliks56
@off topic. У већини прочитаних коментара приметио сам међусобну расправу која нема баш много додирних тачака са темом текста М. Лазанског. А ево, и ја сам један од тих. Свидео ми се коментар под шифром "Zule". У праву сте, Зуле, за самоувереност немачке солдатеске у реализацији плана "Барбароса" 1941. год. Овде при том мислим на летње гориво и мазиво и, што је најцрње било, летње униформе немачке солдатеске. Али за проблем разлике у ширини шина Немци су нашли решење: убацивали су тзв. трећу шину на растојању које је одговарало европским железничким стандардима. Поздрав.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja