petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 15.01.2017. u 16:30 Milenija Simić-Miladinović

Ulična umetnost za lepše lice prestonice

Beogradski majstori grafita i murala oslikavaju fasade širom sveta, a crtači iz inostranstva zidove našeg grada. – U poslednjoj deceniji dominiraju radovi dizajnera, arhitekata, slikara u anonimnom strit art formatu
Пливач испод Остружничког моста, аутопортрет Пијанисте који израња кд ниво реке опада (Фотографије А. Јосифовски)
Лик глумца Ланета Гутовића на бежанијском зиду бунтовника
Мали принц на фасади ОШ „Владислав Рибникар”

Živopisna likovna dela na beogradskim zidovima – grafiti i murali – ne žvrljotine, nego simboli ulične umetnosti, nastaju i nestaju svakodnevno. Neukrotiva umetnost velikog formata u Beogradu se rodila u prošlom veku. Možda bi se mogla izmeriti hiljadama oslikanih kvadratnih metara ili tonama utrošenih boja, kad bi postojala arhiva bivših i sadašnjih crteža na fasadnim stranicama ulične bojanke prestonice.

– Pre više od 70 godina, kad su Rusi oslobodili Beograd, bezbedne zgrade obeležavali su čuvenim znakom „Min njet”. Taj natpis, bledo vidljiv na jednom dorćolskom zdanju, tehnički je grafit. Može se smatrati jednim od najstarijih sačuvanih u gradu. Po savremenijem shvatanju, grafiti su stilizovana slova. U nizu prvih modernih grafita osamdesetih se pojavila hobotnica u novobeogradskom Bloku 45 koji je i danas popularna grafiti lokacija – dočarava Aleksandar Đorđević, autor knjige „Street Art Belgrade”, prvog opširnog pregleda beogradske ulične umetnosti, stilski i kroz vreme.

Osamdesetih, na inicijativu akademskih umetnika, murali izrastaju u poželjan način uređenja javnog prostora. Mnogi murali kojima su profesori i studenti bivše Akademije, danas Fakulteta likovnih umetnosti, ulepšali gradske fasade uništeni su, ali pojedine i danas srećemo, recimo, u nekadašnjoj Ulici srpskih vladara, sada Kralja Milana.

Pripremajući knjigu „Street Art Belgrade”, Aleksandar Đorđević fotografisao je oko 8.000 različitih dela ulične umetnosti za šest godina. Priznaje, nije uspeo da uslika sve „eksponate”, a među onima koje čuva na slikama, nekih u gradu više nema

Talas oslikavanja gradskih zidina pod uticajem grafita iz inostranstva zapljusnuo je grad sredinom devedesetih, dalje objašnjava Đorđević. Prvo se osetio francuski uticaj – jednostavna slova u dve boje, recimo crna u belom okviru. Otprilike tada, pojavili su se i antologijski grafiti „Kad ja tamo, a ono međutim” ili „Džabe ste krečili”. U to doba, pre interneta, izvor informacija i inspiracija o uličnoj umetnosti bili su časopisi. Sa stranica magazina na beogradske zidove preselio se i nemački „divlji” stil – trodimenzionalna slova koja naizgled izlaze u prostor.

– Uvaženi strani časopisi sada često objavljuju radove naših crtača murala i grafita. Beogradski ulični umetnici oslikavaju fasade širom sveta, a crtači iz Nemačke, Italije, Francuske, Španije, Mađarske, Holandije... ukrašavaju zidove našeg grada. Na „licu” Beograda u poslednjoj deceniji naročito su se proširili radovi dizajnera, arhitekata, slikara u anonimnoj uličnoj umetnosti. Njihova dela po kvalitetu ne zaostaju za svetom, pariraju radovima u Berlinu, Barseloni, Londonu, Parizu... – priča hroničar beogradskog strit arta.

Pripremajući knjigu, fotografisao je oko 8.000 različitih dela ulične umetnosti za šest godina. Priznaje, nije uspeo da uslika sve „eksponate”, a među onima koje čuva na slikama, nekih u gradu više nema. Njegova je procena da trenutno u Beogradu aktivno crta najmanje 40 majstora grafita i murala. Radovi uglavnom nisu zaštićeni. Umetnik oslika zid. Zid sruše, okreče ili preslikaju.

Za parče javnog prostora crtači se snalaze i u svetu i ovde, a određene lokacije smatraju se panoima ulične umetnosti. Kod nas su to Hipodrom, stara Šećerana, podnožje Brankovog mosta, urbani džepovi u Novom Beogradu...

– Sa svetom možemo da se merimo po crtačkom kvalitetu, ali ne i po negovanju ulične umetnosti. Imamo mi tu kulturu, samo je ne gajimo, pa se smatra da je nebitna, a nije. O tome koji je deo zida čiji, ko koga „gazi”, odnosno čiji rad sme da precrta... veze nemam. Ja sam običan legalac, arhitekta i ulični umetnik. Crtam murale iz ljubavi. Pronašao sam zidove, kao veće od papira, da crteže prenesem u prostor u kom živim. Najviše crtam po Bežanijskoj kosi, gde stanujem, i želim da napravim urbani distrikt – otkriva Pijanista, autor oko stotinu prestoničkih murala.

Eminentni svetski časopisi objavljivali su njegove radove. Ako njega pitate, svi beogradski murali su odlični, nebitno je ko ih je radio. Pre dve godine, kada je počeo da oslikava fasade predstavljao se kao asistent na Arhitektonskom fakultetu koji iz hobija slika murale. Sad već nije siguran da li je izrada murala prerasla u posao, a rad na fakultetu u hobi. Iako je „legalac”, nema dozvolu za crtanje.

– Platio sam kaznu za prvi rad. Mislili ljudi da šaram po fasadi, došla policija, morao sam da novčano nadoknadim „štetu”, a crtao sam Novaka Đokovića i taj mural i dalje postoji. Zato ću, kad upoznam Đokovića, da mu kažem: „Dužan si mi neke pare” i sve ću mu to ispričati – smeje se Pijanista.

Sprej je njegova tehnika. Bez 20, 30 boja ne počinje da slika. Ukrasio je i zidove škola i dečjih bolnica. Radove svrstava u dva pravca: komercijalni i umetnički. U prvu grupu spadaju murali sa likovima poznatih, recimo, košarkaša, Đokovića, slavnih vojvoda, patrijarha Pavla... Na Bežaniji pravi zid poznatih buntovnika protiv pomodarstva i kiča. Tu je oslikao junake „Državnog posla”, Laneta Gutovića, Boru Čorbu... a mesto je namenio i Draganu Jovanoviću, Peđolinu i radijskom voditelju Popu, za sada.

– O komercijalnim muralima, za dan, samo na društvenim mrežama sazna stotine hiljada ljudi. Uglavnom tako privučen svet upoznaje i moje umetničke murale. Oslikani u prostornom kontekstu oni gradu daju novi vizuelni identitet, koji gradim kao arhitekta. Takav je, na primer, ronilac koga sam oslikao na Ostružničkom mostu, autoportret što prilikom rasta nivoa Save zaranja, a spuštanjem reke izranja – dočarava Pijanista.

Najviše crta u Beogradu, ali ne samo tu. Ističe, na primer, „crnjanske” radove.

– U naselju Stepa, u Novoj Crnji, uradio sam velikog Stepu Stepanovića. U Srpskoj Crnji oslikao sam Đuru Jakšića u porti crkve gde je radio njegov otac i gde je Đura oslikao ikonostas. A naspram njega naslikao sam i Milu, njegovu devojku u plavom – navodi umetnik koji je van Srbije crtao na Kubi, u Grčkoj, Italiji, Americi...

Podseća da u svetu ko hoće da brendira grad dovede ulične umetnike da oslikaju fasade.

– Kad u Londonu osvane novi rad Benksija, jednog od najpoznatijih uličnih umetnika na planeti, odmah se zaštićuje pleksiglasom. Lepo bi bilo da se i kod nas o muralima tako brine – zaključuje Pijanista.

Branislav Milenković: „Moje čestitke, Pijanisto”

Dela Pijaniste menjaju izgled prestonice, postaju njeni simboli. Primećuju to sugrađani, od vremešnih eminentnih gardista arhitekture i urbanizma do mališana koji su tek naučili da pišu. Među najznačajnija priznanja za dosadašnji rad Pijanista izdvaja pismo barda ovdašnjeg graditeljstva, Branislava Milenkovića (90).

„Mali princ od sedam metara” sa stranica našeg lista o Pijanistinom muralu na zidu OŠ „Vladislav Ribnikar” podstakao je čuvenog profesora arhitekture da se lati pisaće mašine. Otkucao je: „Dragi Pijanisto, jedna uzbudljiva slika u „Politici (novembar 24. 2016) ne daje mi mira. Mnogo princeza i prinčeva, zadovoljni i nasmejani okružili su svog Kralja i njegovo delo, jer – Biće lepo, znaš. I ja ću gledati zvezde. Sve zvezde će biti bunari sa zarđalim čekrkom. Sve će mi zvezde sipati da pijem. Moje čestitke, Pijanisto”.

– Sasvim neočekivano pismo najvećeg među najvećima. Neverovatan je osećaj kad te Branislav Milenković oslovi sa „Dragi Maestro”! Slično je i bilo i kad mi je stigao đački sastav od jedne učiteljice. Učenik je na temu „Kad porastem, biću...” napisao da želi da postane Pijanista, ne klavirista nego ulični umetnik koji oslikava beogradske fasade – ponosan je Pijanista.

Komentari2
8ff69
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
Nije istina.Benksijevi grafiti se prekrece uglavnom.Samo neki kojima nikom ne smetaju ostaju,Provereno.A kazna je zatvor ako je to uradjeno na pogresnom mestu,u Londonu.
Dragana Rosic
hvala na divnom tekstu,pozdrav!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja