sreda, 19.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:17
DOSIJE: DAN KAD TRAMP POSTAJE PREDSEDNIK

Smena gostiju hotela sa osam zvezdica

Iseljenje iz Bele kuće odlazećeg predsednika i useljenje novog obavlja se u stilu precizno planiranog vojnog manevra, za samo šest sati od momenta kada počne polaganje zakletve
Autor: Milan Mišićnedelja, 15.01.2017. u 22:00
Пробе инаугурације испред Капитола увелико су почеле (Фото Ројтерс/Карлос Барија)

U petak 20. januara, tačno u podne, Donald Tramp stupa na dužnost 45. predsednika SAD. U isto vreme Barak Obama odlazi u istoriju kao 44, mada će titulu „mister prezident”, kao i svi njegovi prethodnici, zadržati do kraja života.

Ceremonija primopredaje vlasti po tradiciji se obavlja na otvorenom, na glavnom stepeništu zdanja Kongresa na Kapitol hilu. Pred mnogobrojnom publikom (očekuje se oko milion ljudi) na travnjaku velikog parka Nešenel mol, Tramp će najpre položiti zakletvu (pošto to prethodno uradi potpredsednik Majk Pens) i održati inauguracionu besedu, koju već uveliko priprema njegov viši politički savetnik Stiven Milen (31), pisac i njegovog govora na završnoj partijskoj konvenciji na kojoj je ozvaničen kao predsednički kandidat.

Posle toga novi predsednički par će ispratiti u tom momentu već bivši. Obame će se, posle kratke vožnje, u dvorištu Bele kuće prvo oprostiti od posluge, a zatim poslednji put ukrcati u „marin uan”, predsednički helikopter koji će ih odvesti do pedesetak kilometara udaljene vazduhoplovne baze Endrus, odakle, takođe poslednji put, sa predsedničkim „er fors uanom” odlaze do u ovom momentu još nepoznatog odmarališta sa plažom, što znači na odmor u nekom kraju Amerike toplijem od Vašingtona (najverovatnije na Havajima).

Poslednji pogled iz vazduha na kuću u kojoj je porodica provela četiri ili osam godina po pravilu je sentimentalan, to je momenat kada se jedno životno i karijerno poglavlje završava i počinje drugo. Najčešće se citira šta je u tom momentu supruzi Nensi rekao Ronald Regan: „Draga, pogledaj, naša kućica”…

Predsednik Tramp (kome je posle zakletve uručena i kartica kojom može da pokrene nuklearni napad i od tog momenta ga stalno prati čovek koji nosi „nuklearno koferče”) i nova prva dama dotle su počasni gosti na tradicionalnom ručku sa kongresmenima, pa učestvuju na inauguracionoj paradi, da bi tek oko šest po podne prvi put ušli u Belu kuću kao sopstvenu rezidenciju.

Inauguracija je uvek veliki spektakl, pa će tako biti i ovoga puta, uprkos odbijanju nekih popularnih zabavljača da uveličaju Trampovo slavlje. Malo je međutim verovatno da će biti repriziran entuzijazam viđen prilikom prve Obamine inauguracije u januaru 2009, što je, sa oko 1,8 miliona učesnika,  bio najveći događaj ikada održan u Vašingtonu.

Ceremonija smene stanara u najpoznatijoj rezidenciji sveta počinje inače u 11 sati pre podne, kada se odlazeći i dolazeći predsednički par sretnu na kafi u jednom od salona Bele kuće i proćaskaju. Dva predsednika se potom u istom automobilu odvoze do Kapitol hila, a čim oni odu počinje i velika operacija iseljenja stare predsedničke porodice i useljenja nove.

U službenom delu Bele kuće menjaju se kompjuteri, stolovi, tepisi, fotografije – sve što podseća na staru administraciju. Sličan manevar obavlja se i u rezidencijalnom delu, na drugom i trećem spratu sa ukupno 36 soba i 15 kupatila, stambenom prostoru koji svaka predsednička porodica dekoriše po sopstvenom ukusu: delovima nameštaja, slikama, tepisima, porcelanom, ali i drugim dekorativnim i umetničkim predmetima, što ličnim, što onima koje mogu da uzmu iz specijalnog skladišta Bele kuće koje se nalazi u susednoj državi Merilend.

Dolazeća predsednička porodica inače odmah posle izbora dobija knjigu koju priprema direktor rezidencije Bele kuće, sa detaljnim rasporedom prostorija, spiskom, biografijama i fotografijama posluge i drugim uputstvima.

Troškove useljenja novi predsednik plaća iz svog džepa, dok je iseljenje o trošku države. Celu operaciju pakovanja stvari odlazeće porodice i raspakivanja dolazeće obavlja 95-člana stalna posluga Bele kuće koja opslužuje rezidenciju, bez ikakve pomoći sa strane. Ako Trampovi budu donosili nešto iz „Trampove kule” na Petoj aveniji, to će se transportovati vojnim kargo avionom, dok će stvari koje pripadaju porodici Obama, u njihovu novu vašingtonsku kuću, koja je samo na nekoliko kilometara od Bele kuće, prevesti vojni kamioni, uz pratnju Sikret servisa.

Kad Trampovi oko šest sati svrate u svoju novu rezidenciju, ona će biti nameštena (a po potrebi za samo šest sati i premolovana) po njihovoj meri. U plakarima će biti njihova garderoba, na zidovima njihove slike (ili one koje imaju pravo da pozajme iz nacionalnih muzeja i galerija).

I Tramp i Obama se 20. januara preseljavaju u manje kuće od onih u kojima su dotle živeli: novi predsednik napušta svoj „versajski” dekorisan apartman koji se prostire na tri etaže 58-spratne „Tramp kule” na Petoj aveniji, dok je odlazeći iznajmio zdanje od sive cigle u vašingtonskom Dedinju, Kalorami, gde su domovi prestoničke elite, ambasade i diplomatske rezidencije.

Tramp je, pošto je posle izbora posetio Obamu, izjavio da je „veoma impresioniran” svojom budućom rezidencijom, koja je za oko 900 kvadrata manja od njegove sadašnje, uz napomenu da tamo neće mnogo menjati, kao i da će često boraviti u Njujorku, gde će, zbog škole 10-godišnjeg im sina, Barona, neko vreme ostati nova prva dama SAD Melanija Tramp.

Na usluzi Trampu u Beloj kući će biti profesionalna ekipa od 95 stalno zaposlenih i oko 250 onih koji se angažuju po potrebi: to su batleri (šestorica stalnih), sobari (vojna lica, brinu o predsednikovoj odeći, cipelama i sličnom), cvećari, kuvari, kaligrafi (ispisuju predsednikove pozivnice), kelneri, električari, bravari, baštovani…

Njima upravlja direktor rezidencije: Obame su na to mesto 2011. postavili prvu ženu, Afroamerikanku Anđelu Rid, koja je pre toga bila direktorka jednog luksuznog hotela iz lanaca „Ric Karlton”.

Predsednička rezidencija je po mnogo čemu „hotel sa osam zvezdica”, kako ju je svojevremeno opisala prva dama Nensi Regan. Stanarima su na raspolaganju i teniski teren (koji je Obama preuredio tako da može da bude i košarkaški), zatvoreni bazen, kuglana, kućni bioskop i – atomsko sklonište.

Planira se i sahrana
Može biti šokantno, ali jedna od prvih stvari koje novi predsednik mora da obavi po useljenju jeste da iznese svoje želje u pogledu sopstvene sahrane, za slučaj da mu se tokom mandata dogodi ono najstrašnije.

Na krovu su non-stop snajperisti, a da bi neki stanar prošetao prostranim vrtom od sedam hektara, to mora unapred da najavi, kako bi se pokrenula procedura zaustavljanja saobraćaja u susednim ulicama i u pogon stavile dodatne mere obezbeđenja. Zbog toga je Mišel Obama rezidenciju jednom prilikom opisala kao „fini zatvor”.

Troškovi posluge su na račun države. Predsednička porodica ne plaća ni struju, niti cveće (koje se obnavlja svako jutro), ali iz sopstvenih novčanika podmiruje račune za pranje, peglanje i hemijsko čišćenje, za hranu i piće i ostale lične potrebe.

Kako u knjizi „Rezidencija – privatni svet Bele kuće” iznosi novinarka Kejt Andersen Brouer, sve prve dame, izuzev Barbare Buš, pokazivale su iznenađenje, kad su to shvatile, da bi potom, sa predloga menija koji im na početku svake sedmice dostavlja glavni kuvar, počele da biraju skromnije varijante. Karterovi su čak, otkriva „Rezidencija”, tražili da im se ponovo posluži nepojedeno od prethodnog dana.

Posluga je, podrazumeva se, diskretna, ali i oni su ljudi, došaptavaju se o onome što vide. Tračevi međutim ne izlaze iz Bele kuće, mada se saznaju naknadno: oni o švrljanjima Džona Kenedija, ili sastancima Bila Klintona sa Monikom Levinski o kojima se među poslugom šuškalo mnogo pre nego što je za to saznala javnost.

Poslednja poruka
Šta odlazeći predsednik službeno obavi poslednjeg dana boravka u Beloj kući, dakle u nekoliko prepodnevnih sati dok sa naslednikom ne ode na svečanost inauguracije? Po tradiciji, on izda ukaz o pomilovanjima i ostavi (ranije pripremljenu) rukom napisanu kratku poruku  novom predsedniku. Ona, kako je već obelodanjeno, počinje sa „Dragi Donalde”, a završava se sa „tvoj uspeh je uspeh naše države, tvoj neuspeh je srozavanje naše nacije”.

Lindon Džonson je imao običaj da naređenja izdaje sedeći na ve-ce šolji, Karterovi sinovi su opušteno „duvali” drogu zbog koje bi na ulici bili uhapšeni, Regan je voleo da ćaska sa poslugom u tolikoj meri da su počeli da ga izbegavaju, jer su ih njegove priče o politici zamarale…

Kako piše autorka „Rezidencije”, na osnovu mnogobrojnih anonimnih svedočenja upućenih, posluga je bila najnesrećnija tokom osam godina rada za porodicu Klinton. Počev od prvog dana, kada su okupili veliku družinu prijatelja iz Arkanzasa, među kojima je bilo i onih koji zbog svoje sumnjive prošlosti nikad ne bi dobili redovnu propusnicu za Belu kuću.

Glavni problem je bila „paranoja” predsedničkog para, njihova sumnjičavost prema posluzi, sklonost da u posleponoćnim satima menjaju raspored nameštaja… Najnapetije je bilo tokom tri godine koliko je trajalo predsednikova afera sa mladom stažistkinjom.

Naravno, mnogo zanimljivije bi bilo kad bi zidovi mogli da pričaju: svaki novi predsednik u Belu kuću – i u instituciju koja se skraćeno naziva POTUS („President of the United States”) – unosi svoj karakter. Ono što je međutim sasvim sigurno, to je da se i Tramp, kao i svi mu prethodnici, useljava kao stanar na određeno vreme.

Plata i penzija

Plata Donalda Trampa biće ista kao i ona Baraka Obame: 400.000 dolara godišnje, plus budžet od 50.000 za službene troškove i  100.000 za putne dnevnice. Tramp je međutim tokom kampanje najavio da će se svega toga odreći, da neće uzeti ni simbolični jedan dolar.

Predsednička penzija koju će primati Barak Obama je 205.700 godišnje (17.141 mesečno), ali ima pravo i na nadoknadu troškova kancelarije, zdravstveno osiguranje, obezbeđenje na račun države i još po nešto što spada u kategoriju „održavanja digniteta” institucije predsednika.

Obame međutim ne treba da brinu za novac: procenjuje se da na računu imaju oko sedam miliona, dok se očekuje se da će samo akontacija za memoare bivšeg predsednika biti između 15 i 25 miliona dolara, a sigurno će, kao i živi prethodnici, solidno – šestocifrene iznose  – naplaćivati svoje govore.

Obamina nova adresa

Obama je prvi predsednik posle Vudroa Vilsona koji posle isteka mandata nastavlja da živi u Vašingtonu: pravilo je da bivši predsednici odlaze u države i mesta u kojima su živeli pre nego što su postali pobednici predsedničke izborne utakmice.

Vudro Vilson se 1919. posle isteka svog drugog mandata preselio u veliku u kuću u elitnoj Kalorami (sa 28 soba), u kojoj je 1924. i umro. Ta kuća je danas muzej posvećen njemu.

Obame su na dve godine u istom delu prestonice iznajmile kuću u ulici Belmont roud (broj 2446) od sive cigle sa devet soba i osam kupatila, površine 760 kvadrata, da bi njihova mlađa ćerka Saša (15) nastavila da pohađa svoju vašingtonsku gimnaziju. Starija, Malija (18) na jesen se seli na Harvard.

Vlasnik kuće čije se tržišna vrednost procenjuje na 6,3 miliona dolara (koja će sigurno skočiti kad se Obamina porodica iz nje iseli) bivši je sekretar za štampu predsednika Klintona Džon Lokart. Ona se trenutno preuređuje da bi se obezbedilo mesto za agente Sikret servisa i povećala njena bezbednost. Obame su inače vlasnici kuće od 570 kvadrata u elitnom delu Čikaga.


Komentari8
59a78
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

feliks56
Интересантно је да, по законима САД, сваки бивши председник доживотно "ужива" обезбеђење које му пружа Тајна служба. А бивши потпредседници само првих шест месеци од момента када пређу у статус "бивших".
Luka
Mišić kao i uvek, milina za čitati. Uživao sam u njegovim tekstovima dok je bio dopisnik iz SAD-a. Ovo me je podsetilo na to vreme. Nadam se da će ubuduće više pisati za Politiku, bez obzira što je u penziji.
Стршљен Слонеску
@ Luka Стршљен ретко греши ! У овом случају је сто одсто у праву. Молим Вас, читајте мало пажљивије.
Preporučujem 1
Лука
Онда очигледно нисте читали његове текстове у довољној мери. Имао је врло критичке текстове. Веома сте погрешили Стршљену.
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora
Goran
Veoma pismeno napisan članak. Er fors uan
наташа
"Пиши као што говориш читај како је написано". Негујмо српски језик и пишимо ћирилицом!
Preporučujem 9
Слаткоречива ирска кајсија
Лепо збори, ал' рђаво дела. Далеко му лепа кућа. Поставио је летвицу веома дубоко. Неће га бити лако надмашити.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja