utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Kompletira se dvorski kompleks kneza Miloša

Za izradu projekta izgradnje Šarenog konaka kneginje Ljubice u Kragujevcu namenjeno 1,2 miliona dinara
Autor: Brane Kartalovićponedeljak, 16.01.2017. u 22:05
Шарени конак (Фото: архивска фотографија)

Kragujevac – Grad je od Ministarstva kulture, u okviru projekta „Gradovi u fokusu”, dobio 18 miliona dinara za nekoliko važnih poslova u oblasti kulture koji treba da se urade u ovoj godini. Za rekonstrukciju sale bioskopa „Šumadija” opredeljeno je najviše sredstava, saniraće se oba pozorišta – Dečije pozorište „Kragujevac” i Knjaževsko-srpski teatar, muzeji takođe, proširiće se depo Istorijskog arhiva Šumadije, a oko 1,2 miliona dinara je namenjeno izradi projekta na osnovu koga će ponovo biti izgrađen Šareni konak kneginje Ljubice, koji je izgoreo u požaru 1884. godine.

Izrada ovog projekta je, prema rečima direktora Narodnog muzeja u Kragujevcu, istoričara Nenada Đorđevića, prvi je korak ka kompletiranju dvorskog kompleksa kneza Miloša Obrenovića, od kojeg danas postoji samo Amidžin konak. Đorđević napominje da je ovaj posao nemoguće sprovesti do kraja, budući da je Milošev konak uništen u bombardovanju 1941. godine. Na mestu gde se nalazio izgrađen je veliki objekat u kome je donedavno bila smeštena vojska, a sada je tu sedište kragujevačkih tužilaštava.

– Raspolažemo svom potrebnom dokumentacijom u vezi sa Šarenim konakom, a grad treba da raspiše konkurs za izradu projekta na osnovu koga će ovaj objekat ponovo biti sagrađen. Teško je, međutim, reći koliko će vremena proteći do početka izgradnje, ali ako je država prepoznala značaj ovog objekta, kao važnog repera naše kulture i istorije, očekujemo da pomogne i oko samih građevinskih radova – kaže Đorđević.

Izgradnju dvorskog kompleksa na levoj obali Lepenice, na Gospodarevom brdu, knez Miloš je započeo 1818, kada je Kragujevac proglasio prvim prestonim gradom ustaničke Srbije koja je tek počinjala da formira svoje institucije, pokušavajući da se iščupa iz ruku turskih zavojevača. Srpski knez je prvo podigao konak za sebe i svoju svitu, a potom je započeo izgradnju „još jednog konaka za svoju ženu, decu i svitu ženskog roda”, piše Bojana Topalović, viši kustos Narodnog muzeja u Kragujevcu.

„U vreme kada je konak građen, knez Miloš je sebe smatrao više turskim vazalom, nego evropskim knezom. Otuda i razdvajanje konaka. Ako je Knežev konak predstavljao državu sa vladarom i državnom upravom, Konak kneginje Ljubice je predstavljao porodicu. U konaku je 1823. rođen knez Mihailo, dok je knez Milan (stariji brat kneza Mihaila, prvi prestolonaslednik dinastije Obrenović, umro 1839 – prim. Aut.) rođen 1819. u Kneževom konaku, te se i na osnovu toga pretpostavlja da je Konak kneginje Ljubice sagrađen nakon rođenja kneza Milana”, navodi istoričarka Topalović.

Ljubičin konak je, kao i druge građevine iz Miloševog doba, izgrađen u duhu balkanske arhitekture koja je bila pod jakim uticajem kulture islama. Osnovni građevinski materijal bio je drvo, a zidovi sa spoljne strane nisu malterisani. Konak se sastojao od podruma, prizemlja i sprata. U prizemlju je bilo pet soba i dve odžaklije, a sprat su činile četiri sobe i, takođe, dve odžaklije. Sve prostorije su bile opremljene u orijentalnom stilu. Unutrašnji zidovi na spratu bili su ukrašeni slikama i dekoracijama koje su podsećale na Aziju. Otuda i naziv Šareni konak.

„Po preseljenju prestonice iz Kragujevca u Beograd (1841) u konaku su bile vojne kancelarije. Konak je iz godine u godinu sve više propadao i predstavljao je samo bledu senku onoga što je nekad bio. Dana 30. 11. 1884. Konak kneginje Ljubice je izgoreo”, piše Topalović.

– Izgradnjom Ljubičinog konaka, Narodni muzej u Kragujevcu bi dobio jedan savremeni depo i novi prostor za rad, a konak kneza Mihaila Obrenovića iz 1860, u kome se danas nalaze kancelarije, bio bi rasterećen i u potpunosti pretvoren u galerijski prostor – navodi direktor Đorđević.

Na delu prostoru dvorskog kompleksa kneza Miloša tokom 2003. izvršena su sondažna arheološka iskopavanja koja su pokazala tačnu lokaciju Šarenog konaka koji, baš kao i Karađorđev konak-dvor u Topoli, ima izuzetan značaj za istoriju srpskog naroda s početka 19. veka.


Komentari7
da0b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

RADOVAN MIRKOVIC
sramota kako propada knezev arsenal, takav kompleh ne postoji nigde u ovom delu evrope, to je prosto raritet, sve su razbili i unistili.Sram da bude prosle i ove gradonacelnike, dok su bili komusnisti to je sve bilo ocuvano.
острво глупости
Хвала Богу! Али, кад сам био у Крагујевцу прошле године, случајно сам налетео на Музеј Стара ливница, с околним фабричким комплексом потпуно неискоришћена и веома драгоцена, потенцијално сјајна целина. Штета је не направити нешто од свега тога. Музеј је сјајан, а посета бесплатна!?! Не умете да узмете паре ни тамо где вам се саме нуде. Са 50 и 100 динара би се покривала бар плата запосленима, струја и још по нешто. Овако, чист трошак и пропадање. И комплекс пропада, оштећени су ретки преостали споменици, старе машине, прозори полупани, хале пуне ђубрета ... А могли би ту да буду факултети, академије, галерије, кафићи, продавнице, занати, лепи тргови ... Најлепши део Крагујевца!
Vidoje
U prvoj polovini devetnaestog veka na prostoru dvora postojale su tri velike zgrade: Milosev dvor, Amidzin konak i Konak knjeginje Ljubice-Sareni konak. Tri decenije kasnije, knez Mihailo je dodao svoj Konak sa zapadne strane i zaokruzio kompleks. Od dvora je prema centru grada vodila do krsta i nacelstva Ljubicina ulica, koja vise ne postoji. Na njenom pocetku su sada smrdljivi pijacni kontejneri i divlji parking na kojem pijacari bez naknade ostavljaju kombije od kojih ne moze da se prodje. Dalje je presecena velikom raskrsnicom kod Zastavinog solitera i sada postoji samo stotinak metara te ulice kod rimokatolicke crkve Sv. Josipa. Danas bi sareni konak bio svojom zadnjom stranom okrenut ulivi Vuka Karadzica koja obilazi plac. Ocigledno je da bi morale da se rade velike urbanisticke promene ovog dela grada kako ovaj dvorski objekat ne bi bio "cardak ni na nebu ni na zemlji".
Jovan Petrovic
Bravo za onog ko se setio da ovo uredi Tako treba da se odnosimo pema svom prosloscu To je i postovanje velikom knezu Milosu Ako se njegovim potomcima nismo dobro poneli bar da se ovo uredi Bravo i puno uspeha
dr Slobodan Devic
Jedini srpski drzavnik za poslednja dva veka ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja