četvrtak, 27.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:41
ŠTA DONOSE IZMENE ZAKONA U OBLASTI OBRAZOVANjA

Ministar smenjuje direktore škola po kratkom postupku

Predlog je i da broj mandata direktora ne bude ograničen, pod uslovom da rade kvalitetno i ne krše zakon. – Sindikati traže ograničenje na dva mandata, a sumnjaju u mogućnost zakonskog mehanizma „lakog i brzo smenjivanja”
Autor: Sandra Gucijanponedeljak, 16.01.2017. u 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Za pet, šest dana biće završen nacrt izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji trenutno ne predviđa ograničenje broja mandata direktora škola, saznaje „Politika” u Ministarstvu prosvete. Rad direktora će se pratiti, a kako nam je obrazloženo, pošto je reč o funkciji koja je slična menadžerskoj, nema razloga da se ograničava mandat rukovodioca koji kvalitetno radi svoj posao.

Najavljeno je i da će paragrafima biti uspostavljen mehanizam „lake smenjivosti direktora od strane ministra prosvete, u slučaju kršenja zakona, koji do sada nije postojao”. 

Kako nezvanično saznajemo, „lako i brzo smenjivanje” moglo bi da bude omogućeno promenom strukture školskih odbora. Prema sadašnjem zakonu, ovo telo čine po tri predstavnika lokalne samouprave kao osnivača, roditelja učenika i kolektiva škole. Jedna od opcija jeste da će ubuduće u školskim odborima biti pet predstavnika osnivača i po dva predstavnika nastavnika i roditelja.

Kada bude dovršen, nacrt će se naći na javnoj raspravi, a ovih dana kreće i obuka direktora škola koje su prosvetne vlasti ocenile jedinicom i dvojkom.

Sve ove aktivnosti pre nekoliko dana prilikom posete Smederevu najavio je ministar prosvete Mladen Šarčević. Kako je rekao, tri zakona su već spremna, uključujući i osnovni, krovni, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji neće ograničavati broj mandata direktora. On je, međutim, naglasio i da „direktor koji nema rezultate – neće ostati na tom mestu”.

Upozorenje zbog „srljanja” u sudske sporove
Ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da su škole u Srbiji u izgubljenim sudskim sporovima napravile dugovanje od 215,5 miliona dinara koje će ministarstvo morati da pokrije. On je uputio pismo upozorenja svim direktorima škola da će biti pokrenuti krivični postupak protiv svakog ko novčano ošteti državu, a naročito protiv onih koji nastave da „srljaju” u sudske postupke za koje znaju da će biti izgubljeni.
„Sa tim parama smo mogli čudo da napravimo. Plaćamo cehove još iz 2004. godine. Poslao sam pismo prvo sekretarima škola, jer su oni pravnici i od njih tražimo da čuvaju zakon. Direktor može biti biolog, muzičar ne mora da zna zakon, ali ovaj je dužan da mu kaže – ovde grešiš, ovo ne smeš da radiš, ovde ne počinji sudski spor, izgubićemo”, rekao je Šarčević.

S druge strane, sindikati procenjuju da u Srbiji oko 150 direktora škola ispunjava uslov za penziju i da ima direktora koji su na toj funkciji po četiri-pet mandata, a koji su čak prelazili iz partije u partiju da bi tu poziciju zadržali. Kako nam objašnjavaju, do sada je smena direktora bila moguća samo u teoriji, odnosno takvi slučajevi su bili retki. Kažu i da je sadašnje zakonsko rešenje sprečavalo da pravi ljudi dođu na prava mesta, jer su direktori uglavnom birani po stranačkoj pripadnosti. Zakonski mehanizam koji trenutno postoji jeste da u slučaju neprekidnog kršenja zakona, ministar prosvete raspusti školski odbor, uvede privremene mere i ponovo raspiše konkurs.

Svi naši sagovornici se, međutim, slažu u oceni da tezu o lošim direktorima škola ne treba generalizovati, jer ima mnogo ljudi koji kvalitetno rade svoj posao.

Ivan Ružičić, član Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije (DDŠS), inače direktor Gimnazije u Čačku, kaže za naš list da DDŠS godinama insistira da se broj mandata direktora ne ograničava.

– Postoji vrlo stroga procedura izbora direktora, podsećam vas da školski odbor čine po tri predstavnika kolektiva, roditelja i lokalne samouprave i ko ispuni sve uslove i zaslužuje da bude na mestu čelnog čoveka škole. Poenta čitave priče jeste da li hoćemo da nam direktori budu najbolji profesori u najboljim godinama ili oni koji su pred penzijom, što je čest slučaj – kaže Ružičić, koji ima podršku nastavnika, roditelja i lokalne samouprave od 2001. godine.

Na naš komentar da je upravo sporna sama procedura, jer se često dešava da je 80 odsto kolektiva „za” određenog kandidata za direktora, a da predstavnik u školskom odboru glasa protiv, Ružičić podseća da je društvo svojevremeno podržalo inicijativu da direktor mora da ima podršku najmanje polovine kolektiva.

Prema sadašnjem zakonu, direktor se bira na period od četiri godine i za to vreme mu miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran. Prema rečima Ružičića, iako sindikati traže da se direktorima ne čuvaju radna mesta, činjenica je da oni ipak rade odgovoran posao, da je velika većina nosila dnevnik u rukama pre nego što su izabrani za direktore i trebalo bi da bar sa te strane budu zaštićeni jer ne žele da napuste prosvetu.

I Dejan Nedić, predsednik Skupštine Društva direktora škola Srbije i direktor Druge ekonomske škole, svojevremeno je za naš list rekao da bi ograničavanje broja mandata destimulisalo ljude da konkurišu za direktorsku funkciju, ili bi se prijavljivali samo oni pred kraj radnog veka.

Međutim, ono što je za sada sigurno, jeste da će sindikati biti protiv ovakvog rešenja u zakonu. Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, i Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, imaju identične rečenice: insistiramo na ograničenju od dva direktorska mandata.

– Sindikati će sigurno biti protiv, znam da je isto i mišljenje Slobodana Brajkovića, predsednika Sindikata radnika u prosveti Srbije. Eventualno bi mogao da se dozvoli treći mandat ukoliko škola dobije visoku ocenu, odnosno ako kolektiv visoko oceni rad direktora – kaže za naš list Ilić.

Jasna Janković je još određenija:

– Ne sme da postoji model beskrajnog vladanja direktora, jer oni tada školu smatraju svojom privatnom svojinom i tako se i ponašaju. Naš stav je ostao nepromenjen – ograničenje na dva mandata i tačka. A sumnjam da će u Srbiji postojati mogućnost za laku i brzu smenjivost bilo kojeg direktora, a pogotovu direktora škola.

Jankovićeva naglašava i da im je ministar obećao da će sindikati dobiti verziju zakona pre javne rasprave, kako bi dali svoje sugestije, odnosno do kraja decembra, što se nije dogodilo. Ona kaže da ako se nacrt objavi, to će značiti da su sindikati „preskočeni”, što će izazvati nove revolte i proteste prosvetnih radnika.


Komentari45
f664e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Ovo je samo jos jedan dokaz nestrucnosti i politikanstva ovog ministra koji ne resava ni jedan urgentni problem u obrazovanju ali direktno uvodi politicku diktaturu u skolama, demokratski nema sta. I do sada su direktore u skolama birali politicari iz opstina po partiskom dekretu tako da strucnost i licni integritet nastavnika neznaci nista bez partiske knjizice. Sta uopste rade nastavnici u skolama kad im direktore, plate, uslove rada odredjudjuju polu pismeni politicari na lokalu po partiskoj direktivi. Mozda je bolje resenje da se ta farsa od sk. odbora ukine i ministar licno bira "svoje" direktore i naravno smenjuje. Srbija na dobrom putu u 90 te.
Jovan Bosić
Ti si polu-pismen kad pišeš komentar bez dijakritičkih znakova, kad pišeš "partiskoj" bez "j", umesto "partijskoj", ili kad pišeš sastavljeno "neznači", a negacija se piše rastavljeno od glagola. Nije važno da li ćemo nazad u '90. godine, ali važno je, i poražavajuće je da većina pripadnika ovog društva nisu pošteno i valjano završili ni osnovnu školu, pa bi ih trebalo vratiti da nauče osnovne stvari.
Preporučujem 2
Sokrat
Pazite, prave školske odbore po sistemu 5:2:2, umesto racionalnih 3:3:3 kao što je bilo do sada. Ovde je neravnopravnost vidljiva iz kosmosa. Roditelji i nastavnici ne moraju nikada ni da prisustvuju, sve će opštinari da reše, oni znaju i razumeju kako je najbolje za školu.
svitac
to će da stave kao lako i brzo a direktor ne može lako i brzo neradniku da da otkaz a svi trpe
goci
Ubedljivo najgori,najsujetniji rade u prosveti ,nije ni čudo šta im se dešava.
miko
Ovaj ministar ne zeli i nece smeniti nijednog direktora. Vadi se na zakon. Pa on i sada po vazecem zakonu moze da smeni i direktora i organ upravljanja odnosno skolski odbor. Moze ali nece. Desavalo se da protiv direktora stigne 20 i vise prijava sto ministru, sto republickim prosvetnim inspektorima sto pravnoj sluzbi ministarstva prosvete. O opstinskim prosvetnim inspektorima da i nepricam. Ne da se direktor ne smenjuje nego niko po prijavama i nenadje za shodno da izadje. Dalje ministar posalje dopis sekretarima, sekretar ukaze na preko 30 nepravilnosti, krsenja zakona, tezih povreda itd., ministarstvo se zahvali na ukazivanje i prijavljivanju i opet ne reaguje. Taj nacrt zakona sa 5 predstavnika politike ili popularno nazvano lokalne samouprave je tek nekaradan. To je cisto politizovanje skole, sto nikako nesme da se radi. To ministar hoce da im dozvoli. U strucnim skolama ti pretstavnici treba da budu socijalni partneri, ali to nije slucaj, a zalazemo se za dualno obrazovanje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja