nedelja, 17.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:55
INTERVJU: Igor Vuk Torbica, reditelj

Mirno spavam sa vukom u sebi

Da li govori nešto činjenica da oči političkih elita još uvek zasuze od uzbuđenja kada govore o šest ruskih MIG-ova, a da im se isto oko zatvara, na primer, po pitanju i slika i samog statusa Narodnog muzeja
Autor: Borka Golubović-Trebješaninčetvrtak, 19.01.2017. u 08:30
(Фото:: Јака Бабник)

Višestruko nagrađivana predstava „Hinkeman”, nemačkog autora Ernsta Tolera, u režiji Igora Vuka Torbice i u izvođenju Zagrebačkog kazališta mladih gostovaće na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu u utorak 24. januara u 19.30 sati.

Igor Vuk Torbica rođen je u Drvaru, odrastao u Rovinju i Puli, a pažnju beogradske pozorišne javnosti privukao je još kao student treće godine režije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Njegova predstava „Pokojnik” B. Nušića, nastala kao ispitna vežba, dobila je, naime, glavnu nagradu festivala „Studio fest” i ušla u redovan repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Torbica radi kao asistent na predmetu pozorišna režija FDU.

Antifašistički komad „Hinkeman” Ernst Toler napisao je za vreme boravka u zatvoru 1922. godine. Ovo retko izvođeno delo bavi se krizom identiteta muškarca… Šta vas je podstaklo da se pozabavite ovim komadom?

Ono što Toler analizira u „Hinkemanu” jeste društvo koje nastoji da se uzdigne i uspostavi nakon minulog rata. Pucanje se možda završilo i rovovi su možda zatrpani, ali to nije ono što okončava masakr. Iluzija je da rat počinje i završava se nekim datumom. Upravo suprotno, posledice rata komplikuju stvarnost u mnogo čemu, dugo nakon što pucnji utihnu. Potrebni su izuzetna volja, rešenost, plan i program nekoliko generacija ne bi li rat i konačno bio okončan. To je moja misao po tom pitanju. Lik Hinkemana, povratnika iz Prvog svetskog rata, u tom pogledu je jedna Tolerova metafora kojom autor opisuje, uslovno rečeno, atrofirano telo celokupne nacije. Ono što je bio moj motiv i razlog rada na „Hinkemanu” jeste uverenje da živim upravo u takvom okruženju, društvu i zemlji. Zemlji čija je društvena patologija posledica delovanja rata ili ratova, za koje nikad nije bilo snage da se jednom zauvek završe.

Reč je, zapravo, o vašem autorskom rukopisu u kojem kroz pozorišni dijalog s izvornim tekstom preispitujete poimanje sebe. Koja pitanja zapravo otvarate u svom scenskom čitanju „Hinkemana”? Šta to Hinkeman kao invalid više vidi od drugih ljudi?

Hinkeman je kao invalid i kao bolestan pojedinac sposoban da sa jedne strane ukloni, bar trenutno, sve one trivijalne stvari koje i čine našu svakodnevicu i sagleda sav jad i bedu, zablude i laži u kojima živi i u kojima žive drugi. Mnogi su pisci, između ostalog i Čehov, pisali o tome koliko susret sa bolesnim osobama jeste zapravo susret sa najboljim od čoveka, da su tada ljudi spremni i da govore bez pritvornosti i emotivno otvoreno. Prava je mala nesreća što svoje vreme najjasnije vidi Hinkeman koji je umoran i nemoćan da zaista nešto i promeni ili učini. Nastoji da po svaku cenu održi svakodnevicu, da se uklopi, ali jedino što društvo hoće, može i želi jeste da uživa u njegovoj tragediji i da je izdigne u prostor dnevne potrebe za spektaklom, za uživanjem u tuđoj nesreći, za voajeristički uvid u tuđu patnju. To su pitanja i motivi koje otvaramo u ovoj predstavi, paradoksi koji su tu da bi ljudsku sudbinu pretvorili ili u česticu medijske zabave ili u figuru nacionalnog heroja ili pak u disfunkcionalnu osobu, u sve moguće verzije koje nas onemogućavaju da se zaista unesemo u tragediju jedne individue i da na trenutak saosećamo sa njom.

Tolerov „Hinkeman” spada u teška štiva, neke ranije postavke ovog komada su, čak i zabranjivane. Plakat za vašu predstavu „Hinkeman” izazvao je uoči premijere u Zagrebu negodovanja pojedinaca. O čemu je zapravo reč?

Plakat „Hinkemana” koji sam radio u saradnji sa studijom „Omazić”, predstavlja golo telo muškarca kojem su genitalije prekrivene naknadno nanesenim fotografijama ratnih razaranja. Pojedine verske organizacije i određene osobe digle su glas protiv ovog rešenja jer uznemiruje vernike, a pre svega decu koja se suočavaju sa nagim telom muškarca. Da li je to bilo pitanje toga što je muško telo, za razliku od ženskog, još uvek suviše velik tabu za naša društva? Ne bih rekao, mislim da je problem ležao u tome što je rešenje i samo imalo u sebi jedno pitanje koje u najmanju ruku redefiniše standardizovano i prihvatljivo poimanje i prikazivanje ratnog veterana i njegovog tela uništenog ratom. Za pojedince su dakle fotografije stradanja bile neprihvatljivo postavljene u takav odnos sa telom. ZKM na čelu sa upravnicom Snježanom Abramović odmah je oštro odgovorilo na ove apele i zahteve za skidanjem rešenja i odbranilo pravo na slobodu izražavanja.

Pozorište ima zadatak da mlade ljude podstakne da misle. Na kakvo ih razmišljanje može podstaći vaša predstava „Hinkeman”?

Upravo na ono o čemu sam govorio na vašim prvim pitanjima. Da stanu i da razmisle, da se pitaju koju i kakvu stvarnost žive. Da li im govori nešto činjenica da oči političkih elita još uvek zasuze od uzbuđenja kada govore o šest ruskih MIG-ova koje bi kako kažu „... mogli celi dan ostati da gledaju”, a da im se isto oko zatvara, na primer, po pitanju i slika i samog statusa Narodnog muzeja kojeg verovatno nisu nikad ranije posetili, a ni sad im nije stalo da ga vide otvorenog i ostanu celi dan da posmatraju dela. To je atrofirano i razoreno biće jednog naroda. Mladi ljudi, kako kažete, mogu odbiti da budu ili da postanu degenerisano potomstvo svojih degenerisanih predaka.

U svom pozorišnom izrazu kao da želite da zaustavite vreme. Koliko je delikatno biti dosledan u svom pozorišnom izrazu u ovom društvu spektakla kako znate da ga kvalifikujete?

Gi Debor je naše društvo nazvao tom sintagmom, a ja se trudim da se u što većoj meri povučem i izolujem od tog i takvog društva. To dakako ne znači da ga u potpunosti ignorišem kao ni da je to sasvim moguće, ali to je ono što nastojim. Već sam o tome mnogo govorio, ali i ovde ću reći da još uvek učim i otkrivam teatar i svaki rad za mene je prilika za nova saznanja. Ne trudim se da budem u tom pogledu dosledan, nisam siguran da još uvek imam izraz ali nastojim da učim i na greškama i na uspesima. Drago mi je što ću posle dve godine odsustva opet imati priliku da radim u Beogradu, sa pažljivo biranom ekipom u Narodnom pozorištu u Beogradu gde se okupljamo oko dela „Carstvo mraka” Lava Tolstoja i gde ću, nadam se, nastaviti da radim ono o čemu sam govorio tokom razgovora.

Zaintrigirao nas i jedan simboličan novinski naslov „Ne plašite se Igora Vuka Torbice”…. ? Kako se borite sa vukom u sebi?

Taj naslov je, mislim, star nekoliko godina i pojavio se od prilike kad i pomenuta predstava „Pokojnik”. Možda tada još nije bio uočen ali neko ga je skoro postavio na društvene mreže i mislim da ga je veći broj ljudi video. A ono što pretpostavljam da je izazvalo takav naslov jeste moja suzdržanost i rešenost da ne govorim upravnicima pozorišta na svaki predlog „DA” i da ne pristajem na bilo koje uslove koji nas apriori sprečavaju da stvaramo predstavu kakvu bi trebalo i kakvu bismo hteli. Naravno da zbog ovih principa mnoge pozorišne kuće nisu htele da sarađuju sa mnom, ali ja sam sa svojim izborima na miru, tako da mirno spavam sa vukom u sebi.


Komentari1
4fdff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ksilaks
Odlican reditelj! Samo napred

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja