utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 24.03.2008. u 22:00 Nebojša Katić

NOVO PUTOVANjE U SRCE FINANSIJSKE TAME

Kriza koja potresa američko finansijsko tržište je bez presedana, bar u poslednja pola veka. Procena je da bi ukupni gubici finansijskog sektora SAD mogli biti veći od hiljadu milijardi dolara.

Američka centralna banka (FED) danas sprovodi politiku koja je prekoračila okvire vladajuće monetarne doktrine. FED štampa novac, obara kamatne stope i satire dolar, ne hajući previše ni za inflaciju, ni za globalne posledice ovakve politike. Nije jasno da li se na ovaj način kriza suzbija ili podstiče, da li FED reaguje snažno i pravovremeno, ili samo histerično prikriva sopstvenu nemoć. Teško je dokučiti da li se monetarna pravila krše u ime opšteg dobra kako bi se izbegla recesija ili to članovi ekskluzivnog finansijskog kluba štite sopstvene interese koristeći dobre izgovore i „državne” pare.

Ova kriza suočava svet i sa suštinskim problemima, nelogičnostima i protivrečnostima finansijskog sistema. Uzrok haosa je samo na površini u vezi sa kreditima koji su u SAD odobravani kreditno nesposobnim dužnicama – da finansijski sektor svoju gramzivost nije demonstrirao na tom segmentu tržišta, učinio bi to na nekom drugom. Kriza bi se drugačije zvala, ali bi njene razmere verovatno bile iste. U „srcu finansijske tame” skriven je još jedan sistemski problem.

Finansijski sektor bi morao biti neraskidivo povezan s privredom, realnom ekonomijom i zbivanjima u njoj. Tradicionalno, finansijska industrija omogućava tržišnim akterima efikasno plasiranje ili pribavljanje novca i kapitala, kao i razumnu zaštitu i osiguranje od brojnih finansijskih rizika i tržišnih ćudi – kamatnih, kursnih, cenovnih itd. Na takvim osnovama je razvijeno suptilno tržište različitih vrednosnih papira i instrumenata. Moderne finansije su taj posao obavile veoma dobro i inventivno.

Istorija finansija beleži i periode velikih grešaka, kada se zaboravljaju pouke prošlosti i prethodnih kriza. Ne tako davno, ogromne sume novca su besmisleno ulagane u akcije bezvrednih internet kompanija, u državne vrednosne papire Jeljcinove Rusije, u latinoameričke vrednosne papire itd. Ciklusi nedaća se po pravilu pokreću kada finansijski sektor umisli da je on ključni stvaralac vrednosti, a privreda samo njegov privezak. Finansije se odvajaju od realne ekonomije i zdravog razuma, počinju da žive u paralelnoj stvarnosti verujući sopstvenim mitovima i tako postaju neka vrsta kazina na brodu ludaka.

Finansijski akteri se upuštaju u špekulacije bez mere, i pri tome zaboravljaju svoje osnovne funkcije. Veliki delovi tržišta, sasvim bukvalno, funkcionišu na sličnim principima kao i sportske kladionice. Oporezivanje špekulativnih transakcija je stara ideja i neophodna mera, ali je finansijski lobi i suviše jak da bi tako nešto dozvolio.

Logika špekulacija je uvek kratkoročna, pa se i na svet gleda iz takvog ugla. Privreda je pod pritiskom da se neprestano uklapa u kratkoročne ciljeve finansijskog sektora. Najtraženiji menadžeri danas nisu tehnološki stratezi, već pragmatični trkači na kratke staze. Oni će u najkraćem roku povećati vrednost akcija kompanija kojima upravljaju i tako se umiliti finansijskom tržištu. Ta vrsta veštine prečesto koketira sa hohštaplerajem i kreće se po tankoj ivici prevare.

Globalizacija i trijumf neoliberalne ideologije dodatno podstiču ove maligne procese. Ogroman broj investicionih fondova koji operišu na svetskom tržištu, registrovani su u državama u kojima nema ozbiljne finansijske regulative i kontrole. Neoliberalna doktrina ohrabruje pasivnost država i olakšava eskalaciju problema. Finansijski sistem je sve složeniji, a nadzor nad njim sve slabiji.

Danas su svi taoci finansijskog kapitala, a samo je on slobodan da čini što mu je volja. Ovakvu moć bankarski sistem crpi iz svoje veze sa centralnom bankom od koje uvek može pozajmiti sredstva kada dođe u problem sa likvidnošću. Mehanizam koji je kreiran za ispomoć bankama u kratkim i prolaznim krizama likvidnosti, danas se deformiše i zloupotrebljava. Sve češće, centralne banke pružaju zaštitu i onim finansijskim institucijama koje su nesolventne i koje bi morale ići u stečaj. Finansijskom sektoru je tako sistemski dopušteno da pravi katastrofalne greške i da svoje gubitke prenosi na državu. Ovakvom zaštitom banke i druge finansijske institucije su ohrabrene da svoju lošu špekulativnu praksu nastave i dalje, uživajući u nekoj vrsti socijalističke oaze. Za sve ostale, kojima najčešće niko ne priskače u pomoć, važe surova pravila tržišne džungle.

Svi ovi fenomeni su vidljivi i u Srbiji. Finansijski sistem je u nedopustivoj meri skrojen prema interesima finansijskog sektora. Takve privilegije, međutim, ne čine sistem stabilnijim, već ga ohrabruju i stimulišu na rizičnu poslovnu politiku i moralni hazard. Banke mogu biti sigurne da će se, u slučaju ozbiljne krize, država ponašati slično kao i FED. Tehnika će biti drugačija, ali će logika spasavanja banaka biti ista. Država će na sebe preuzeti potraživanja koja banke ne budu mogle da naplate od svojih dužnika i tako će se gubici preneti na državu. Operacija će biti finansirana ino zaduživanjem države i sprovedena pod izgovorom zaštite stabilnosti sistema. U tom smislu „Srbija je svet”.

Komentari28
b8b31
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган Николић
Хвала још једном г-дину Катићу, што ме је утешио да није само нама тешко. Не знам, само, да ли ће ми због тога сутра бити пунији тањир? Срећно!
james bond
Kao drugi razlog ovom bloku organizovane medicine nasao se slab radnicki sindikalni pokret.Slejedeci razlozi koje ona navodi su strah od pretjerane administracije,komunizma te rasistiski i kilavo organizovana drzavna administracija.Vremenom se na strani organizovane medicine uspostavila industrija koja ukljucuje osiguravajue kompanije, farmaceute, banke,istrazivacek ustanove i sta sve ne.Model je od pocetka bio trzisno orijentisan.Politicari su kao i obicno zestoko lobirani da zakoni ne prodju ili da kasne.1935 Ruzvelt donosi Social Security Act, 1965 Johnson Medicare(osiguranje za one preko 65) i Medicaid za siromasne.Ono u kakvom je stanju industrija danas Mrs.Jill pise ogroman broj neosiguranih ima pravo na pomoc u hitnij sluzbi ali ne i na bolnicko lijecenje sto onda kao trosak(e nema u US knjizenja gubitka) bolnice prevaljuju na one koji placaju osiguranje.Po samoj logici stvari osiguravace kompanije jos na to dodaju svoje predvidjene troskove takoda sve skupa gura inflatorne troskove...Pravo na zastitu mnogi ostvare tako sto rasprodaju sve sta imaju da im osiguravajuce kompanije ne bi to uradile(3 godine unazad se prati imovno stanje).I da sad ne redam detalje.Tako je i u industriji ostalih osiguranja.Gubitak se prevaljuje na ostale korisnike.Kad orkan slozi na Floridi premije osiguranja i deductible porastu ostatku merke...Ko izmisli ovu matematku al radnici moraju da rade sve duze i duze da sve to poplacaju...
mirko katic
Za gospodina Nebojšu Katića. Slažem se sa vama kada kažete da su "finansijski (suptilni) instrumenti nastali kao odgovor na autentične potrebe privrede", ukoliko pod privredom podrazumijevate isključivo kapitalistički oblik tržišne privrede. U jednom drugom (nekapitalističkom ) obliku tržišne privrede ti bi instrumenti bili drugačije koncipirani tako da unaprijed eliminišu bilo kakvu mogućnost špekulacije. Taj drugačiji oblik tržišne privrede ne može biti organiziran prije nego što se sa novca skine plašt kapitala. Zato sam i reagovao
Nebojsa Katic
За господина Мирка Катића____Финансијски (суптилни) инструменти су настајали као одговор на аутентичне потребе привреде. Осим те иницијалне, корисне употребе, инструменти се све чешће користе и за шпекулативне сврхе. Тиме што се инструмент користи и шпекулативно, он није изгубио своју основну вредност и корисност. Отуда би опорезивање шпекулативних трансакција било добар облик лимитирања штете. _____Терминска куповина девиза може бити користан нешпекулативни механизам – предузеће ДАНАС може купити доларе и продати евра по курсу који је већ ДАНАС познат, иако ће се стварна продаја и куповина девиза обавити тек за ТРИ МЕСЕЦА - ако се очекује да ће предузеће тада имати прилив евра која жели да прода. Предузеће се на овај начин обезбеђује од свих будућих негативних кретања курса и може правити поуздану производну или продајну калкулацију. Потпуно исти инструмент се употребљава и за валутно коцкање које потенцијално штети девизном тржишту и чини га нестабилним. Слично као што се исти микро-чип може употребити како за медицински уређај тако и за бомбу.
Citalac Politike
"Логика шпекулација је увек краткорочна, па се и на свет гледа из таквог угла. Привреда је под притиском да се непрестано уклапа у краткорочне циљеве финансијског сектора. Најтраженији менаџери данас нису технолошки стратези, већ прагматични тркачи на кратке стазе. Они ће у најкраћем року повећати вредност акција компанија којима управљају и тако се умилити финансијском тржишту. Та врста вештине пречесто кокетира са хохштаплерајем и креће се по танкој ивици преваре." ovo se odnosi i na srpsku privredu i politiku. Mislim da bi srpski narod dobro trebao da se razmisli da li da sledi one koji mu stalno obecavaju brzi ulazak u EU i slatku buducnost. Da li se i tu radi o hohstapleraju? Zivi bili pa videli a ja verujem da je tako.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja