Prognozeri i analitičari konačno su složni: 2017. biće veoma turbulentna godina za Evropsku uniju. Britanci odlaze iz Unije, Francuzi, Nemci i Holanđani izlaze na birališta, isti posao možda čeka Italijane i Austrijance, Grci će morati da nastave rvanje s finansijskom krizom, Istočni Evropljani su sve glasniji u otporu Briselu, migranti čekaju samo da „gora ozeleni” pa da opet masovno krenu put Starog kontinenta, novi američki predsednik Donald Tramp zasad nema previše lepih reči za partnere na istočnoj strani Atlantika...
Ovom impozantnom spisku najvećih evropskih muka u godini koja je počela trebalo bi svakako dodati i veliki broj nasleđenih, lokalnih problema i problemčića. U takvoj situaciji i najružičastiji zaključak glasi: biće ovo kritična godina za ujedinjenu Evropu.
A i ova prošla bila je godina koju bi Evropljani što pre da zaborave. Terorizam pogodio je velike gradove, Velika Britanija glasala je za napuštanje evropske porodice, migranti su i dalje pristizali, sporazumi s Turskom ostali su mrtvo slovo na papiru, Mateo Renci, premijer jedne od vodećih članica EU, pretrpeo je težak politički poraz posle kojeg je napustio mesto predsednika italijanske vlade, među članicama je sve veće nezadovoljstvo zbog oštre politike (sankcija) prema Rusiji... I onda je, kao šlag na tortu, stigla Trampova pobeda koja bi, ukoliko američki bogataš ostane veran svojim predizbornim govorima, mogla da trajno promeni – zapravo pogorša – sadašnje transatlantsko partnerstvo.
Prvi ozbiljan ispiti Evropa polaže već u martu. U Holandiji se 15. marta održavaju parlamentarni izbori na kojima bi, ukoliko se ostvare sadašnje prognoze, ubedljivi pobednik mogla da bude ekstremno desničarska Partija slobode koju predvodi kontroverzi političar Gert Vilders. Ukoliko se to dogodi a Vilders uspe da pronađe dovoljno jakog koalicionog partnera i preuzme vlast eto ozbiljnog problema za EU.
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
