petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Razmak između apoteka 300 metara

Apoteke, ili tačnije, lanac apoteka više neće moći da ima proizvođač lekova, vlasnik veledrogerije, pravno ili fizičko lice koje je nosilac dozvole za stavljanje leka u promet, niti će moći da ih otvaraju na ime bliskih srodnika
Autor: Olivera Popovićponedeljak, 23.01.2017. u 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Apoteke sa jednim farmaceutskim tehničarom, u skučenom prostoru, mogle bi već ove godine da budu zatvorene, ukoliko budu usvojeni predlozi iz Nacrta zakona o apotekarskoj delatnosti.

Javna rasprava o ovom pravnom aktu trajaće do 2. februara. Između ostalog, predviđeno je da ubuduće najmanja udaljenost između dve apoteke bude 300 metara, a ova delatnost neće moći da se obavlja u lokalima manjim od 40 kvadratnih metara. Takođe je definisano i da u mestima do 4.000 žitelja mora biti osnovana apoteka. Apotekarska stanica, u kojoj će stručno lice izdavati lekove, mora da se obezbedi svakom selu koje je najmanje pet kilometara udaljeno od najbliže apoteke.

Mirjana Ćirić, pomoćnik ministra zdravlja za organizaciju zdravstvene službe, za „Politiku” objašnjava da niko neće zatvarati postojeće apoteke, koje su sada oslonjene jedne na drugu i ne ispunjavaju uslov od 300 metara razmaka. Takvih „grozdova” najčešće ima oko bolnica i kliničkih centra. Novi kriterijumi važiće samo za apoteke, koje će sa radom početi posle stupanja na snagu ovog zakona.

– Plan je da se poboljša mreža apoteka, kako privatnih, tako i državnih, čime bi se obezbedila jednakost u dostupnosti lekovima  –kaže pomoćnica ministra zdravlja.

Ipak, mnoge od postojećih apoteka neće preživeti neke od novih kriterijuma rada, koji se odnose na kvadraturu lokala i zaposleni kadar. Mirjana Ćirić objašnjava da se novim zakonom predviđa da je za otvaranje apotekarske ustanove potreban prostor od 60 kvadrata i najmanje dva diplomirana farmaceuta i farmaceutskog tehničara. Za apotekarsku jedinicu, zapravo mesto gde građani najčešće nabavljaju lekove, nužan je prostor od najmanje 40 kvadratnih metara i dvoje  diplomiranih farmaceuta, za apotekarsku stanicu, otvorenu, na primer, u nekom planinskom području, dovoljan je lokal od 20 kvadrata i jedan diplomirani apotekar.

Predviđena je i mogućnost otvaranja apoteke – privatne prakse u kojoj može da bude zaposlen i samo jedan farmaceut, koji će raditi ili u jednoj smeni ili dvokratno. Za to je propisana minimalna površina lokala od 30 kvadrata.

Ćirićeva navodi i da su predlagači zakona u kreiranju ovih kriterijuma koristili iskustva evropskih zemalja, a u nekim slučajevima predloženi su blaži uslovi od onih koje imaju na primer Hrvatska (77 kvadrata za apotekarsku ustanovu, a 30 za apotekarsku stanicu) ili Slovenija (70 kvadrata za apotekarsku ustanovu, odnosno 34 za apotekarsku stanicu).

Predloženi zakon na svojevrstan način odslikava i prikriveni „rat” koji tinja između privatnih i državnih apoteka. To se najviše ogleda u članu nacrta zakona kojim se predlaže zabrana „vertikalne povezanosti”: apoteku, ili tačnije, lanac apoteka, više ne bi mogao da ima proizvođač lekova, vlasnik veledrogerije, pravno ili fizičko lice koje je nosilac dozvole za stavljanje leka u promet... U tom smislu, pobrojana fizička lica ili pravni subjekti ubuduće ne bi mogli da otvaraju apoteke na ženino ime ili ime bliskog srodnika. U ovom času u Srbiji postoji veliki broj ovakvih „vertikala”: gotovo polovinu svih privatnih apoteka osnovali su vlasnici veledrogerije ili proizvođači lekova.

Miomir Nikolić, predsednik grupacije veledrogerija pri Privrednoj komori Srbije, koji inače i sam ima lanac apoteka, smatra da pomenuti rešenje nije dobro za buduća ulaganja u apotekarsku delatnost.

– Nikakva opasnost od nelojalne konkurencije ne postoji, jer u velikim lancima apoteka niko ne reklamira i ne daje velike popuste, ne ruši cenu lekova. To rade pojedinačne apoteke. Sa druge strane, ovom zabranom od investiranja u Srbiju odbili bismo potencijalne strane investitore ili fondove, koji imaju biznis sa apotekama. Mi očekujemo takve investitore, dolazak je već najavio češki veliki fond „Penta”. Evropska unija promoviše jednakost kapitala i svojine, a ovim rešenjem se to ograničava – ističe Nikolić i dodaje da je logično da neko ko ima veledrogeriju posao širi u maloprodaji, a to se predloženim zakonskim rešenjem zabranjuje.

Građani vrlo dobro znaju koje apoteke već sada lekove nude po nerealno niskim cenama, a lako ih je prepoznati i po tome što su pred njima dugački redovi. U izlozima oglašavaju ogromne popuste na sve lekove, a njih najčešće posećuju hronični bolesnici koji su vezani za određenu terapiju i medicinske potrepštine.  

Nikolić objašnjava kako takve apoteke imaju veliki obrt i to im omogućava poslovanje sa daleko nižim maržama.

– Budući zakon treba da reguliše i cenu lekova u maloprodaji, a to se ne postiže zabranom vertikalnog povezivanja. Mogućnost da apoteke ili lanac apoteka otvori proizvođač lekova ili veledrogerija u mnogim evropskim zemljama nije zabranjena. Nikakve veze nema da li

apoteke otvara veledrogerija ili neko drugi, već kako se formiraju maloprodajne cene i marže. Smatram da je važnije od toga u koliko kvadratnih metara jedna apoteka mora da radi to da li u njoj ima lekova. Danas postoje i državne i privatne apoteke, čiji su rafovi gotovo poluprazni, a računi blokirani. Apoteka bez lekova i stručnog kadra mora da bude zatvorena – smatra Nikolić.

Pomoćnica ministra zdravlja, međutim, odgovara da je u većini zemalja EU, kao i u Turskoj i Makedoniji, zakonom zabranjena vertikalna integracija, upravo da bi se sprečilo da se, zarad ekonomske dobiti, forsira jedan lek, a da drugih lekova nema, odnosno da se pravi veštačka nestašica.

– Agresivnom marketinškom politikom onog ko stoji iza proizvodnje ili prodaje leka može da se utiče na nezavisne odluke apotekara u izboru medikamenata. Zabranom vertikalne integracije sprečavaju se i mogući štetni ugovori, kojima bi određeni proizvođač dobio mogućnost da utiče na ponudu lekova u jednoj apoteci. Takođe to bi moglo da podriva zdravu konkurenciju i nametne kontrolu tržišta od strane određenih proizvođača. Lek ne može da bude tretiran kao roba u trgovačkom smislu reči – objašnjava Mirjana Ćirić.


Komentari25
0b9a4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Apotekarica
Strasno je sto do sada nije postojao zakon o apotekarstvu, vec mnogi veliki proizvodjaci i distributeri imaju svoje apoteke, sto je u Evropi zabranjeno. Zakon je predlozen u poslednjem momentu, jer kada veliki sve kupe i ako ovaj zakon ne bude usvojen i te kako cemo kupovati lekove po visokim cenama. Oni spuste cene u prvom momentu da uniste konkurenciju malih, ali ih posle podignu kada ostane malo samostalnih apoteka i kada mogu lako da se dogovore. Najbolji primer je americki biznismen Martin Shkreli koji je kupio jedinog proizvodjaca leka Daraprim u USA i podigao cenu leku 56 (pedeset sest) puta. Slicno i nas ceka kada vec poodmaklo vertikalno povezivanje uspostavi potpunu kontrolu nad trzistem lekova (Hemofarm, proizvodjac lekova, je vec kupio Velexfarm, distributera lekova, i preko 100 GoodWill apoteka). U svim zemljama u okruzenju postoji zakon o apotekarstvu i jasna razdaljina izmedju apoteka i zabrana vertikalnog povezivanja.
liber esto
Dugo očekivane ''demokratske'' promjene, umjesto boljitka, kod nas su donijele opšti nered u mnogim sferama života. Tipičan primjer su apoteke.Donedavno, mjesni apotekar je bio veoma cijenjena osoba, odmah do predsjednika opštine, predsjednika suda, direktora gimnazije i doktora. A šta danas može biti, kad se farmaceutski fakulteti, bez ikakvog plana, otvaraju po provincijskim nedođijama, a apoteke niču na svakom koraku, uz ćevabdžinice, piljare, buregdžinice i trafike. Tamo se danas kupuju dječija kolica, klompe, ribaće četke i slično. Da li se iko sjeća kad su mu u apoteci izradili neki lijek na recept. Beskrupulozni vlasnici apoteka, željni brze i lake zarade, ne dozvoljavaju radnicama (rijetko su to magistre) da iko izađe iz apoteke praznih ruku, bez obzira da li se bez recepta traži antibiotik ili psihofarmak. Ministarstvo je debelo u zakašnjenju sa zakonom i teško će uspjeti popraviti stanje. Samo da se zna: apoteka je zdravstvena ustanova kojoj profit ne smije biti prioritet.
Ervin Romel
@ Ivana. Na zapadu je definisan minimalni broj apoteka na određen broj stanovnika a ne maksimalni. Hoćete da kažete da u Švajcarskom selu od 1000 stanovnika nema nijedna apoteka, gluposti. A kod nas ke ispod 4000 stanovnoka neće biti. Kako apoteka, tako lekar, tako mesna zajednoca itd....posle se čudimo što se selo gasi.
Ervin Romel
Glupost, naravno da ne treba dozvoliti svakoj šuši kao do sada da otvara apoteke. Zašto neko ko ke veliki ne može da otvara apoteke? Sve nakaradno radite. Tako ste usvojili da rafinerija ne sme da ima benzonske stanice pa sad sve ide preko preprodavaca. Cena benzina je zbog toga 50% veća nego što bi bila na rafinerijinim pumpama. Al ste pametni....
Стари Врачарац
А да ли ће да се пропише и максимално растојање после кога мора да се отвори апотека?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja