utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:16
INTERVJU: ZORICA TOMIĆ, filozof

Ćutanje je vid otpora, a ućutkivanje iskazivanje moći

Da li će se i najmudriji glas čuti kada svi larmaju? Ima li smisla očekivati da ćete biti saslušani kada svi veruju da imaju šta da kažu?
Autor: Mirjana Sretenovićsreda, 25.01.2017. u 08:30
(Фото: Д. Јевремовић)

Ćutanje nije neki od reči ispražnjeni prostor, nego je progutana i promišljena reč, zapisala je svojevremeno Isidora Sekulić.

O tom fenomenu ćutanja kao poslednjoj odbrani smislene komunikacije pisala je Zorica Tomić, profesorka kulturologije na Filološkom fakultetu u Beogradu i nekadašnja ambasadorka Srbije pri Unesku, u svojoj novoj studiji pod nazivom „Knjiga o ćutanju” u izdanju „Čigoja štampe”. Knjiga je ušla u širi izbor za nagradu „Nikola Milošević”.

– Ćutanje je jedan od najzanimljivijih komunikativnih fenomena. Ono je suptilno i neprimetno pletivo komunikacije. Iako verujemo da komunicirati znači pre svega govoriti, ćutanje je integralni deo komunikacije. Ono može da ima potpuno različita značenja u zavisnosti  od konteksta i komunikativnih standarda. Ono je i psihološki i socijalni, i politički, i kulturni fenomen takođe. Zbog svega ovoga smatrala sam da je tema ćutanja izazovna. Ali više od svega inspirisao me je svojevrsni paradoks: kako je mogućno govoriti o ćutanju? – kaže profesorka Zorica Tomić.

Pišete o logoreičkom karakteru savremene kulture u kojoj je svako pozvan da komentariše vesti i deli intimu na društvenim mrežama. Gde su nestale granice koje su u javnom diskursu davale značaj iskazanoj reči?

U doba medijske kulture proces razaranja pomenute granice započeo je s rijaliti programima, a nastavljen svojevrsnim imperativom iskazivanja i izložljivosti na društvenim mrežama. Onoga časa kada je pomerena granica između sfere privatnog i sfere javnog započelo je sveopšte obesmišljavanje govora. Ta granica, ucrtana još u staroj Grčkoj, obezbeđivala je značenje sceni – od teatra, olimpijskog borilišta i agore – na kojoj se potvrđivala izvrsnost u vrlini ili veštini. Obesmišljavanje značenja scene (javnosti) dovelo je do toga da se više ništa ne čini izvrsnim, da je sve moguće i sve prihvatljivo. Kao posledica, pomalja se kultura u kojoj više nema ni divljenja ni zgražavanja, sve polako tone u živo blato indiferentnosti.

Da li je u takvim okolnostima ćutanje vid otpora i zadržavanja dostojanstva ili znak kukavičluka i povlačenja?

Ćutanje je vid otpora, način da se ne učestvuje u sveopštoj proizvodnji buke. Da li će se i najmudriji glas čuti kada svi larmaju? Ima li smisla očekivati da ćete biti saslušani kada svi veruju da imaju šta da kažu? Po mom mišljenju, ćutanje je jedan od odgovora na sveopštu proizvodnju simulakruma, ono narušava opscenost reči, budući da uspostavlja smisao tamo gde sve teži da ga ukine.

Političke partije za svoj neuspeh često okrivljuju građane koji „ćute”, to jest ne izlaze na izbore. Da li je ćutanje i subverzivna aktivnost ‒ ćutanje kao zlato, unutrašnji egzil?

Svakako, ćutanje je sve to. Problem sa epohom buke je između ostalog i u tome što ako je svako pozvan da se oglasi, koga ćemo da slušamo i kome ćemo da verujemo? Sa druge strane, savremena kultura „krajnje faze personalizacije” iznedrila je takozvanog postpolitičkog subjekta nezainteresovanog za bilo kakav društveni angažman i veoma distanciranog od bilo kakvog koncepta opšteg dobra. U svojevrsnom „baroknom preduzeću” proizvodnje i prekomernosti informacija i iskazivanja stvara se opšta klima neverovanja u reči, narative i diskurse.

Japanski pisac D. T. Suzuki govorio je da je Istok ćutljiv, dok je Zapad govorljiv. Da na Istoku tišina zauzima posebno mesto, govor je odmeren i sadržajan, dok Zapad voli verbalizam i pretvara reč u meso. U ovo smo se uverili i tokom kampanje za predsednika SAD?

Govorljivost Zapada se najbolje vidi u činjenici da ne postoji zapadni pandan haiku poeziji. Što se tiče političkih kampanja, sve one se vode preko medija. Iz perspektive „Knjige o ćutanju” moglo bi da se kaže da su sve političke kampanje u stvari instrumentalizovanje govora u cilju ućutkivanja protivnika.

Koji su instrumenti ućutkivanja? Primećujete li u našom javnom prostoru cenzuru kao jedan njegov vid?

Ućutkivanje je vid iskazivanja moći. Ostrakizam, lov na veštice, odbijanje da se drugi sasluša, ignorisanje sagovornika, pretnje, kazna, odmazda i, naravno, cenzura, sve su to vidovi ućutkivanja. Glasine, tračevi, ozloglašavanje, ruganje, omalovažavanje, simbolički odstrel predstavljaju takođe forme ućutkivanja. U svakom javnom prostoru ima cenzure. Ako znamo da cenzura nije samo moć zabranjivanja nego pre svega moć dopuštanja, onda je već i sama selekcija događaja posredovanje koje je u samom središtu svakog mehanizma cenzure.

Na šta ukazuje Vitgenštajn svojim iskazom „O čemu se ne može govoriti, o tome se mora ćutati”?

To je jedna od njegovih najzagonetnijih teza. Ima mišljenja da kroz nju progovara Vitgenštajn mistik i da referira na izvesnu transcendentnu podlogu sveta. Ja, međutim, mislim da u toj tezi, kao i Sokrat, on upućuje na pojam „amathie”, plemenitog neznanja, odnosno otkrića da filozofija ne može da vodi ni do kakvog konačnog i pozitivnog znanja, već da predstavlja pre svega metodološko sredstvo koje vodi do tog uvida, uvida koji je konačno nemoguće verbalizovati.

Pominjete u knjizi paradoks da žene ćute o nasilju, a kada progovore izložene su nasilju u institucijama sistema kroz porugu ili medijski linč...

Čini se da je u tome sadržan paradoks iskazivanja. Kada konačno odluče da progovore, rizikujući najpre da budu javno žigosane kao žrtve, izložene su nekoj vrsti naknadnog „tihog ozloglašavanja” koje se kreće od neverovanja do osude. Ako se tome doda i podrivačko pitanje o trenutku progovaranja, onda je jasno da je ženski glas u javnom prostoru opterećen mnogo većim bremenom predrasuda nego muški. To je jedan od dokaza da se uprkos pomenutom rastakanju granica, sfera javnosti još uvek razume kao prevashodno muški domen.

Navodite i da je u sveopštoj klimi brbljanja i proizvodnje buke ćutanje poslednja mogućnost otpora kulturnoj patologiji. Šta nam onda preostaje?

To ćutanje nije nečinjenje, ono je istovremeno i osluškivanje onih koji imaju nešto da kažu i, time, možda poslednja odbrana smislene komunikacije. Konačno, parafraziraću drevnu istočnjačku mudrost po kojoj nam preostaje uverenje da „kada je učitelj spreman, učenici će se pojaviti”. To jest, svi koji su ućutkani, kada budu spremni da se oglase naći će one koji će biti spremni da ih saslušaju.


Komentari14
131f0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Deka Mika
Mislim da grešite.Ućutkivanje je iskazivanje NEMOĆI,a ne moći.
Sasa Trajkovic
Vicem da me ceo svet cuje ili cutim da cujem samoga sebe... uz svo postovaje autorki teksta bojim se da knjizevnica svakako nije cutolog naravno pozitivno je kada u svojim knjigama nesto kazete ali je vazno i sta i kako kazete a to je vestina koja se uci. Knjige su najlepsi vid komunikacije u tisini pisete i u tisini citate ali ono sto bi na medijima i u svakodnevnoj komunkaciji trebalo da naucimo da je vestina oratorstva ne u govoru - pricanju vec u slusanju, najboli govornici su oni koji pre svega umeju da slusaju nazalost kada svi u glas pricaju niko nikog necuje a to je postao odel komunikacije danas i kako vas je verovatno uciteljica naucila u skoli naucila " nije znanje znaje znati vec je znanje znati dati." .. I zato urlajte u sebi da Vas mozda neko i cuje.
Aleksandra
Da li je zato cutala I jos cuti povodom luksuza u Parizu za koji smo mi placali? Kakav filozof! Pokri se Usima I cuti. Kada mi je doticna bila professor ne da je larmala kada je predavala, nego smo morali da pokrijemo usi. Takva persona prosipa pamet filozofije, a ne zivi u skladu sa istim. Cutanje je odobravanje, a ona se nije oglasila povodom svojih materijalnih dobiti na racun gradjana. Moderna Andriceva 'Gospodjica'. Treba da ide da je pogleda.
natalija
@Aleksa Loma Kakvo spinovanje!!! Njena rođena sestra Boba Mojsilovićka je dok joj je Zorica bila u Parizu (ambasador za kulturu) na TV rekla (ja čula svojim ušima): "Evropa je koncentracioni logor"....E sad ako je za njih Evropa "konc logor" šta je tražila u Parizu? Idi živi u Sibiru, Moskvi (kod Mire) i tsl Da zaključimo: Srbija ima samo jedan način da preživi: Da oni koji su na vlasti (i oko vlasti) PROPOVEDAJU SAMO ONO ŠTO ĆE U SVOM PRIVATNOM ŽIVOTU DA SPROVODE, a ne kao do sada ZA NJIH JEDNO A ZA NAROD DRUGO. Za njih je evropski standard a za narod standard Azije i Afrike.
Preporučujem 4
@Aleksandra
Tako je. Takođe, čijim parama je plaćeno sedenje na reviji Jean Paul Gaultier, tik iza Catherine Deneuve, a jednom čak u prvom redu!? Dobro se ova gospodja 'snalazi' , a ovo sto prica je prazno, suplje filosofiranje. Ko je ona uopšte? Vesela partijska drugarica vrlo glasnog, agresivnog nastupa.
Preporučujem 8
Prikaži još odgovora
nale
Kad pametni zaćute( i dignu ruke od nemoći)budale larmaju..i to je sve.Laissez-faire ...samo to čovek može danas.
stf
zato nas ovi preglasni preglasaše i preveslaše po ko zna koji put. budimo iskreni prema sebi, žestoko smo poraženi - svaki pristojan građanin Srbije svakog dana dobija po neku packu, poraz se samo uvećava svakodnevnim ponižavanjem. dokle?! obaveza nas kao ljudi, ako to jesmo, je da se borimo. ako smo poraženi više puta to ne znači da imamo opravdanje da odustanemo, naprotiv.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja