Ponuda koja se teško odbija, u najkraćem bio bi opis nove pogodnosti koju će Direkcija za građevinsko zemljište ponuditi nesavesnim investitorima, višegodišnjim dužnicima naknade za uređivanje zemljišta.

Ulagačima koji nisu izmirili ovu obavezu Direkcija će otpisati kamatu ako 50 odsto glavnog duga plate u roku od četiri meseca. Prema drugoj varijanti, kamata će im biti oproštena ukoliko dug izmire u 12 jednakih mesečnih rata, ali tako što će dostaviti bankarsku garanciju ili uspostaviti hipoteku na preostala potraživanja.

Ove novine treba da aminuju gradski odbornici na sednici Skupštine grada u četvrtak. One će važiti isključivo za 1.200 dužnika od kojih Direkcija na ime naknade potražuje 14,6 milijardi dinara (8,2 milijardi dinara bez kamate) i protiv njih vodi sudski spor. Ako na ovaj način uspe da posle nekoliko sličnih ali neuspešnih akcija povrati zarobljeni novac, Direkcija će se osloboditi preteškog prtljaga – okončaće višegodišnje sudske sporove i smanjiti troškove. U gradski budžet sliće će novac za finansiranje započetih projekata poput izgradnje saobraćajnica, vodovodne i kanalizacione infrastrukture, vrtića, škola, objekata javnog značaja i namene koji su se gradili od naknade za uređivanje zemljišta. Od 2014. godine naziv te naknade promenjen je u doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta.

– Kada bi uplatili 50 odsto ugovorene naknade, u budžetu bi bila 4,1 milijarda dinara. Da nije reč o malim sredstvima, najbolje ilustruje poređenje: da danas grade, svi ti dužnici na ime doprinosa dali bi 3,9 milijardi dinara sa popustom od 30 odsto. Jer, nekada su naknade bile skuplje od današnjih doprinosa – ističe Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište.

Upravo visina naknade bila je razlog da mnogi investitori odustanu od ulaganja u stambene i komercijalne objekte. Bilo je i onih koji su prigovarali što za novac koji su platili gradu nisu dobili kompletnu infrastrukturu. Najveća dugovanja nastala su između 2004. i 2011. godine, kada su ulagači iskoristili zakonske mogućnosti i zaključili ugovor sa Direkcijom plativši samo 10 odsto iznosa, što je bilo dovoljno za dobijanje građevinske dozvole i započinjanje zidanja. Potom su prestali da izmiruju naknadu za uređivanje zemljišta, završavali su objekte i prodavali ih na tržištu. Direkcija ih je tužila i dobijala sporove, ali malo šta je mogla da naplati.

– Sudski sporovi traju godinama, investitori pobegnu iz zemlje ili preduzeća odu u stečaj, neki su i umirali i Direkcija nije mogla da se naplati i pokrene druge investicije. Zato će ove novine pokazati koliko dužnika je solventno i ko će zaista izmiriti dugovanja – objašnjava Bajić.

Bahati investitori su pre dve godine evidentirani na sajtu Direkcije i tada su gradu za 1.500 lokacija dugovali čak 26,7 milijardi dinara za uređivanje zemljišta. To je bila suma jednaka trećini gradskog budžeta.

Posle reprograma dugovanja sa Direkcijom iz 2014. i 2015. broj dužnika se smanjio za oko njih 200, ali ne i njihove obaveze – 35,2 milijarde dinara. Povećanje duga, ističu u Direkciji, posledica je rasta prijavljenih potraživanja u postupcima stečajeva i kamata. Od preduzeća u stečaju Direkcija najviše potražuje, 15,1 milijardu dinara, 3,6 milijardi više nego pre dve godine. Za njima gotovo da ne zaostaju oni sa kojima je Direkcija u sporu zbog naplate dugovanja i sada im nudi povoljnosti jer nisu platili 14,6 milijardi (za 3,5 milijardi više nego 2015). Najmanje 5,5 milijardi dinara pripada joj od ulagača koji su izgubili sudske sporove sa ovim javnim preduzećem. Taj iznos veći je za 1,4 milijarde nego 2015.

I letimičnim uvidom u „crnu listu” uočljivo je da na teritoriji svih 17 gradskih opština preovlađuju ulagači (građani) koji su zidali i nisu plaćali naknadu za uređivanje zemljišta. Baza podataka može se pretraživati po adresi objekta, po brojevima katastarske parcele, ugovora i datuma kada su ga zaključili sa Direkcijom. Navedeni su samo nazivi firmi, a ako je reč o fizičkom licu, na sajtu stoji odrednica da se ne radi o pravnom licu ili preduzetniku. Time je postupljeno u skladu sa preporukama poverenika za informacije od javnog značaja. Potencijalni kupci stanova ime investitora koji je fizičko lice (građanin) mogu da dobiju ako se obrate Direkciji sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, a na sajtu imaju fotografiju sagrađenog objekta ili njegov deo.

Sa spiskom nesavesnih investitora, protiv kojih Direkcija vodi sudske sporove, upoznat je i katastar nepokretnosti, kao i notari. Potencijalni kupac nekretnine tako može da sazna da ima posla sa ulagačem koji nije izmirio obaveze prema gradu čak i ako je on u međuvremenu objekat sagradio, uknjižio i za njega dobio upotrebnu dozvolu.

Da dugovi ne bi postali neizbežna noćna mora, prema zakonskim odredbama o plaćanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta na rate, iz 2014. godine, investitori su dužni da kao sredstvo obezbeđenja dostave neopozivu bankarsku garanciju ili da uspostave hipoteku na objektu u korist grada Beograda, osim u slučaju kada grade porodični stambeni objekat do 200 kvadrata.