sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:20

Direkcija oprašta dužničke grehove bahatim investitorima

Kamata za višegodišnja dugovanja za naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta biće otpisana ako 50 odsto glavnog duga plate u roku od četiri meseca ili ga izmire na 12 jednakih mesečnih rata
Autor: Daliborka Mučibabićutorak, 24.01.2017. u 17:44
Од 1.200 дужника Дирекција потражује 14,6 милијарди динара (Фото: Р. Крстинић)

Ponuda koja se teško odbija, u najkraćem bio bi opis nove pogodnosti koju će Direkcija za građevinsko zemljište ponuditi nesavesnim investitorima, višegodišnjim dužnicima naknade za uređivanje zemljišta.

Ulagačima koji nisu izmirili ovu obavezu Direkcija će otpisati kamatu ako 50 odsto glavnog duga plate u roku od četiri meseca. Prema drugoj varijanti, kamata će im biti oproštena ukoliko dug izmire u 12 jednakih mesečnih rata, ali tako što će dostaviti bankarsku garanciju ili uspostaviti hipoteku na preostala potraživanja.

Ove novine treba da aminuju gradski odbornici na sednici Skupštine grada u četvrtak. One će važiti isključivo za 1.200 dužnika od kojih Direkcija na ime naknade potražuje 14,6 milijardi dinara (8,2 milijardi dinara bez kamate) i protiv njih vodi sudski spor. Ako na ovaj način uspe da posle nekoliko sličnih ali neuspešnih akcija povrati zarobljeni novac, Direkcija će se osloboditi preteškog prtljaga – okončaće višegodišnje sudske sporove i smanjiti troškove. U gradski budžet sliće će novac za finansiranje započetih projekata poput izgradnje saobraćajnica, vodovodne i kanalizacione infrastrukture, vrtića, škola, objekata javnog značaja i namene koji su se gradili od naknade za uređivanje zemljišta. Od 2014. godine naziv te naknade promenjen je u doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta.

– Kada bi uplatili 50 odsto ugovorene naknade, u budžetu bi bila 4,1 milijarda dinara. Da nije reč o malim sredstvima, najbolje ilustruje poređenje: da danas grade, svi ti dužnici na ime doprinosa dali bi 3,9 milijardi dinara sa popustom od 30 odsto. Jer, nekada su naknade bile skuplje od današnjih doprinosa – ističe Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište.

Novine će važiti isključivo za 1.200 dužnika od kojih Direkcija na ime naknade potražuje 14,6 milijardi dinara (8,2 milijardi dinara bez kamate) i protiv njih vodi sudski spor

Upravo visina naknade bila je razlog da mnogi investitori odustanu od ulaganja u stambene i komercijalne objekte. Bilo je i onih koji su prigovarali što za novac koji su platili gradu nisu dobili kompletnu infrastrukturu. Najveća dugovanja nastala su između 2004. i 2011. godine, kada su ulagači iskoristili zakonske mogućnosti i zaključili ugovor sa Direkcijom plativši samo 10 odsto iznosa, što je bilo dovoljno za dobijanje građevinske dozvole i započinjanje zidanja. Potom su prestali da izmiruju naknadu za uređivanje zemljišta, završavali su objekte i prodavali ih na tržištu. Direkcija ih je tužila i dobijala sporove, ali malo šta je mogla da naplati.

– Sudski sporovi traju godinama, investitori pobegnu iz zemlje ili preduzeća odu u stečaj, neki su i umirali i Direkcija nije mogla da se naplati i pokrene druge investicije. Zato će ove novine pokazati koliko dužnika je solventno i ko će zaista izmiriti dugovanja – objašnjava Bajić.

Bahati investitori su pre dve godine evidentirani na sajtu Direkcije i tada su gradu za 1.500 lokacija dugovali čak 26,7 milijardi dinara za uređivanje zemljišta. To je bila suma jednaka trećini gradskog budžeta.

Posle reprograma dugovanja sa Direkcijom iz 2014. i 2015. broj dužnika se smanjio za oko njih 200, ali ne i njihove obaveze – 35,2 milijarde dinara. Povećanje duga, ističu u Direkciji, posledica je rasta prijavljenih potraživanja u postupcima stečajeva i kamata. Od preduzeća u stečaju Direkcija najviše potražuje, 15,1 milijardu dinara, 3,6 milijardi više nego pre dve godine. Za njima gotovo da ne zaostaju oni sa kojima je Direkcija u sporu zbog naplate dugovanja i sada im nudi povoljnosti jer nisu platili 14,6 milijardi (za 3,5 milijardi više nego 2015). Najmanje 5,5 milijardi dinara pripada joj od ulagača koji su izgubili sudske sporove sa ovim javnim preduzećem. Taj iznos veći je za 1,4 milijarde nego 2015.

Najviše dužnika na Zvezdari i Voždovcu
Opštine Zvezdara i Voždovac zajedno imaju više od 500 lokacija na kojima investitori nisu platili naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta. Broj dužnika na Paliluli i Čukarici prelazi brojku sto, a u Sopotu nema nijednog.

I letimičnim uvidom u „crnu listu” uočljivo je da na teritoriji svih 17 gradskih opština preovlađuju ulagači (građani) koji su zidali i nisu plaćali naknadu za uređivanje zemljišta. Baza podataka može se pretraživati po adresi objekta, po brojevima katastarske parcele, ugovora i datuma kada su ga zaključili sa Direkcijom. Navedeni su samo nazivi firmi, a ako je reč o fizičkom licu, na sajtu stoji odrednica da se ne radi o pravnom licu ili preduzetniku. Time je postupljeno u skladu sa preporukama poverenika za informacije od javnog značaja. Potencijalni kupci stanova ime investitora koji je fizičko lice (građanin) mogu da dobiju ako se obrate Direkciji sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, a na sajtu imaju fotografiju sagrađenog objekta ili njegov deo.

Sa spiskom nesavesnih investitora, protiv kojih Direkcija vodi sudske sporove, upoznat je i katastar nepokretnosti, kao i notari. Potencijalni kupac nekretnine tako može da sazna da ima posla sa ulagačem koji nije izmirio obaveze prema gradu čak i ako je on u međuvremenu objekat sagradio, uknjižio i za njega dobio upotrebnu dozvolu.

Da dugovi ne bi postali neizbežna noćna mora, prema zakonskim odredbama o plaćanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta na rate, iz 2014. godine, investitori su dužni da kao sredstvo obezbeđenja dostave neopozivu bankarsku garanciju ili da uspostave hipoteku na objektu u korist grada Beograda, osim u slučaju kada grade porodični stambeni objekat do 200 kvadrata.


Komentari8
2d638
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дејан Београђанин
Ако добро разумем у четвртак, тј СУТРА, Скупштина града одлучује да ли ће се одрећи 6,4 милијарде динара! То ће град уназадити и многи инфраструктурни пројекти ће бити заустављени или ћемо сви заједно морати да допуњавамо ову новонасталу рупу у буџету. То што Госп. Мали & comp раде у Београду се граничи са криминалом. Они јесу изабрани али о оваквим одлукама где ће се милијарде преручити у џепове њих пар треба да одлучују грађани на референдуму напр. Спречимо овај криминал. Опозиција ћути јер су и њени у игри да им се опросте милијарде. Сада би Премијер требало да нам објасни да ли и даље стоји иза Малог&comp. Ако не, смена по кратком поступку а дуговања наплатити из имовине коју "поседују" преваранти и лопови. Ако прећути повероваћу да се овакав поступак коси са његовим интересима.
Један од многих.
Фино је то, фино... Него, може ли Влада да ми среди изношење смећа? Једносмерна улица па морам да шипчим 65 метара а плаћам 500 динџи ко' они поред главне улице. Рачунам... Зима, бре, западо снег па се заледио сокак. Све морам да се врљачим носећи ћубре... Још и ово! Није фер. Надам се да ће ми премијер објаснити проблематику случаја на, њему омиљеној, ТВ. Јес' да је Бог дао даљински па мењам канал чим се појави али, можда ми утекне? Лудило, нема шта. Сваки дан...
Деки
Скандалозно!!! Још једном се понижавају они који су поштујући законе уз много мука, трошкова, борбом са бирократијом итд све то платили на време. Ова ВЛАСТ, ако жели да придобије или задржи кредибилитет код већине грађана, морала би да компензира све оне који су поштовали законе и напр. ослободи их или умањи им порезе за напр. 10 година. Уколико се награде они који су противзаконито дизали објекте, који годинама не плаћају порез на некретнине јер је све у спору између осталог и због дуговања за грађ. земљиште осетићу се дубоко повређеним и превареним. Уосталом ко има право и у чије име да опрости милијарде дугова онима који имају много више него просечни грађанин ове Државе? Деца ће остати ускраћена, болесни без здравствене неге, култура додатно осакаћена итд. јер су средства скупљена од пореза ДРАСТИЧНО смањена. Ослободити преваранте дугова који имају некретнине и које се лако могу продати и намирити њихова дуговања је нешто што нормалан мозак не може да схвати. Станите бре!!!!!!!
Jana
Znaci sto si bahatiji- to ti je bolje? A sirotinja koja nakon sto im otmete od plate ili penzije, prvo trci da izmiri svoje racune- e oni su ovce! E drzavo! Pa sa ovima bahatima se puni budzet, a ne krade se od penzionera!!!!
Vladimir
Kada cete registraciju za vozila da smanjite vise , toliko rupa , felne i gume krive , najskuplja registacija u Evropi je u Srbiji ...!!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja