petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:11
POGLEDI

O angažovanoj istoriografiji

Iz Ljušićeve studije jasno je opredeljenje kako Garašanina, tako i Marinovića i Konstantina Nikolajevića, da srpsko državno pitanje bude rešavano evolutivnim putem, korišćenjem prilika nastalih spoljnopolitičkim zapletima
Autor: Čedomir Antićsreda, 25.01.2017. u 08:15

Za susedne nacionalizme i Haški tribunal nema sumnje: Garašaninovo Načertanije je dokument osvajanja, progona i srpskog velikodržavlja. Često kao da nije važno šta u tom dokumentu piše i koji su njegovi izvori. Zato je i od velike moralne važnosti kad god se neko od naših ili stranih naučnika prihvati istraživanja ovog velikog i složenog pitanja. Podjednako su važni i predstavljanje i popularizacija rezultata ovih naučnih radova. Jedna naučna studija kojoj je profesor Radoš Ljušić dugo vremena posvećen, posredno ali sasvim jasno, pokazuje prirodu Načertanija.

Tokom proteklih trinaest godina dr Radoš Ljušić, redovni profesor Filozofskog fakulteta i upravnik Katedre za istoriju srpskog naroda u novom veku, objavio je tri toma knjige tekstova pod naslovom Angažovana istoriografija. Reč je većinom o tekstovima koje je autor pisao za naše poznate dnevne novine, ali i o pojedinim naučnim radovima za koje ceni da su od značaja i interesa za širu javnost.

Ljušićeva knjiga je donekle osobena. Verovatno nema našeg istoričara među savremenicima koji je u većoj meri u novinskim tekstovima povezao svoja bogata naučna i politička iskustva. Ovaj vredni istraživač istorije 19. veka – autor najuvaženije biografije vožda Karađorđa, istoričar Kneževine Srbije za prve vladavine kneza Miloša, pisac istorije srpske državnosti, biograf knjeginje Ljubice, Dimitrija Davidovića, vojvode Milana Obrenovića, pisac rodoslova Obrenovića i Karađorđevića, Knjige o Načertaniju, te autor desetina drugih monografija i stotina naučnih radova – predstavio je u knjizi Angažovana istoriografija 3 spoljnu stranu svog rada tokom nedavnih godina. Ljušićeva svojevrsna „autobiografska bibliografija“ pokazuje i složen i vredan rad na istraživanju istorije.

Nalazim da je, među nekoliko zanovljenih i proširenih studija, od posebne važnosti ona posvećena planovima državne obnove nastalim iz pera poznatog srpskog političara i diplomate, Garašaninovog saradnika i istomišljenika, Jovana Marinovića. Pitanje Načertanija, po mnogo čemu kontroverznog dokumenta, koji je veći značaj stekao u interpretacijama iz 20. veka nego što ga je imao u vreme života njegovog autora, Ljušić je istraživao dugo i temeljno. Rezultate svog rada izložio je u nekoliko izdanja monografije pod naslovom Knjiga o Načertaniju. Pre više godina autor je javnosti predstavio ove Marinovićeve dokumente nastale 1848. i 1854. godine. Sada u Angažovanoj istoriografiji 3 objavljuje novu verziju studije i Marinovićeve karte. Unoseći u ovaj rad najnovije nalaze, Ljušić pruža interpretaciju čitavog pitanja Načertanija kao jednog od prvih državnih programa novovekovne Srbije. Na ovim državotvornim političkim zamislima (koja su oličavala određene principe), pre nego li na sistematskom programu, radila je grupa srpskih konzervativaca koji su nastojali da ih sprovedu dokle god su imali nekakav uticaj na srpsku politiku – dakle do osamdesetih godina 19. veka. Takođe, jasno je i opredeljenje kako Garašanina, tako i Marinovića i Konstantina Nikolajevića, da srpsko državno pitanje bude rešavano evolutivnim putem, korišćenjem prilika nastalih spoljnopolitičkim zapletima i unutrašnjom krizom Osmanskog carstva, sve u sporazumu sa Velikim silama – u ono vreme pre svega Francuskom i Velikom Britanijom.

U nedostatku preciznijih savremenih podataka o samom Načertaniju, odsustva njegovog autografa, od velike je važnosti istraživanje spoljnopolitičkih i unutrašnjih uticaja na njegov nastanak, sadržaj i kasniju sudbinu. Ljušićev prilog ovom pitanju, sabran u novom izdanju naučne studije Predlozi Jovana Marinovića za rešenje srpskog pitanja 1848. i 1854. godine predstavlja javnosti ne samo nova saznanja, već i pristup, način rada i višedecenijsku posvećenost jednom od politički najživljih i u najvećoj meri zloupotrebljenih pitanja iz srpske istorije.

Napredni klub


Komentari31
d78f0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

САЧУВАЈМО ПОСТОЈЕЋЕ
Гдин Чедомир Антић је у праву , али је проблем што у Србији нема политичара који мисле РЕАЛНО , јер за то je потребно одлично познавање међународног права и балканске историје !! Наши политичари већином живе у историјским облацима (зато данас купују авионе)!! Они као да не знају да је Срба сваке године мање за 40.000 (за 10 година 400.000, за 50 година биће 2.000.000 мање Срба !!!)... а свим муслиманима се због наталитета повећава број !!!! Значи 2067. године Срби ће бити мањина у ЦЕНТРАЛНОЈ Србији, да не причамо о Косову, ВиХ,... Национални циљ је : САЧУВАЈМО деци и унуцима територије где су данас Срби у већини !!
Komunisti prevarili partizane
Pojedini komentatori iznosi netačne činjenice, zato se mora utvrditi PRAVA ISTINA !! Npr: Većina partizana nisu bili komunisti (kojih je bilo 10.000 pre rata), jer su partizanski odredi nastali odmah nakon 10.APRILA 1941. i formiranje NDH, kada su partizani čuvali srpske zbegove od ustaša i domobrana. Komunisti su se ubacili u partizanske odrede tek kasnije (po nalogu Staljina i Tita), kada je u JULU Hitler napao SSSR, i na nesreću Srba, komunisti su uspeli da preuzmu vođstvo nad partizanskim odredima.. Niko od Srba tada nije znao ko je Tito, Kardelj, Bakarić,... niti da će komunisti ukinuti višepartijski sistem, da će vlast uzeti samo Tito, da će se zabraniti pravoslavlje,....
Леон Давидович
Није дошло до стварања партизанских одреда одмах по настанку НДХ. Било је побуна већ у мају и нарочито у јуну, али до масовног устанка је дошло када су већ убијене десетине хиљада Срба крајем јула и почетком августа. Устаници се у појединим крајевима називају четници и герилци, а ређе партизани. То име ће касније доћи. Комунисти су већину устаника ставили под своју команду до краја 1941, и почетка 1942. Целог рата комунисти су јасно говорили да они забрањују повратак старе власти и да ће они градити нову власт на марксистичкој идеологију. Како нико ништа о таквом друштви није знао народ је то у многоме и подржавао. Када је освојена власт показало се да обећања не личе на то друштво које је грађено. Наравно како ће и личити када друштво какве су проповедали марксисти и није могуће изградити. Људи су једнако били људи са свим својим манама , а комунисти су се немилосрдно борили за власт међу собом једнако као што то чине и други људи у политици.
Preporučujem 4
Tiitina velika prevara
Istine radi pre rata bilo 8.000 registrovanih članova KPJ i 4.000 omladinaca (koji su se najviše žrtvovali tokom rata), tako da je rat preživelo samo 3-4.000 predratnih komunista (skoro svi Tiitini saradnici), a posle je 1948. pola njih završilo na golom otoku, jer su predartni komunisti uglavnom bili za Staljina i SSSR.. Zaključak : Tito i njegovih 1.000 lažnih komunista je prevarilo sve demokrate, socijal demokrate, partizane i iskrene komuniste i na kraju 1974. doneli ustav koji je omogućio raspad Jugoslavije u interesu Slovenaca i Hrvata, a na štetu Srba..
Preporučujem 11
Леон Давидович
После уједињења 1918, Срби су били у једној држави са изузетком Другог светског рата па све до распада Југославије деведесетих. Ако би следили логику да је само једнонационална држава, држава неког народа онда ни Руси нису имали државу док су били Руско Царство ли СССР па чак ни данас. По томе Флавонци и Валонци немају државу као ни Енглези, Шкоти, Велшани, Ирци, немају ни Шпанци, Каталонци, Баски и бројни други да не набрајам. Причу о Начартанију као тежњи ка великосрпској хегемонији и агресији измислили су они који су срушили Југославију и вратили историју назад више од једног века . Уједињење је било остварено само су га унутрашње и вањске силе поништиле деведесетих и тиме су произведени сви проблеми који су се појавили.
Леон Давидович
@ Bokmater Poraženo je Austro -Ugarsko carstvo ali delovi koji su nastali raspadom carstva tražili su svako za sebe da nešto još prisvoje. Italija je imala veće pretenzije od onoga što je dobila. Pa što onda država SHS nije sama opstala ako je mogla. Nisu dobili nikakvu međunarodnu podršku i jedino im je ostalo da opstanu ujediwewem sa Kraqevinom Srbijom. A onda su se odmah pojavili saboteri nove države popur Stjepana Radića i tako redom do agresije na Ju . od strane sila Osovine i wene propasti. Sva Vaša istorija jeste propaganda a ne istorija.
Preporučujem 2
Bokmater
Kakve mađarske pretenzije, pa Mađarska je bila gubitnica u ratu, kako je to ona mogla tražiti bilo što ? Italija ? Italija je tako i tako uzela ono što je htjela bez obzira na "ujedinjenje" a vaš je kralj to i velikodušno ozakonio u Rappalu. Kada spominjete "dobrovoljno ujedinjenje" Bosne i Vojvodine sa kraljevinom, zašto ne navedete sastav te skupštine i koliko je u njoj bilo Srba a koliko Mađara, Nijemaca, Hrvata, Muslimana i ostalih. Zašto to "dobrovoljno ujedinjenje" nije nikada ratificirano u hrvatskom saboru ? Zašto su odmah početkom 12. mjeseca izbile u Zagrebu demonstracije koje su u krvi ugušene ? Da li su to ljudi možda izražavali podršku kralju i kraljevini ? Ili je to samo, kako vi kažete, propaganda ?
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
undercover
odgovor @From South
Jedna greška - mnogo posledica
Bilo bi vrlo poučno da profesor Č.Antić da istorijski prikaz sa analizom šta se sve desilo zbog PUČA 27.marta 1941. (koji su izveli enleski agenti generali Simović i Mirković) : bombardovanje 1941. i rasturanje Kraljevine ; formiranje NDH i genocid nad Srbima; dolazak komunista na vlast 1944. i ponovo bombardovanje Srbije od saveznika ; Ustav 1974. koji je omogućio raspad države na štetu Srba; NATO bombardovanje 1999.; lopovska privatizacija posle 2000. u korist susednih država; ubistvo premijera 2003.;.... Bilo, ne ponovilo se ! Nikad više puč !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja