ponedeljak, 22.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:13

Banke daju kredit i koji ne tražiš

Zbog slabe kreditne tražnje uvedena kategorija predodobrenog kredita
Autor: Jovana Rabrenovićutorak, 24.01.2017. u 22:00
Готовински кредити грађана порасли за 18,5 одсто (Фото Д. Јевремовић)

Da konkurencija banaka i slaba kreditna tražnja mogu da budu blagotvorne i za klijente uverila se ovih dana naša čitateljka Nataša S. kojoj su u banci iz čista mira saopštili da joj je predodobren kredit.

– Otišla sam u banku da uplatim pare za ček koji treba da prođe kada mi je službenica iznebuha saopštila da imam pred–odobren kredit. To, kaže ona, odobravaju posebnim klijentima. Daju mi uslove otplate bolje od tržišnih, a ne moram da čekam već mogu odmah da zakažem kod finansijskog savetnika čiju mi je vizit kartu dala. Kakav sam im ja to poseban klijent s platom od 50.000 dinara mislila sam u sebi – priča čitateljka.

Ona se još nije odazvala ovom primamljivom pozivu, a podozreva da joj je banka toliko blagonaklona jer joj praktično ništa nije dužna. Ima samo tekući račun, nema dozvoljeni minus, ni kredit, a ugasila je i kreditne kartice. Kada je izračunala da je samo osnovni trošak održavanja dve kartice 7.000 dinara godišnje, a o kamatama na zaduženje da i ne govori, primenila je rečnikom ekonomista tvrdo budžetsko ograničenje i restriktivnu ekonomsku politiku.

Svedoci smo da banke nude kredite na sve strane i da se praktično obraćaju samo građanima. Mame ih niskim kamatama, onlajn kreditima bez odlaska u banku, oglašavaju da im neće naplatiti trošak menice i kreditnog biroa. To nimalo ne čudi, jer praktično samo se oni zadužuju u bankama. U prošloj godini rast ove grupe kredita iznosio je 12 odsto i praktično je pogurao ukupni kreditni rast koji je iznosio svega 1,3 odsto.

Gotovinski krediti građana porasli su za 18,5 odsto, refinansirajući za 52 odsto, stambeni za 3,2 odsto, a poljoprivredni za 16,8 odsto. Građani su i dobri dužnici i samo kod nepunih sedam odsto njihovih kredita postoji problem u otplati.

S druge strane privreda ne da nije povećala zaduživanje, već ga je i smanjila. Pravna lica su u 2016. godini smanjila zaduživanje za čak 4,4 odsto. Preduzetnici su, istini za volju, počeli da se zadužuju i u njihovom slučaju rast kredita je iznosio sedam odsto. Međutim, pošto su oni pozajmili samo 48 milijardi dinara naspram 1.300 milijardi dinara koliko je plasirano pravnim licima ne može se govoriti o njihovoj većoj kreditnoj tražnji.

Banke su visoko likvidne, imaju viška sredstava, ali im je problem kome da ih plasiraju. Tražnja za kreditima postoji, ale ne takva kakvu banke žele. Banke ne mogu da nađu dovoljno dobrih klijenata za koje mogu da budu sigurne da će im vratiti zajam, i glavnicu i kamatu. Ali to ne znači da će olako da daju kredit, jer zahvaljujući Kreditnom birou skeniraju situaciju svojih dužnika.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je jasno da se u slučaju naše čitateljke radi o borbi banke da dođe do kvalitetnog klijenta dužnika koji može da vrati dug.

– Oštra konkurencija između banka primorava ih da na mnoge načine traže dobre klijente što je jasno i iz toga da joj nude posebne uslove za otplatu kredita. Taj pred–odobren kredit kao kategorija nije nepoznat i radi se o preliminarno odobrenom kreditu. Međutim, razlika kod preliminarno odobrenog kredita je u tome što klijent banke već izrazi želju da uzme kredit, a iz banke na osnovu njegovih podataka mu kažu da ispunjava uslove i da samo treba da prođe na nekom odboru koji o tome odlučuje. Ovaj pred–odobren kredit je u stvari samo mamac – zaključuje Grubišić.


Komentari31
415ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljuba Kragujevac
мамац – закључује Грубишић. Prava reč. Imaju li banke prava netačno da informišu klijente.Zašto NBS čuti. Banke izborite se konkurencijom na polju poštenja a ne lukavstva.
Dragan Pavlovic
Minimalno polovina ovih komentatora koji su protiv kredita su vec na kreditima. Verovatno se opekli i sada prodaju pamet. Kredit je dobar samo ako je povoljan i ako se moze dobro iskoristiti, inace ga treba izbeci.
Dragan Pavlovic
Radno Vreme, ako nisi dobio nista iz nasledstva, nisi se obogatio kriminalnim radnjama, nisi uzimao kredite, kupovao samo u gotovini - onda i nemas nista. Inace ja ne radim u banci.
Preporučujem 10
Radno Vreme
Zato je ovih tvojoh 18 lajkova svih 18 iz banke za vreme radnog vremena. A plate po 300-400 hiljada pa do 2.000.000 glavonji plus bonus. Bice opekotina i tu kad vam se broj jos smanji. Sad ste na 24.000 sa 32.000 2011god. A navikli da putujete i kupujete rodbini poklone tudjim parama..
Preporučujem 14
Prikaži još odgovora
Gradjanin posteni
Smejurija od monopola banaka , ako uzmes kredit dugorocni a uspes deo ili nesto vise da otplatis pre roka onda im placas kaznene penale ?A zakonski su zasticene jer samo one mogu da daju novcane kredite ,Drzava u sluzbi stranog kapitala na stetu svojih gradjana ,Alibaba i 40 hajduka
ljubica
Trazili ste - gledajte. Mora su silno zadovoljni dosovci kada su unistili 4 velike srpske banke i doveli nam strane a kao fol nase i zelenaske sto se podrazumeva.
Preporučujem 24
Боривоје Банковић
Далеко им лепа кућа. Кад ми је пре петнаестак година речено да МОРАМ да имам рачун у банци да бих примао плату, обишао сам их сигурно седам - осам. Вратио сам се кући са гомилом шарених проспеката. Нуђени су станови, аутомобили, робни и готовински кредити, али ми нигде није омогућено да да понесем кући копију уговора да проучим. Чак су ми на једном месту рекли да је то противзаконито. Одабрао сам ону која наплаћује безмало и употребу кваке приликом уласка у филијалу, али су зато сви трошкови јасно наведени. Узео сам најосновнији рачун, дозвољени минус сам одбио, све подижем одједном у готовом на шалтеру и остављам само колико је потребно за одржавање рачуна. Одбио сам да потпишем сагласност за кредитни биро и да порески органи САД имају увид у мој рачун. Ја сам лош клијент, као и госпођа која се спомиње у чланку. Најбољи су им несретници који су стално у минусу, пожељно недозвољеном. Мислим да су до сада и најнаивнији међу нама схватили шта су банке и да не треба имати посла с њима.
Шофер
Све те понуде су у последње време пропраћене врло агресивним маркетингом. Конкретно, одеш у банку због најобичније трансакције, а тамо те њих двоје-троје салете неким десетим причама: повољни кредити, ове картице, оне картице, па зашто нећете... А позади људи цупкају у реду. Кад ми се то десило пети или шести пут, наслонио сам се на пулт, ћутао и чекао да испричају шта имају, а онда замолио да ми, ако су завршили, ураде оно због чега сам дошао. Ако ни то није било довољно да схвате, озбиљно размишљам да променим не експозитуру, него банку. Поздрав банкарским маркетиншким маговима, нека размисле шта постижу тиме што оне на шалтеру терају да се тако понашају.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja