četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:15

„Politika” i „Tajms” bili na korak da Miljanića dovedu u Arsenal

Nekadašnji član Izvršnog komiteta FS Engleske Den Tana govori kako su Miroslav Radojčić i Dejvid Miler posredovali u nesuđenom „transferu veka”, pre četiri decenije
Autor: Aleksandar Miletićčetvrtak, 26.01.2017. u 11:04
Наша делегација на преговорима с Арсеналом: Мирослав Миро Радојчић (Фотодокументација „Политике”), Миљан Миљанић (Фотодокументација „Политике”) и Ден Тана (Фото Танјуг)

Proteklih dana jedna od glavnih tema u engleskom fudbalu jeste nedostatak poverenja u engleske trenere: od 20 klubova Premijer lige samo četiri imaju domaće stručnjake. Stranaca je sve više i u drugoj ligi (Čempionšip), što je pre četiri decenije bilo nezamislivo. Tada, sredinom sedamdesetih prošlog veka, malo je nedostajalo da nekadašnji šef stručnog štaba Crvene zvezde i selektor Jugoslavije Miljan Miljanić (1930-2012) postane prvi strani trener u „kolevci fudbala”. U tom nesuđenom „transferu veka” posredovala su i dva lista, „Politika” iz Beograda i „Tajms” iz Londona, što je bila strogo čuvana tajna...

– Ispričaću vam interesantnu priču koja, verovali ili ne, nikada nije dospela do medija – govori danas dugogodišnji član Izvršnog komiteta Fudbalskog saveza Engleske Den Tana. – U to vreme bio sam predsednik Brentforda, koji sam preuzeo 1974, iste godine kad je Miljanić došao na klupu Reala. Već dogodine izabran sam u FS Engleske, kao predstavnik klubova iz Londona i okoline, gde sam izgradio dobre odnose i s tadašnjim predsednikom Arsenala Denisom Hilvudom (na čelu kluba od 1962. do 1982).

Sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka, maltene pune dve decenije, klubovi iz Londona nisu osvajali domaće prvenstvo. Šampioni su dolazili iz Liverpula, Birmingema, Notingema... Kad su londonski klubovi delegirali Tanu u tri komisije u Savezu, jedna je bila zadužena za odnose s televizijom.

– Imali smo dva puta godišnje sastanke oko dogovora s televizijom i uvek smo se okupljali na „Hajberiju”, u sali gde se inače sastajao upravni odbor Arsenala. Posle jednog sastanka Denis Hilvud me je na ručku pitao šta mislim o Miljanu Miljaniću, što je meni bilo čudno... – govori Tana koji u tom trenutku nije znao da je Hilvud dao zadatak svom sinu Piteru da vidi kako bi Arsenal mogao da angažuje nekog stranog trenera i ko bi bio najbolje rešenje.

Piter Hilvud (predsednik Arsenala 1982-2013) tada je redovno igrao golf sa svojim školskim drugom, čuvenim engleskim novinarom Dejvidom Milerom, velikim zaljubljenikom u jugoslovenski i srpski fudbal, koji je u to vreme pisao za londonski „Tajms”. Miler, drugi po broju Olimpijskih igara s kojih je izveštavao (24), dobio je od Pitera zadatak da pronađe vezu s nekim poznatim stranim stručnjakom.

– Dejvid je tada rekao Piteru da ima jedan dobar u Realu. Pitajte Den Tanu o Miljanu Miljaniću – govori Tana. – U tom trenutku nisam imao pojma o njihovoj akciji. Onda me je tata Hilvud pozvao na večeru u Velington klub gde je otvoreno počeo da me ispituje o Miljanu i ispričao mi za razgovor između njegog sina i Dejvida Milera. Rekao sam mu da je Dejvid u pravu da bi Miljan bio sjajno rešenje, ali pod uslovom da nema ugovor s Realom.

Već sutradan Miler je zvao Tanu da vidi kako najlakše može da stupi u kontakt s Miljanićem.

– Pošto sam znao da Miljan kad god svrati u London spava kod novinara „Politike” Miroslava Mira Radojčića, rekao sam mu da se obrati njemu. Miljan je bio veoma blizak s Mirom, tako da nikada nije išao u hotel već kod njega. Skoknuo bi s vremena na vreme da pogleda neku utakmicu, jer se stalno usavršavao. Dejvid se obradovao jer je znao Mira s Vimbldona. Tako da od tog trenutka Miro preuzima inicijativu. Dakle, dva velika lista, „Politika” i „Tajms” posreduju u tako važnim pregovorima. Sve to se zbilo u tri-četiri dana.

Radojčić je razgovarao s Miljnićem kome je isticao ugovor kroz šest meseci (potpisao za Real od leta 1974. do leta 1976), ali je pristao da dođe u London, pod uslovom da sve bude inkognito.

– Sećam se da me je Denis Hilvud zvao i rekao: „Den, zakazaćemo sledeće nedelje vanredni sastanak Televizijskog komiteta kod mene na Hajberiju”! Nisam imao pojma da postoji skriveni povod i da Miljan dolazi. Miro mi je posle pričao da mu je Miljan pred polazak iz Madrida rekao: „Ako iko sazna da sam pregovarao s Arsenalom, dok sam živ neću s tobom da razgovaram”. U sve su umešana dva vanserijska novinara koja moraju da prećute takvu ekskluzivu.

Posle sastanka na Hajberiju, Denis Hilvud je uveo Tanu u jednu prostoriju u kojoj su već sedela dobro poznata lica.

– U toj prostoriji čekali su nas Piter Hejvud, generalni sekretar Arsenala Kenet Frajer, Dejvid Miler, Miro Radojčić i Miljan Miljanić. Pošto Miljan nije dobro govorio engleski, prevodio mu je Miro. U jednom trenutku Denis i ja smo izašli, a glavnu reč je vodio Frajer koji je u ime kluba potpisivao sve ugovore.

Pre no što je počela priča o ugovoru, predsednik Arsenala je pokušao da impresionira Miljanića engleskim fudbalom.

– Denis me je zamolio da ispričam Miljanu kako se osećam u Londonu, kako mi izgleda organizacija, šta mislim o ligi... Naglasili su mu da bi postao prvi stranac u istoriji engleskog fudbala, a da sam ja prvi strani predsednik i vlasnik kluba. Miljan je tada rekao: „Jedno je biti predsednik, a drugo trener. Den je daleko od terena, a ja ću morati da budem dole, gde će svi engleski treneri učiniti sve da me pobede, da dokažu da stranac ne može da im parira”.

Kako svedoči Tana, Miljanić je tada kao jedan od svojih nedostataka naveo nepoznavanje jezika, na šta mu je Denis Hilvud rekao: „Moraš da imaš petlju, jer ništa u životu nije lako. Ja sam, recimo, počeo kao prodavac mesa, kasapin, a danas sam na čelu Arsenala. Zar se bojiš engleskih novinara, kad su španski mediji još nemilosrdniji”? Miljan mu je uzvratio: „Ja se ne plašim ničega, pa ni Hitlera. Ja sam sa 14 godina otišao u partizane”!

Bio je novembar 1975. Miljanić je na stolu imao finansijski istu ponudu kao i u Realu s kojim mu je ugovor isticao u junu 1976.

– Pare su bile iste kao u Realu, međutim trebalo je da se plati porez, kakav se nije plaćao u Španiji. Piter je zato rekao Miljanu da će Arsenal dati onoliko više novca da kad plati porez ima isto para kao u Madridu. Denis i Kenet su mu predložili da odmah potpiše a da na ugovoru stoji jun 1976. i da dođe u London čim završi s Realom. Miljan onda pogleda u mene i kaže: „Den, kaži ti njima da sam ja Crnogorac i da je kod nas reč jača od bilo kakvog ugovora”. I Miljan tako da predsedniku Arsenala časnu reč da će da dođe sledećeg juna, a Miro i Miler obećaju da će da ćute sve to vreme.

Narednih meseci niko od njih šestorice koji su dočekali Miljanića nije govorio o tome, jer su smatrali da je to sređena stvar. Tek po neko bi na partiji golfa prošaputao: „Miljanić uskoro stiže”!

– Tih dana, na jednoj večeri Denis Hilvud mi kaže: „Den, ti napuštaš Brentford i postaješ potpredsednik Arsenala. Prodaj svoje akcije u Bretnfordu”. Mislio je da njegov sin Piter nije kalibar da vodi klub, ali se grdno prevario. Krivo mi je što nije doživeo da vidi šta je Piter napravio od Arsenala.

Međutim, Miljanić je tog proleća produžio ugovor s Realom za još sezonu, do 1977.

– Miler je mislio da je neko blizak Realu provalio i da su oni brže-bolje ponudili novi ugovor Miljanu. Hteli su već tada da ga otpuste, a onda su mu dali bonus sezonu pa su ga tek tada otpustili. Čim je dobio otkaz, Miljan je pozvao Mira Radojčića i mene da vidi kakva je klima u Engleskoj. Baš tih dana, predsednik Čelzija Brajan Mirs, koji nije imao pojma da je Miljan odbio Arsenal, video je da je u Realu dobio otkaz, pa ga je pozvao u London. Tako je Miljan proveo dva dana u Čelziju, obišao sve strukture kluba, bio na treninzima svih selekcija. Poslednjeg dana sedimo kod mene kući Miro, Miljan i ja, a Miljan kaže: „Pare su dobre, ali šta ti misliš Den?” Rekao sam mu: „Miljane, odbio si Arsenal koji je jak, a sad hoćeš u Čelzi koji se bori da ostane u ligi. Uradi kako hoćeš, ali u Čelziju se nećeš proslaviti, jer nemaju štof za uspehe. U Arsenalu su imao šansu”. Miljan je na fin način odbio Čelzi, rekavši im da ima planove vezane za Španiju.

Deceniju kasnije u Aston Vilu je iz Čehoslovačke stigao Jozef Vengloš i postao prvi strani trener u u engleskoom fudbalu. Zadržao se svega par meseci (sezona 1990/91), mediji su ga bukvalno najurili, ali je ipak ušao u istoriju.

– Miljan je posle stalno govorio: „Vidi šta bi se dogodilo meni da sam došao u Englesku”, – kazao je kroz osmeh Den Tana koji će ove subote u Engleskoj gledati meč četvrtog kola Kupa Engleske između njegovog Brentforda (druga liga), u kojem nije više većinski vlasnik, i lidera Premijer lige Čelzija.

 


Komentari4
8c20f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

M.Maric
O pokojniku sve najlepse....ali sam uvek smatrao i smatracu da je Miljanic naduvan u medijima mnoooogo vise nego sto je zaista vredeo kao trener! Necu mu nikada zaboraviti sto je u Spaniji na SP drzao Milosa Sestica na klupi gotovo citav turnir , a on u zivotnoj formi (igrao zadnjih 10min protiv Hondurasa i odmah doneo pobedu jer je nad njim napravljen penal)! Sreca Arsenala da je bio "veliki crnogorac"....
ciko
Apsolutno tacno, secam se te utakmice, dusa me zaboli
Preporučujem 0
томан
Миљан је био добар тренер,мање него добар играч.Кад је В.П.Пижон имао прилику да пређе у Арсенал,тих година,нису му дали ис ФСЈ,где се Миљан питао и те како.Месеци су били у питању(могло је само преко 28 година).Аранжман се мерио милионима фунти.Након тих неколико месеци,Пижон је ипак стигао у Лондон,али за само 600.000 ф.(бруто).Оштећен је као нико,а и ФСЈ.Име В.П.П. остаће трајно у аналима Звезде,а Миљан ће се заборавити.
Arsen Dimitrov
Miljanić ili Jozef pitanje je i sad, šta bi bilo kad bi bilo? U to vreme Miljanić je imao veće šanse. Ko to zna kada se nije desilo. Aca

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja