utorak, 18.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:53

Vreme gneva

Taj mali čovek se oseća izdanim od svoje zemlje i poput Šekspirovog Koriolana želi da sada on nju kazni. On ju je kaznio svojim glasom na izborima
Autor: Vladimir Todorićčetvrtak, 26.01.2017. u 08:15
Никола Костандиновић

Puno je ljudi danas zabrinuto povodom toga kakva je godina ispred nas. Mnogi u svetu i ovde kažu da je 2016. bila naročito loša imajući pre svega u vidu ,,bregzit“ i izbor Trampa za predsednika SAD; tome se još dodaje pad Rencija, uspon mnogih desničara i smrt mnogobrojnih muzičara i glumaca. Takve ocene tretiraju događaje iza nas (naročito prva dva) kao nekakav incident, kao puku lošu sreću poput slabe ruke u kartama. Malo promišljeniji pristup (mada ne i mnogo promišljeniji) nam govori da je do krupnih promena došlo zbog porasta populizma (Eureka!) i da se tome moramo ,,hrabro suprotstaviti”. Kao objašnjenja za rast populizma nude se: rast uticaja internet medija (fake news), propaganda Rusije prema Zapadu, rasne tenzije ili nekakav drugi neekonomski razlog.

Međutim, 2016. se nije desila slučajno. Godina iza nas je rezultat veoma dugog procesa globalizacije koja je, iako ima svojih dobrih strana, očigledno dovela do talasa izolacionizma širom sveta. Rušenje tržišnih barijera među državama je dovelo do nove podele globalnog rada uz očekivanu optimizaciju troškova. Proizvodnja se preselila tamo gde je rad najjeftiniji a sve veći profit odlazi u nekoliko zemalja. Veliki jaz između bogatih i siromašnih država doveo je do opasnih i ogromnih migracija (ne samo sa Bliskog istoka) u nekoliko zapadnih zemalja. Rezultat je destrukcija socijalnog modela međugeneracijske solidarnosti i sve veća koncentracija kapitala u rukama sve manjeg broja pojedinaca. Nedavni izveštaj londonskog Oxfam-a sa jasnim dokazima da 62 najbogatija pojedinca poseduju imovinu u vrednosti imovine polovine čovečanstva (3,5 milijarde ljudi) pokazuju sav besmisao i zločinački karakter današnje svetske ekonomije. Politika većeg broja država prema sopstvenim građanima danas zavisi od procene međunarodnih banaka koliko bi takva politika doprinela njihovoj poslovnoj politici.

Donald Tramp nije slučajnost, niti je to bio ,,bregzit“. Takođe, uspon Faradža, Lepenove, Bepa Grila, Gerta Vildersa ili Petri Frauke nije se desio u društvenom vakuumu. Svi oni su posledica promašaja neoliberalizma Zapada i međunarodnih finansijskih institucija u poslednjih 25 godina. Tramp bi trebalo da podigne spomenik Baraku Obami zato što od 2008. godine naovamo nije uhapsio nijednog bankara sa Volstrita već je na spasavanje istog potrošio 500 milijardi dolara. Evropski desničari su ,,politička deca” Volfganga Šojblea i njegove fiks ideje o moralnim javnim finansijama. Navedene politike su od srednje klase napravile mleveno meso i lak zalogaj za političke lešinare. Umesto razumevanja za položaj običnih ljudi u svetu koji se menja, vladajuće elite su ponudile samo aroganciju prema neobrazovanima, prezir prema ustaljenom načinu života i obećanje da će jednog dana, posle mnogo godina odricanja, biti bolje.

Ono što je porodilo političke zemljotrese 2016. godine i što će po svoj prilici potresati svet ove godine je gnev zaboravljenog, običnog čoveka. Srdžba na elite koje su od njega zahtevale duže radno vreme za manju platu, veći porez i podršku ratovima za naftu u zemljama za koje pre nikada nije ni čuo. Taj mali čovek se oseća izdanim od svoje zemlje i poput Šekspirovog Koriolana želi da sada on nju izda, da joj naudi, da je kazni. On ju je kaznio svojim glasom na izborima jer mu danas ništa drugo nije preostalo, birajući ,,ljudske Molotovljeve koktele” za nacionalne lidere. Gnev je sada ispušten u svetsku politiku s velikom verovatnoćom da će izazvati dalju lančanu reakciju, pre svega u Evropi. Pritom, nije problem u tome što u istoriju odlazi jedna nepravedna i licemerna ideologija već u tome što će licemerje samo skinuti masku uljudnosti i prikazati se u svom pravom nečovečnom liku.

Gnev u politici je istorijski neizbežan, pitanje je samo koliko je opravdan i poželjan. Iako on često, kao i danas, blokira racionalno razmišljanje i puno sagledavanje problema, on ipak mobiliše ljude u promeni neprihvatljivog status kvoa. U tom smislu, jako je teško prihvatiti demokratiju a ne prihvatiti njene tamne strane, tj. resentiman koji dovodi na vlast agresivne populiste. Ipak, odgovornost nije na onima koji glasaju za promene već na onima koji su doveli do toga da izbor padne na populizam ili da stvari ostanu kakve jesu. Tako 1933. godine nisu bili krivci samo nemački građani koji su doveli Hitlera na vlast već oni koji su stvorili preduslove za raspad Vajmarske republike nametanjem nemogućih uslova reparacija Nemačkoj Versajskim ugovorom, ali i oni koji su u strahu od rasta levice izabrali naciste kao ,,manje zlo” koje se da kontrolisati. Uostalom, nije bes najgora moguća emocija kao politički lajtmotiv. Najfatalnija je ravnodušnost; apatija koja dolazi posle ubeđenja da nada u promenu ne postoji, da nema alternative.

Alternative uvek ima, čak i u Srbiji. Gneva, i to opravdanog, znamo da ima napretek.

Centar za novu politiku, advokat


Komentari14
21f2e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
A ko je ta alternativa u Srbiji? Ono sto se nudi je gomila birokrata koja je ceo sistem prilagodila sopstvenom samozadovoljenju i po svaku cenu takav sistem brani kad god dodje u priliku da ga promeni, a svi su bili u prilici do sada. Narod nije ravnodusan niti apatican, samo trpi dok se birokrate potpuno ne odnarode a onda ce proci ko i dahije pre vise od dva veka, a sta ce posle biti videcemo. Jedino razlika sto je pre dva veka bilo vise centara od kojih se mogla ocekivati pomoco, a sad vise nema jer svuda konce vuku slicni ovi nasima i cuvaju jedni druge i zato se neki raduju kad god se pojavi pukotina u tom sistemu, makar i fiktivna, jer zaista ne znamo da li ce te pukotine stvarno unistiti sistem ili ce ih sistem utopiti u sebe jer jos uvek je ostalo jos dosta tog mesa za mlevenje koje pominjete u tekstu.
Деда Звонце
По логици овог текста нису само Усташе криве за геноцид него и Срби, да нису постојали не би их ни убијали!?! Ајд' збогом памети.
Мiloš J. Kosovac
III…filmove u kojima prikazuju sasvim drugu sliku života Isusa Hrista, nemaju nameru da dosegnu istinu, već da dobro unovče svoj proizvod – konstruisanom laži da se obogate, oduzimajući od naivne većine. A upravo suština Isusove ideje je bila doći do istine, dok su njegovi naslednici sve to pretvorili u najveću laž. Istina je u nama samo nam nije dozvoljeno da je živimo. ABOSUS OPTIMI PESSIMUS (Najgora je zloupotreba najboljega).
Мiloš J. Kosovac
II…“Kosmos nije stvoren ni od bogova ni od čoveka, nego je uvek bio, jeste i biće večita vatra”, što je kasnije potvrdila savremena nauka. Svi bogovi su izmaštani iz potrebe čoveka da veruje u nešto što je bolje i moćnije od svega što ga ugrožava, pa i od čoveka, a što će mu pomoći da preživi i savlada sve izazove surovog okruženja i da živi bolje. Bogovi jedinci to obećavaju samo ako ih se bespogovorno sluša, ako ne na ovom onda bar na onom svetu.”Istorija religije je amalgam realnosti i laži, istoriska relanost postaje laž, nestvarna bajka postaje istina.” (Žan Kokto, Journal d’un inconnu) Hvala Bogu ne verujem u Boga, već samo u Isusove poruke. Mnogobrojni mudri ljudi pisali su filosofske knjige, mnogi su napisali izuzetno dobre romane, no retki su oni koji nisu ostajali u uverenju da ono što je napisano u Svetom pismu, ili ono što propovedaju crkve je to što treba posebno poštovati. Za poštovanje su pojednici koji razmišljaju i objavljuju ateističke knjige, dok oni koji snimaju...
Мiloš J. Kosovac
Žudnja i pohlepa nastaju samo onda kad vas je Ego obuzeo i kada ste odsečeni od Višeg Ja. Uredu što tražite, ali nikada nećete naći rešenje osim u sebi. Okrenite se ka unutra, vaš put je blokiran Egom. On onemogućava jasnu viziju i treba ga odstraniti ako želite da budete kompletni. Kompletni ste samo kada ste povezani sa Višim Ja. Ova veza je korak na putu ka Bogu. Jedina ljubav i potvrda za kojima tragate dolaze iznutra. Kada ih pronađete u sebi imaćete ih i spolja. Isus je mogao svojom nadarenošću i znanjem da postane vodeća duhovna ličnost u Jerusaliskom svetilištu, da vremenom zameni na dužnosti Kajafu, naručioca njegovog raspeća na krstači. No, Jovan i Isus su se žrtvovali da i drugimа bude život ugodan. Tradicionalno zapadni proučavaoci su držali navode jevanđelja bogomnadahnutim. Kao da su hteli da preporuče ljudima sa sotonskom dušom da mogu mirno da prave zlo, da podržavaju zlo manjine nad većinom čovečanstva. Još u šestom veku pre n.e. Heraklit Efeski je otkrio da “Kosmos...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja