sreda, 20.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:40

Sećanje na žrtve Holokausta

Autor: Alona Fišer-Kam*subota, 28.01.2017. u 09:15

 

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2005, šezdeset godina nakon pobede nad nacizmom, usvojila rezoluciju kojom se 27. januar proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve Holokausta. Od tog značajnog dana sve veći broj zemalja širom sveta obeležava ovaj dan nizom manifestacija i aktivnosti čiji cilj nije samo sećanje na žrtve Holokausta već i borba kako bi se sprečio genocid i svaki oblik verske netolerancije, zlostavljanja ili nasilja zbog etničke pripadnosti ili verskog uverenja. Rezolucija stavlja poseban akcenat na obrazovne programe, odbacivanje svakog negiranja Holokausta, kao i podsticanje vlada da očuvaju mesta na kojima su se nalazili nacistički koncentracioni logori i logori smrti. Devedeset zemalja je obeležilo ovaj dan 2016. godine, uključujući i Srbiju.

Ovaj datum nije slučajno izabran. Tog dana je Crvena armija oslobodila logor smrti Aušvic. Ovaj logor je postao simbol užasa i zločina nacističkog režima. Samo u ovom logoru ubijeno je milion i dvesta hiljada ljudi, od kojih su 90 odsto bili Jevreji. Reč Aušvic je sinonim za Holokaust ne samo zbog obima sistematskog ubijanja ili brutalnosti metoda ubijanja, koje su osmislili nacisti i njihovi kolaboracionisti u okupiranoj Evropi, a koji su doveli do smrti šest miliona Jevreja, već i zbog ideologije rasizma i mržnje koja ih je pokretala. Niko od Jevreja, pa čak ni bebe i deca, nije mogao da se spase od smrti. Rasistički zakoni nacističkog režima odnosili su se na sve. Bivali su osuđeni na smrt zato što su nosili judaizam u genima, a ne zbog verskog uverenja ili nacionalnog identiteta.

Dvadeset sedmi januar je proglašen Međunarodnim danom sećanja na žrtve Holokausta. Ovaj datum nije slučajno izabran. Tog dana je Crvena armija oslobodila logor smrti Aušvic

Više od sedamdeset godina nakon Holokausta, i uprkos naporima koji su uloženi u borbu protiv svih oblika mržnje i netolerancije, čini se da poslednjih godina širom Evrope antisemitizam, mržnja i netolerancija postaju sve rasprostranjeniji. Pozdravljamo Vladu Republike Srbije koja se uključila u borbu protiv antisemitizma ne samo čuvanjem uspomene na Holokaust već i donošenjem, u februaru 2016, zakona kojim se otklanjaju posledice oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih naslednika. Ovi koraci koji prepoznaju jedinstvenost Holokausta treba da posluže kao model i drugim evropskim zemljama.

U julu 2016. jevrejski narod je izgubio jednog od svojih duhovnih lidera, dobitnika Nobelove nagrade Elija Vizela. Kao preživeli Holokausta, Vizel je u svojim književnim delima personifikovao pobedu ljudskog duha nad užasima i najmračnijim zlom. On je preživeo, uprkos svim okolnostima i svoj život posvetio borbi protiv svih oblika mržnje. Noseći poruku mira i tolerancije, postao je snaga svetlosti, istine i dostojanstva.

Iste godine u Tel Avivu je u 84. godini preminula još jedna osoba koja je preživela Holokaust – Ani Zorman. I ona je preživela uprkos svemu i svoj život posvetila podizanju dece u jedinoj jevrejskoj državi – Izraelu. Ta žena je moja majka. Za nju, kao i za hiljade preživelih, uspostavljanje države Izrael značilo je novi početak i novu nadu. Oni koji su preživeli užasnu tragediju uspeli su da stvore malu ali jaku zemlju, u kojoj su mnogi našli sklonište, gradeći novi život i podižući nove naraštaje.

Važno je razumeti da stvaranje Izraela ne predstavlja poslednje već novo poglavlje jevrejske istorije. Nezavisnost Izraela, kao jevrejske, demokratske države, nailazi na izazove svakodnevno i ne treba je uzimati zdravo za gotovo. Mi, deca preživelih Holokausta i osnivača jevrejske države posvećeni smo misiji očuvanja Izraela, tragajući za mirom sa našim susedima.

*Ambasadorka Izraela u Srbiji


Komentari21
3d7af
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мирко
И да завершим. Није ли у децембру 2014, прилитом посете нашег високог званичника Израелу, Г. Нетанијаху изјавио: ”Пријатељство јеврејског и српског народа иде у прошлост хиљадама година, још од времена Римске Републике. А у модерно време су два народа била уједињена у борби и патњи, током страшних година Другог светског рата. Наш народ се суочио са бруталним оптужницама и убиствима од руку нациста и њихових пријатеља. Никада нећемо заборавити улогу српског народа у борби против нациста. То је орден части који носимо дубоко у нашим срцима и увек ће ту остати". ”Међу пријатељима је све заједничко”, каже стара изрека из времена старог Рима. Према томе, требало би и овакви празници да буду прилика за заједнички незаборав и међусобно уважавање.
Stanislav (opozicionar ovima i onima) Kalenic
Sine Mirko - pogledaj naslov clanka i procitaj clanak - to je tamatika, niko nigde nije umanjio srpska stradanja ni pod Turcima, Bugarima, Hrvatima, Nacistima ali TO COVECE NIJE TEMA OVDE. Ili bi valjalo da dodam o svojoj ljubavi za jedrenjem kad vec piskaram proizvoljno? Sta tebi stvarno smeta. Ne moze bilo koja tema da se koristi da se nasilno gura nase srBstvo. To je Hitler radio pa ste videli kako je prosao nasilno gurajuci Nemacku.
Мирко
Не правите се невешти, Станиславе. Јесте и то тема, јер зашто да пристанем на то да на праздник Светог Саве Србског (14/27. јануара) морам по директиви глобализма да обележавам светски дан страдања неког другог народа, са којим иначе искрено састрадавам, а да се не сетим притом и свога многострадалног народа, који је методама истог тог глобализма, и поред толиких многовековних черечења и истребљивања, крајем 20. в. и у 21. в. стављен на светски стуб срама и у медијима систематски лишаван свог мученичког ореола, кога смо се (ми недостојни Срби овога времена, преверице Новога доба) и сами одрекли?!
Preporučujem 19
stanislav (opozicionar i ovima i onima) Kalenic
@Tosicu, izvinite ali niti sam slep, niti sam nepismen - nisam naso ni reci anti-srpstva u pomenu Elie Wiesel-a ama bas nigde. Bila bi uzasna sramota da je to vama premeno Laza koje cuo od Djurinog rodjaka Mike a vi ovde udarate k'o Maksim po diviziji. Valjda imate bilo kakve izvore za tu netrpeljivost Wiesel-a. Ujedno ne zaboravite da su se Americki Jevreji dosta medjusobno podelili od Ortodoksnih Hasida do Jews for Jesus, do Reformed Judaism-a, a pod uticajem Amerike nije ni cudo sto su Rubin i njemu slicni otpevali tu anti-sprsku pesmu. Amapour razumem ona je Turkinja (Arapkinja Farsi - persijskog porekla i nikad nece zaboraviti niti oprostiti sta je Aleksandar Makedonski uradio Kraljevima Dariusu i Xerexu. Kod tih zatucanih semitskih plemena mrznja zivi dozivotno sa ili bez razloga.
Stanislav (opozicionar ovima i onima) Kalenic
Stotinama godina zivimo u miru sa Jevrejima i jako mi je zao da ne umem da izjavim dublje saucesce Jevrejima sirom sveta (narocito prezivelim) za ovako surove zlocine pocinjene protiv njihove nacije/vere. Jedino se stalim podsecanjem mozemo (mozda) odbraniti od slicnih histerija istorije u buducem vremenu. Ko ne nauci istoriju ponavljajuci je, postaje zrtva istorije i svesrdacno podrzavam dan komemoracije Holokausta, pa neka je samo dvojca ubijeno - i to je previse, a kamoli milioni. Oslonimo se jedni na druge u nama imate prijatelje i saveznike - nadam se i mi u vama.
Мирко
Ваше је састрадавање са јеврејским народом, наравно, за сваку похвалу, г. Станиславе. Али, да ли сте због не мање сурових злочина почињене против српског народа и његове православне вере широм Балкана изјавили довољно дубоко саучешће своме српском народу, ако му припадате? Подсећате ли се стално његових крвавих распећа и затора не само у појединим градским четвртима, него мучеништва и затора читавих српских села, градова и области током 20. века и вишевековне отоманске шеријатске окупације? Сведочите ли о њима млађим поколењима? И јесте ли учинили нешто да се коначно у србској свести и србским земљама установи дан свенародног споменовања страшног Србокауста за који нико од великих и моћних данас у свету не жели да зна, осим православне Русије, наравно?!
Preporučujem 15
holokaust
Sto se pojam holokausta vise rasteze to se vise banalizuje. Jer, uvek neko negde u buducnosti moze da izdvoji bilo koji ratni konflikt sa velikim brojem zrtava i da zapita sta je problem? Pa u ratu je logika: pucaj da ne budes upucan... U slucaju pravog holokausta motivi su medjutim, bili bitno drugacije prirode.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja