četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:29

Zašto su Kostić i Matijević odustali od PKB-a

Nije bilo nikakvih pritisaka, Kostić ne želi da učestvuje, a ja ne mogu sam protiv moćnih kompanija iz Kine i Emirata, tvrdi Petar Matijević za „Politiku”
Autor: Ivana Albunovićnedelja, 29.01.2017. u 08:30
ПКБ има једну од највећих фарми крава у Европи (Фото Ненад Неговановић)

Odustajanjem Petra Matijevića i Miodraga Kostića, dvojice najjačih domaćih kandidata za kupovinu PKB-a, sve je izvesnije da će država strateškog partnera morati da potraži među stranim kompanijama. A da je reč o ozbiljnoj nameri pokazuje i to što se i u memorandumu sa MMF-om Srbija obavezala da će ponovo raspisati tender za privatizaciju PKB-a.

Za sada se kao ozbiljno zainteresovana pominje samo „Al Dahra” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata dok među preostalim, najvećim domaćim igračima iz sektora agrara do sada niko nije iskazao takve namere.

Najave da bi stranci mogli da se domognu više od 17.000 hektara oranica nadomak Beograda i obrađuju zemlju koja ima potencijal da hrani polovinu Srbije sigurno neće oduševiti domaću javnost. Ali daju i dovoljno materijala opoziciji da optuži vlast za nedomaćinsko ponašanje i rasprodaju srpske zemlje.

Neobično jeste da je, pre samo nekoliko dana, Matijević bez rezerve izjavio za naš list da nije odustao od PKB-a, u kome vidi ogroman potencijal, i da će sa Kostićem razgovarati o zajedničkoj ponudi. Šta se u međuvremenu dogodilo da promeni plan, bez da je i ušao u trku i sačekao da ministarstvo privrede zvanično objavi tender i početnu, minimalnu cenu?

– Kostić više nije zainteresovan, a ja ne mogu sam. Čak i u konzorcijumu nas dvojica ne bismo mogli da budemo konkurenti „Al Dahri” i kineskim kompanijama koje su zainteresovane. Oni imaju mnogo veći kapital za investiranje. Novac je danas jeftin i njima dostupniji nego nama – rekao je juče Matijević za „Politiku”.

Na pitanje da li je bilo pritisaka da otkažu učešće kako bi se osigurala pozicija drugim kandidatima, on kaže da „ih niko nije pritiskao” i da više nije reč o ceni koja će biti ponuđena za PKB, već o tome da bi šanse domaćeg konzorcijuma bile minimalne koliko god da ponude. PKB je, prema njegovom mišljenju, jedna od malobrojnih srpskih firmi koja je preostala i koja vredi.

– Nije nama rukovođenje problem. Obrađujem u Srbiji oko 33.000 hektara zemlje, što je duplo više zemlje nego što ima PKB i postižemo maksimalne prinose. Rizik da se uđe u tako veliku investiciju je ogroman, dve godine suše i propali ste – kaže Matijević. Ističe da bi mišljenje mogao da promeni kada bi znao da su arapska ili kineska kompanija odustale.

Za državu su što se tiče PKB „sve opcije u igri”, ali se prema izjavama ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića „neće žuriti sa odlukom i prodajom”. Kako je rekao za RTS, investitori do 17. februara treba da dostave pismo o zainteresovanosti sa predlogom modela privatizacije i okvirnim planom poslovanja.

– Nastojaćemo da se očuva stočarska proizvodnja i sprečimo eventualne pokušaje kupovine poljoprivrednog zemljišta zarad pretvaranja u građevinsko – rekao je Nedimović i dodao da će država doneti odluku tek kada bude sagledala sve ponude.

PKB je prošle godine poslovao pozitivno, ali je dug narastao na oko 60 miliona evra. Važi mišljenje da bi za Srbiju iz strateških razloga najbolja opcija bila da zadrži vlasništvo nad korporacijom, koja osim plodnih oranica ima i najveću farmu u Evropi – oko 9.000 muznih krava, što je polovina od ukupnog broja grla u ostalim poljoprivrednim kombinatima u Srbiji. U uslovima kada najveći deo domaće mlečne industrije drže stranci, a EU ne zna šta će sa viškovima mleka, očuvanje stočnog fonda ove poljoprivredne korporacije je od presudne važnosti za domaću poljoprivredu.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da je PKB osakaćen prodajom svojih prerađivačkih firmi („Imes”, „Imlek”, „Frikom”…) i zbog takvog kratkovidog posmatranja od preduzeća je ostala samo ljuštura koja se bavi samo primarnom proizvodnjom.

Kaže da takvo preduzeće, bez prerade, nema apsolutno nikakve šanse da bude profitabilno u tržišnoj privredi.

– A samo ograda ih deli od „Imleka”, koji pak može da kupuje mleko od koga god želi u Srbiji ili Evropi. Čak je propuštena prilika da se kroz stečaj kupi „Šabačka mlekara” i obezbedi sigurna prerada mleka za PKB – ističe Savić, dodajući da za razliku od drugih državnih fabrika koje prave gubitke ova firma i dalje ima neverovatan potencijal. Trenutno su jedini aduti proizvodnja zdrave hrane i prehrambena sigurnost koja se na taj način obezbeđuje.

– To Srbija mora da ima uvidu, pogotovo kada se javi kupac kao „Al Dahra” koja želi da investira ovde upravo zbog toga što nemaju obradivih površina i što će hrana u 21. veku biti strateška stvar – ističe naš sagovornik. Država, prema njegovom mišljenju, sada ima nekoliko mogućnosti. Jedna je da proda korporaciju Kinezima ili Arapima, svoju budućnost stavi na kocku ali se oslobodi stalnog pomaganja preduzeću. Ili, da se opredeli za jednu od dve opcije, koje su po Savićevom mišljenju jednako prihvatljive.

– Država može da ostane titular svojine, ali izabere profesionalni menadžment, postavi jasne zadatke i tu stavi tačku što se tiče daljeg mešanja. Uz obezbeđenje investicija za preradu mesa i mleka. Druga mogućnost je da se uđe u promenu vlasničke strukture i kroz dokapitalizaciju, javno partnerstvo ili prodaju manjinskog paketa akcija obezbedi svež kapital od koga bi PKB kompletirao svoju proizvodnu strukturu – ističe naš sagovornik.

Država je formalno vlasnik PKB-a od septembra prošle godine kada je Grad Beograd ustupio 99 odsto akcija. Korporacijom, međutim, i dalje upravlja menadžment koji je postavio grad. Kako saznajemo prvi sastanak sa predstavnicima države organizovan je juče i to na inicijativu zaposlenih. Tema nije bila najavljena privatizacija već razgovor o povećanju plata. Pregovori su prošli neuspešno po oko 1.700 zaposlenih (oko 70 odsto rade u stočarstvu) čije su prosečne zarade 44.000 dinara.

– Država se ne bavi ozbiljno PKB-om, što se vidi i po tome što kompanijom i dalje upravlja staro rukovodstvo. Posle prošlog, propalog tendera nije urađena ni nova procena kapitala. Mi ćemo insistirati na manjinskom strateškom partnerstvu i zadržavanju ratarsko-stočarske delatnosti. To je jedina prihvatljiva mogućnost – kaže predstavnik sindikata PKB-a Milisav Đorđević. Kako kaže, u poslednje tri godine ovo preduzeće bilo je uskraćeno za oko 1,2 milijarde dinara (oko 10 miliona evra) na osnovu ukinutih premija za mleko i što ih stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na druge proizvođače.

– Odnos države se nije promenio, pa se otvara pitanje da li treba da se obratimo Agenciji za borbu protiv korupcije. Da li neko namerno hoće da osiromaši firmu – pita Đorđević.


Komentari80
718a4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

agrar
Kada pogledate ko nam vodi ministarstva, ko su ministri,drzavni sekretari, kojih su organizacija clanovi,ili postanu kad odu sa ovih pozicija, jasno je zasto smo u ovoj situaciji, zasto nam se vlade jos pre formiranja obavezuju da ce ispunjavati obaveze sa zadatog spiska. Problem naivnih glasaca je sto spisak obaveza vide tek kada se realizuje ( pa je tako na red dosao i PKB). Inace, samo poredjenja radi - kada je 2015. godine PKB obelezavao (nazalost samo na papiru) jubilej 70 godina postojanja, to nigde u medijima nije pomenuto, a iste godine je na velika zvona ( u Narodnom pozoristu, sa "uglednim" gostima) obelezena 70 -ta godisnjica Sportskog drustva Partizan (kojeg, kao i Zvezde, nema na listi MMF )! Jasno je sta su nam prioriteti!
Y
Странцима ова политика одговора и они је снажно подржавају. Угодно је куповати велике вредности у бесцење и заокруживати пословне империје. Не само да постајете власник вредних предузећа, већ се и новац који сте дали за та предузећа враћа вашим банкама које су помагале суноврат Србије. Наравно, ово није само локална српска прича, већ је реч о уиграној глобалној „комбинацији“.
Y
Уништавање великих система је одличан метод припреме за продају и не верујем да су ти процеси случајни или спонтани. „Маскировка“ је ту само да олакша процес. Нема сумње да ће велика распродаја бити приказана као тријумф памети, рационалисти и да је то коначан тријумф над ужасним социјалистичким, самоуправним осећањем живота. Верујем да ће и велики број грађана бити очаран, а да ће се пренути из очараности тек када им стигну не први, него други рачуни нових, приватизованих компанија. Наравно, плаћени домаћи лобисти и експерти ће помоћи да се све распрода.
Деда Звонце
Хоће ли ПКБ-ове краве почети да дају арапско или чије већ млеко, лижемо ли хрватски Фриком-ов сладолед, једемо ли хрватски смрзнути грашак који је никао на пољима и у пластеницима ПКБ? Пијемо ли српску или чију већ киселу воду ,,Књаз Милош"? Купујемо ли чешки или немачки ауто кад купујемо ,,Шкоду" или је ,,Крајслер" италијански а не амерички ауто? Пијемо ли америчку Кока-колу произведену у Србији? Једемо ли грчку или српску фету из Сомбора? Возимо ли шведски или кинески Волво који се прави у Шведској? Ко износи профит из Србије: Немац који зараду остварену у Србији потроши на Копаонику или наш политичар који троши на Малдивима? Пијемо ли српско или калифорнијско вино Србина који га тамо производи? Да ли Србин у Паризу има српски или париски ресторан, сервис, фабрику или шта већ? Имамо ли ми још увек самоуправну памет или је остала једна велика рупа у мозгу? Сумњам да је глупост доминантна карактеристика Срба, штавише, то је више карактеристика тзв. ,,интелектуалаца"!
Једноставно
Све је релативно само је профит апсолутан а он припада власнику а не најамнику.
Preporučujem 5
предраг
Па господо драга ,односно владо Србије и гдину. премијеру па јел могуће да смо у задњих 26 до 27 година толико "заглупили" да нико од нас није у стању да води нити једно предузеће било које врсте у сопственој земљи!!!! Па дали то значи да међу седам милиона становника нико ништа не зна о економији?Господо академици где ће вам душа пошто све ово само немо посматрате?Па има толико младих паметних људи пустите их више једном да раде у сопственој земљи уз помоћ старијих колега па да видимо где ћемо завршити.СИГУРНО НЕ НА СМЕТЛИШТУ ИСТОРИЈЕ ГДЕ ЋЕТЕ ВЕРОВАТНО СВИ ВИ КОЈИ СТЕ ПЉАЧКАЛИ ОВУ ЗЕМЉУ ЗАДЊИХ 26-27 ГОДИНА ЗАВРШИТИ (ЧАСТ ИЗУЗЕЦИМА КОЈИХ ИПАК ИМА И ЗБОГ КОЈИХ ЈОШ УВЕК ПОСТОЈИМО) Да и поред свега ја и даље волим своју земљу Србију и свој народ какав год да је!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja