nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 29.01.2017. u 08:15 Miroslav Lazanski

Putin i Trampova trampa

Glavna prepreka bilo kakvom novom američko-ruskom sporazumu u oblasti nuklearnog razoružanja pre svega je američki antiraketni štit u Evropi

Donald Tramp se već dokazuje da je predsednik-biznismen. Em je sirotim Meksikancima pokušao da naplati podizanje zida na granici SAD i Meksika, pa je meksički predsednik odustao od posete Vašingtonu, em je sada i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu ponudio veliku trampu. Naime, nekoliko dana pre inauguracije Tramp je u intervjuima za britanski „Tajms“ i nemački „Bild“ izneo ponudu oko daljeg američko-ruskog nuklearnog razoružavanja koje bi, ukoliko bi Moskva na to pristala, moglo da dovede do ukidanja ekonomskih sankcija SAD prema Rusiji. Tom prilikom je novi američki predsednik rekao da želi da vidi „da li je sa Rusijom moguće postići nekoliko dobrih dogovora“.

Iz Moskve su na tu Trampovu trampu zvanično i poluzvanično odgovorili vrlo suzdržano izjavama da Rusiji ne odgovara dalje nuklearno razoružavanje, posebno ne u kontekstu ukidanja ekonomskih sankcija koje i nisu same po sebi cilj, da ekonomske sankcije Rusiji i nisu ta cena za rusko nuklearno razoružavanje. Jer američke sankcije nisu uvedene Rusiji zbog nuklearnog oružja, već zbog Krima. Naravno da se u politici velikih sila razne stvari i pitanja mogu povezivati, ali za ponudu trgovine tipa „sankcije za atomsko oružje“, Moskva nije oduševljena, ali nije ni potpuno zatvorila vrata. Glavna prepreka bilo kakvom novom američko-ruskom sporazumu u oblasti nuklearnog razoružanja pre svega je američki antiraketni štit u Evropi, širenje američkog oružja u svemiru, izgradnja NATO infrastrukture i raspoređivanje NATO snaga na ruskim granicama. Nuklearno oružje danas je glavni garant ruske državne i nacionalne bezbednosti i ako nova administracija u Vašingtonu nastavi sa izgradnjom antiraketnog štita u Poljskoj i u Rumuniji, onda od resetovanja rusko-američkih odnosa neće biti ništa.

Možda bi Rusija i pristala da broj svojih nuklearnih bojevih glava smanji sa 1.550 na 1.000, ali to je samo naizgled jednostavna ideja koja, priznajem, poseduje prirodnu privlačnost. Jer kada bi Rusija i SAD prepolovili svoje strategijsko nuklearno naoružanje, svet bi bio daleko bezbedniji. Naime, tako misle laici, dok je nuklearna strategija vrlo suptilna aktivnost. Odnosno, rizici novih nuklearnih strategijskih pregovora SAD i Rusije mnogo su veći od onoga koji proističe iz ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa. Broj i brojanje nuklearnih bojevih glava nije jedino pitanje, važno je i gde su te glave raspoređene, na kojim lokacijama i na kojim sredstvima za lansiranje. Da li su, „nuklearnim žargonom“ rečeno, u „stanju da prežive i opstanu“? Da li su te bojeve glave dobra ili loša meta za protivnički nuklearni udar, jesu li upadljive ili ne?

I Rusija i SAD imaju trijadu strateških nuklearnih borbenih snaga: kopneni silosi sa interkontinentalnim raketama sa nuklearnim bojevim glavama, nuklearne podmornice sa istim takvim raketama i strateški bombarderi koji nose atomske bombe, ili rakete s nuklearnim bojevim glavama. Rusija i SAD nemaju podjednako raspoređen broj nuklearnih bojevih glava po segmentima te atomske trijade: Amerikanci imaju 90 strateških bombardera, 20 B-2A i 70 B-52H, imaju i 14 nuklearnih podmornica klase „ohajo“ sa po 24 interkontinentalne rakete „trajdent D-5“; Vašington ima 450 interkontinentalnih projektila kopnenog baziranja tipa „minitmen-3“, dok Rusi imaju 12 nuklearnih podmornica s interkontinentalnim raketama, 76 strateških bombardera, 16 Tu-160 i 60 Tu-95MS, a u jedinicama kopnenog baziranja, u podzemnim silosima i na specijalnim vozilima, a sada i na specijalnim vozovima, ukupno 332 rakete interkontinentalnog dometa. No, Amerikanci imaju veći broj nuklearnih podmornica i brodova sa kojih mogu da lansiraju krstareće projektile, kako sa konvencionalnom bojevom glavom tako i sa nuklearnom. Te američke krstareće rakete spadaju u kategoriju srednjeg dometa, ali ako se ispaljuju sa područja Baltika, ili Crnog mora, iz Poljske ili Rumunije, one su za Ruse strategijske rakete i strategijska pretnja.

Ni broj bojevih glava na interkontinentalnim raketama nije isti, kao ni snaga bojevih glava u kilotonama, ili megatonama. Posebna je priča čije su rakete preciznije, ko ima takozvani manji CEP.

Sve to američko-rusku nuklearnu jednačinu čini vrlo komplikovanom, jer imamo „plafone“ u pojedinim kategorijama nuklearnog oružja i lansirnih sredstava tog oružja, ali imamo i „potplafone“ u bojevim glavama, što sve stvara određenu nuklearnu „nestabilnost“. Zapravo i Rusija i SAD su manje spremne na redukciju „potplafona“, Amerikanci u pogledu bojevih glava na svojim atomskim podmornicama, Rusi oko bojevih glava na svojim kopnenim mobilnim lanserima.

Logika oba SALT sporazuma izrodila je prave nuklearne nemani: ograničavajući broj raketnih lansera, a ne broj bojevih glava, obe supersile su natrpale što veći broj bojevih glava na svaku raketu u kopnenom silosu, ili na podmornici. To je automatski stvorilo i problem da protivnik uništavanjem jednog silosa, ili jedne podmornice uništava i veliki broj bojevih glava. Prava glavobolja za nuklearne stratege i Rusije i SAD i težak teren za dogovor Putina i Trampa.

Komеntari72
b2067
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
U SAD je preko 40 milion ispod linije siromastva . Nema socialnog staranje.U Teksasu,Floridu ,NJu Meksiku,Californiji i drzavama Americkog juga govori se pretezno Spanski .Taj ce narod biti onaj koji odlucuje sudbinu Amerike.
Boris Vakanjac
I jedni i drugi imaju dovoljno nuklearnih bojevih glava da više puta unište "civilizaciju" kakvu danas poznajemo. Pri razmeni nuklearnog arsenala između ostalog doći će i do nestanka električne energije pa će i nuklearne elektrane po svetu da prođu kao Černobil i Fukušima. Sad imam 56 godina i o ovome slušam, tj. shvatio sam sa 11, tad sam se plašio, sad sam se smorio. Ono što gledam sve mi se više gadi. Dole gledam kometare o Migovima, da nemamo možda i neki satelit. Da samo kao Švajcarska i da čuvamo tuđe pare OK, ali nismo, od 1999 smemo da imamo toliko aviona, toliko tenkova (ja ne znam koliko) itd. Svakog sata se veliki posmatraju satelitima, sve se zna. Imam rezervu rakije za slučaj atomskog rata, možda ću imati više sreće pa ću da se zateknem blizu primarnog perimetra, tad neću ni osetiti. Postaje sve ovo besmisleno, da sam bar išao u lošije škole. Šta bi veliki radili da nemaju neprijatelja i vojnu industriju.
Мирко
Господине Лазански, интересује ме ваше мишљење о овој математици: Нови авион МИГ 35, о коме ви у чланку који је испод пишете а и поредите са авионом МИГ 29, кошта 45 милона долара док ремонт "нових" шест авиона МИГ 29 које добијамо из Русије бесплатно кошта око 185 милиона евра. Када се 185 милиона подијели са 6 добијамо трошак ремонта једног поклоњеног авиона од 30,83 милиона евра илити 33.25 милиона USD. Да рекапитулирамо, једнан репариран авион четврте генерације МИГ 29 ће нас коштати 33.25 милиона долара а нов МИГ 35 кошта 45 милона долара (свјестан сам да је то цијена за руску војску). Није ли ова рачуница "мало" нејасна? Био бих захвалан за Ваш одговор како би сте ми разјаснили околност коју не могу да разумијем, посебно јер Вас редовно пратим на емисијама, посебно на РТРС-у и читам Ваше чланке. Хвала http://www.politika.rs/scc/clanak/268763/Kako-za-Rusiju-tako-i-za-Srbiju
Shane
Ocigledno se radi o glupoj patki (imate patki, koje su smisljene na inteligentan nacin). Poklanjanje aviona je bila LAZ. Nikakvog poklanjanja tu nije bilo. U pitanju je PRESKUPA PRODAJA POLOVNOG AVIONA, OSPOSOBLJENOG DA MOZE DA LETI. Zamisli da ti neko ponudi polovnog Ficu (osposobljenog za voznju) po ceni 75% novog Mercedesa i jos te ubedjuje, kako ti je tu nesto poklonio, sto ne moze da se vidi!
Aleksandar Mihailovic
Tramp kao biznismen i čovek od ekonomije shvata da su sankcije Rusiji glupe i neproduktivne po one koji ih nameću, da je Rusija sa istima pokrenula mnogo proizvodnji koje nije imala u tom obimu, da je sklopila sa drugim partnerima, pre svega Kinom, ugovore na stotine milijardi $, te da se sankcije vraćaju po najviše saveznicima iz Evrope kao bumerang i pravo u nos. To priznati direktno i povući ih, a moraće, nije "racionalno", te je ovo pokušaj da se povuku i da ostaneš na belom konju kao pobednik koji je odigrao partiju šaha u kojoj su figure u obliku nuklearnih bojevih glava, lansera i svega na čemu su, te si "remijem" u suštini izvojevao veliku diplomatsku pobedu. Rusija nije naivna, Putin posebno, i kao pravi velemajstori shvataju zamku protivnika. U svakom slučaju, tajno instalirano preko 200 N b/g u specijalnim kontejnerima i silosima u zemljama članicama NATO i EU je velika opasnost po države "domaćine" istih i prepreka u daljem razoružanju.Rešenje za te "glave" je jako rizično.
MN
Trampa interesuju samo veliki igraci, a tu svakako spada Rusija. Njegova politika je jasna i bazirace se na ekonomiji. Rusija i njena ogromna bogastva su njegov glavni interes tj. kako razviti americki uticaj na ruske resurse (nafta, gas, rude, minerali...). Dosta je njemu/Americi suludih ratova sa muslimanima, kad to moze dobiti na drugoj strani uz dzentlmenski sporazum sa Putinom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja