ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:39

Eho jasenovačkih žrtava

Kratka patnja žrtava nije bila dovoljna za ustaše, želeli su dugu i bolnu smrt logoraša, rekao je prof. Gideon Grajf na konferenciji posvećenoj ozloglašenom logoru,
Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 30.01.2017. u 12:00
Историчар Гидеон Грајф на изложби о Јасеновцу (Фото: Катарина Трипковић)

Od našeg izveštača
Hoboken, Nju Džersi – Izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav”, koja je otvorena u Nju Džersiju, povodom 75 godina od osnivanja ovog logora na teritoriji NDH, nije uperena ni protiv jednog naroda, religije ni države, već protiv fašističkih ideologija – piše na jednom od plakata na postavci u izložbenom prostoru u Hobokenu.

Posetioci mogu da pročitaju da je u Jasenovcu, od avgusta 1945. do aprila 1945, ubijeno na stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma, kao i antifašista drugih nacionalnosti. Procenjuje se da ukupan broj ubijenih muškaraca, žena i dece žrtava u ovom logoru iznosi 700.000. I pored toga, na konferenciji o Jasenovcu, koja je održana u Hobokenu, rečeno je da mnogi u Evropi nikada nisu čuli za ovaj logor...

Postavka pruža podatke o osnivanju ustaškog pokreta koji je uz fašizam i nacionalizam „bio tipičan oblik ideološkog fanatizma, čije su karakteristike nacionalna mržnja, nacionalne predrasude i verski fanatizam”. Po osnovnoj ideji tog pokreta, sve što nije hrvatsko trebalo je iskoreniti. Tekstovi su posvećeni definisanju ustaškog pokreta, ustaškom državnom vrhu, akcionom planu i načinima istrebljenja stanovništva, dečjim logorima, svedočenjima preživelih logoraša...

Na konferenciji o Jasenovcu prof. Gideon Grajf iz Izraela, eskpert za Aušvic, ispričao je da istorija ubijenih žrtava u Jasenovcu priča o najgoroj okrutnosti, torturi i dehumanizaciji žrtava. „Kratka patnja žrtava nije bila dovoljna za ustaše, želeli su dugu i bolnu smrt logoraša”, rekao je prof. Gideon Grajf koji Jasenovac naziva „Aušvicem Balkana”.

– Glas hiljada žrtava Jasenovca ne može se čuti i zato mi moramo biti njihov eho. Priča o ubijenima u Jasenovcu nije samo priča o smrti. Radi se o mnogo ozbiljnijoj stvari. To je priča o najgoroj vrsti okrutnosti, zlu, sadizmu i nehumanosti. Počinioci zločina su uživali u patnjama svojih žrtava i konstantno su razvijali nove načine mučenja i nanošenja boli. Smrt sama po sebi nije bila dovoljna, morala je da to bude duga i mučna, do krajnjih granica izdržljivosti. Sadizam nije primenjivan samo nad muškarcima, već ženama i decom, pa čak i bebama, rekao je Grajf.

Profesor je naveo da su ustaše svoju politiku etničkog čišćenja sprovele time što su doneli Zakon o legalizaciji koncentracionih logora. Od 1941–1945. na teritoriji NDH bilo je 40 logora. „Čitajući svedočenja preživelih logoraša stičemo utisak da je ovo bilo mnogo užasnije mesto od Aušvica gde su ubijanja vršena po kratkom postupku u gasnim komorama. U Jasenovcu su likvidacije vršene ručno, noževima, sekirama, čekićima”.

Grajf je potom citirao jevrejskog pesnika Pola Selana koji je u pesmi „Fuga smrti” napisao da je „smrt gospodar Nemačke”, a ovaj istoričar smatra da se može reći da je smrt gospodar i Hrvatske.

– U Jasenovcu su se ubistva dešavala u potpunosti bez uplitanja nemačkih trupa, samo pod kontrolom lokalne vlasti. Činjenica je da su žrtve ubijane bez učešća Nemaca ima svoje uporište u prošlosti. Šestog aprila 1941. nacistička Nemačka i njeni saveznici započinju bombardovanje Beograda, čime je otpočeo napad na Jugoslaviju, a nemačke trupe ulaze u Zagreb već 10. aprila. Slavko Kvaternik i hrvatski nacionalističko-fašistički pokret proglašavaju Nezavisnu Državu Hrvatsku, koja je bila marionetska država Nemačke, što znači da je bila formalno nezavisna, ali je de fakto bila nemački protektorat. Nova hrvatska država je vojno, politički i ekonomski podržana od strane nacističke Nemačke i fašističke Italije, kojom je upravljao Musolini. Nova hrvatska država je podržana u skladu sa firerovim principom – svim vladinim organizacijama upravljali su ustaški zvaničnici. Glavna svrha logora bilo je istrebljenje Srba, Jevreja i Roma, s tim da je ovo bio i radni logor gde su se, između ostalog, proizvodili delovi za tenkove, rekao je Grajf.

Prema profesorovim rečima način ubijanja u Jasenovcu je i za nemačke predstavnike bio šokantan pa je general Horstenau opisao da je su uslovi u Jasenovcu bili užasni. Prema Grajfovim rečima, ustaše su se takmičile ko može više ljudi da ubije, pa je tako Petar Brzica, jedan od najsurovijih, tvrdio da je ubio 1.360 zatvorenika prerezavši im grkljan zbog čega je dobio nadimak „kralj zaklanih Srba”.

Govoreći o broju žrtava, ovaj učesnik konferencije naveo je da je procena u brojkama uvek problematična, usled toga što su mnogi relevantni dokumenti uništeni a oni koji su sačuvani dugo su bili nedostupni. „Hrvatska umanjuje broj žrtava, ali istorija je kao arheologija. Ni hiljade godina ne mogu da sakriju istinu”, istakao je Gideon Grajf.

Naši naučnici o logorima u NDH

Beri Lituči, Miroslav Đorđević, Miloš Stanić, Jovan Ćirić, Mina Zirojević, Savo Manojlović i Branislav Pantović (Foto: Katarina Tripković)

Hoboken - Na konferenciji o Jasenovcu, koju je vodio njujorški istoričar Beri Lituči, učestvovali su i naučnici iz Instituta za uporedno pravo iz Beograda, autori zbornika „Jasenovac – pravo na nezaborav”. Miroslav Đorđević govorio je o zatiranju srpskog identiteta i kulturne baštine u NDH. S obzirom na to da je zbog zločina u Jasenovcu nad Srbima, Jevrejima i Romima, u drugi plan palo sistemsko razaranje njihove kulture baštine, Đorđević se bavio uništavanjem materijalne i nematerijalne baštine u NDH, odnosno propisima pomoću kojih je ustaška država obespravila Srbe, zabranila im pismo i ukinula jezik, sistemski razarala Srpsku pravoslavnu crkvu, proterivala sveštenike, rušila hramove i pljačkala kulturna dobra, nastojeći da zatre svaki trag srpske kulture i identiteta. Miloš Stanić govorio je o državnopravnom karakteru NDH-a koji je omogućio progon i likvidaciju stanovništva na nacionalnoj i verskoj osnovi, kao i kršenje manjinskih prava.

Mina Zirojević dala je pregled logora u NDH-a u koji su stvarani po uzoru na nacističku teoriju o tzv. višim i nižim rasama. Samo u Jasenovcu, rekla je, bilo je 28 načina ubijanja – nož, sekira, sečenje grudi ženama, malj... Likvidacije su vršene lično i ručno.

Sudija Jovan Ćirić predstavio je svoj rad o o ustaškoj genocidnoj nameri, gde se bavio likom i delom Ante Starčevića koji je živeo u 19. veku i isticao se ekstremnim hrvatsim nacionalizmom i antisrpskom ideologijom, koja je postala osnov delovanja ustaškog pokreta.

Kanonizacija i kontroverza oko Alojzija Stepinca, pitanje njegove odgovornosti i uloge u NDH bila je tema izlaganja Save Manojlovića. Branislav Pantović iz Etnografskog instituta SANU govorio je o prebegu Ante Pavelića u Argentinu 1951, gde mu je vatikanska vlast pomogla da dobije lažna dokumenta. Tamo je okupljao ustašku emigraciju, širio ideologiju koju je propagirao za vreme svoje vladavine u NDH i osnovao Hrvatsku državotvornu stranku. 


Komentari20
e15cc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Стефан Борота
НАУЧНИ НОВОГОВОР – На приложеној фотографији Катаринe Трипковић „Историчар Гидеон Грајф [Gideon Greif] на изложби о Јасеновцу [Њујорк]“ читамо „The wall of Jasenovac remembrance – 324 hours of scilence for 19.432 girls and boys, one minute for each name“ (Зид сећања на Јасеновац – 324 часова „scilence“ за 19.432 девојчице и дечака, минут за свако име). Реч „scilence“ Urban Dictionary(?) тумачи овако: „when more than one person occupy the same room saying nothing, but are thinking about science“ (када више личности у истој просторији ћути, размишљајући о науци). Судећи по натпису и фотографијама, историчари Гидеон Грајф, Бери Литучи (Barry M. Lituchy), Мирослав Ђорђевић, Милош Станић, Јован Ћирић, Мина Зиројевић, Саво Манојловић и Бранислав Пантовић су на описани начин посветили по коју минуту – на правди Бога – страдалој деци у Јасеновцу! Свашта. [,]
Dragutin Bovanović Bovan
Žrtve iz logora o kojima se tek sada javno i organizovano progovorilo su ujedno i žrtve pogrešne politike naše države, kojoj je ćutanje o tome bio ulog za razvoj "bratstva i jedinstva", koje nije imalo alternativu a ni perspektivu. Ovaj slučaj je za nauk da se ideologijama ne sme prepuštati briga o naciji.
памет
"Ђорђевић се бавио уништавањем материјалне и нематеријалне баштине у НДХ, односно прописима помоћу којих је усташка држава обесправила Србе, забранила им писмо и укинула језик, системски разарала Српску православну цркву, протеривала свештенике, рушила храмове и пљачкала културна добра, настојећи да затре сваки траг српске културе и идентитета ..." Није лоше запазити да се и Брозова комунистичка Југославија бавила после рата истим тим у Србији, само што убијање није било тако зверско, већ обично стрељање, кажу преко 100.000 Срба у Србији. Што се тиче НДХ, гледајући коментаре, може се рећи да је дугорочно успела у пребацивању Срба на латиницу, а то је пола пута до римокатолицизма.
Сремац
Већ ми је пун куфер тих појединачних, локалних иступа који имају одјека само док траје изложба. То се понавља из године у годину без материјализац. истине. Кад ово кажем мислим на прворазредни државни задатак да се отвори "Музеј геноцида и холокауста над Србима" у II. Св. рату. Често се бркају термини: геноцид (затирање целокупног родно способног становнитва) и холокауст (спаљивање жртава ради немогућности доказа о идентитету). Управо се Хрватска ослања на ову другу квалификацију јер признаје само жртве са именом и презименом. А, материјална је чињеница да су многи убијани на лицу места и у транспорту и у околини логора као и утапањем у Саву. После рата ти логори, противно препоруцу УН, сравњени су са змљом а документација је уништавана а изгледа да је и продавана,можемо претпоставити и коме. Иначе уз мало труда могла би се документација прикупити али то неко у Београду кочи а и српски новинари нису баш заинтерсовани у већој мери!?
Dusan Bastasic
У праву сте Сремац али то не би било "политички коректно" према Хрватској и ЕУ уопште. Очито смо спремни платити тако срамну, превисоку цијену заборава на наше жртве.
Preporučujem 1
коментатор
Преносити усмено, писмено и сликама (фотографијама) "сколена на колено" ! "Смрт фашизму, слобода народу!"
Игор Станковић
Зар нису послератни антифашисти нечињењем заташкали злочине? Зашто нису одмах после рата пописане све жртве? Колико је домобрана после Стаљинграда прешло у партизане? У осталом моноге породице жртава усташа су постале жртве комуниста после рата национализацијом и исељавањем у Србију (нису сви кренули баш својевољно).
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja