petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48
POGLEDI

Ustav i oblik vladavine

Sedmi tekst o ustavnom pitanju: Tokom proteklih četvrt stoleća pokazalo se da je institucija predsednika generator autoritarnosti, da je pseudomonarhijska i u suštini okrenuta partokratiji
Autor: Čedomir Antićpetak, 03.02.2017. u 08:15

Istorija Republike Srbije, od njenog ustavnog konstituisanja kao višestranačke parlamentarne demokratije do naših dana, predstavlja neprekidnu političku krizu. Nastala evolucijom jednog građanskim ratom i hipertrofijom stranog totalitarizma formiranog sistema, našminkana (prema potrebama elita i narodnih mana) reformama kopije najgoreg ustava Francuske – republika je svoje sidro i temelj našla u ustanovi šefa države.

Tokom proteklih četvrt stoleća pokazalo se da je institucija predsednika generator autoritarnosti, da je pseudomonarhijska i u suštini okrenuta partokratiji. Umesto da promoviše i štiti republikanski ustav, predsednik republike služi da prikrije oligarhijsku prirodu vlasti. Tokom velikih kriza pokazalo se da ustanova predsednika u Srbiji ne štiti, već izobličava i krši ustav. Dobar primer su Miloševićeve zloupotrebe predsedništva u vreme kriza vlada, falisifikovanja izbora, pregovora u Dejtonu, rušenja drugih demokratskih ustanova...

Interesi političkog preživljavanja, a kasnije i ishoda suđenja u Hagu, učinili su da Miloševićev naslednik deo ili sva ovlašćenja zaista prvo preda drugome, a potom drugima. Njegov izbor omogućio je Miloševiću poslednje tri godine vlasti za koju nije imao istinsku narodnu podršku, ustavni bedemi dozvolili su mu da kohabitira s DOS-om tokom pune dve godine apsolutne kompromitovanosti. Izbor trećeg predsednika Srbije Borisa Tadića doveo je do godina kohabitacija i krize. Mada je, po logici naše ustavnosti, mogao odmah da preuzme vlast, čekao je da stekne većinu, a da drugi propadnu s politikom za koju se navodno i on zalagao. I četvrti predsednik Tomislav Nikolić započeo je na sličan način. Kao i u ranijim slučajevima (1997, 2000. i 2004.) njegova pobeda promenila je istovremeno uspostavljen, a sasvim drugačiji odnos snaga u skupštini. Uticaj u stranci, a potom i u državi, je izgubio, ali monarhijski legitimitet, koji ipak ima, sada pretvara redovne predsedničke izbore u čudo.

U Srbiji posle 1990. predsednik republike često nije imao istinsku vlast, ali je bio put ka njoj i njen obavezni preduslov. Iako je narod podeljen oko oblika vladavine i na pošteno održanom referendumu ishod ne bi bio izvestan, politička elita je gotovo bez izuzetka privržena republici kakva je definisana 1990. i 2006. godine. U većini, tu nije reč o republikanizmu, već o pragmatizmu. Predsednik republike je džoker u igri koja se tokom proteklih decenija igra oko dvadesetak milijardi dolara kojima na različite načine raspolaže srpska država. Kad je reč o narodu, tu nema sumnje – većina je za monarhiju. Ali kakvu? Kako o princu Aleksandru Drugom Karađorđeviću govori velika većina srpskih „republikanaca”? To nisu kritike protivnika monarhije. Naprotiv. Ne podržavaju oni modernu republiku. Oni su privrženi zastareloj, autoritarnoj monarhiji... Neki od njih govore o narodnom izboru i smenjivosti vlasti, ali izvor, najvažniji arbitar i utoka vlasti je za njih predsednik koji je doživotan i univerzalan – vodi državu, partiju, vojsku i „predstavlja narod pred vlastima”.

Kod nas nema smene vlasti dok ne padne predsednik. Za najmanje milion naših redovnih birača predsednik republike oličava državu. Njemu veruju, on ima vrhovni autoritet, od njega zavisi mnogo toga što ustav niti propisuje niti nagoveštava. Kad je na pomolu bilo kakva kriza, na njega gledaju a ostale ustanove ne primećuju. Takav monarhijski pogled na predsedništvo čini da današnji šef države ima previše moći i isuviše je uključen u stranačku borbu.

U Evropi je monarhija znatno evoluirala od četrdesetih godina 20. veka. Danas bi kod nas mogla upravo da obavi ulogu institucionalnog utemeljitelja demokratije, zaštitnika identiteta, integrativnog faktora i međunarodnog promotora koji bi simbolično izašao u susret i pacifikovao deo birača sklonih autoritarnosti. Monarhija je 1945. ukinuta nedemokratski, nije čak poštovan ni sporazum Tito-Šubašić o referendumu. Oko obnove monarhije moguć je i kompromis. U susednim državama – Rumuniji, Albaniji i Crnoj Gori – bivšim monarsima ili njihovim naslednicima date su određene dužnosti a republikanski ustav je opstao. Država bi mogla (poput SAD, Ruske Federacije, Mađarske, Rumunije, Crne Gore...) da skrati svoj naziv. Imenica „Srbija” u moderno vreme je sasvim dovoljna. Predsednik vlade dobio bi veća formalna ovlašćenja i postao bi samo „predsednik”, kralj bi obavljao dužnosti koje danas vrše monarsi na zapadu i severu Evrope. Država bi tako ostvarila stabilnost, utemeljenje, novu međunarodnu afirmaciju i nestalo bi partijskih zloupotreba kojima smo decenijama svedoci.

Napredni klub


Komentari28
3efa4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

MarkoMarkovic
Opet ste preskocili "jogurt revoluciju" i sve ustave posle 1974.godine pa na ovamo, od autonomije je ostalo samo "a".
MarkoMarkovic
Vi ste ocigledno zaspali 1989.godine i juce se probudili, neka Vam neko kaze za "Jogurt revoluciju" i da smo od 1974. menjali 3 ustava, jedan savezni, jedan republicki i na koncu drzavni ovaj vazeci.
STOP NEZAVISNOSTI i DISKRIMINACIJI
Marko ti se baš praviš Majkl .. Pa i danas se primenjuju ustavna rešenja iz Ustava 1974., kada je Vojvodina (kao pokrajina) dobila autonomiju (latinska reč za NEZAVISNOST) tolikog obima da je čak kontrolisala i republičku skupštinu, a građanima pokrajine (sa centrom u Novom Sadu) omogućivala PRIVILEGOVAN položaj u odnosu na građane iz drugih delova Srbije : Šumadija (sa centrom u Kragujevcu) i Jugoistočne Krajine (sa centrom u Nišu)... Zašto nije ukinuta ta "nezavisnost" i privilegija koja druge građane Srbije stavlja u diskriminacioni položaj ??
Preporučujem 4
MarkoMarkovic
Nisam procitao ni nekoliko recenica teksta u odmah sam pomislio, jel to ovaj hoce mobarhiju da vrati. Monarhija se nece vratiti iznosenjem neistina u tekstovima, to je sigurno. Nije kriva funkcija predsednika republike sto je neko tiranin kao Sloba, ili Tadic, nego je kriva funkcija predsednika stranke i to stranke koja ima vecinu u parlamentu, pa onda je svejedno sta je tiranin, da li je predsednik vlade ili republike ili kucnog saveta, sve dok ima 126.poslusnika i skupstini i ministre koji su beskicmenjaci. Mi evo vec 5 godina imamo englesku kraljicu i ne vidim da nam je bolje kad je tiranija na drugoj funkciji, makar se ona zvala i PPV. Gospon Antic, kad naucite barem jednog Karadjordjevica srpski, onda se javite. I pazite da se ne jave za presto Obrenovici ili Petrovici, podjednako su legitimni.
Predrag
Jasno je da su Sankiloti ,koji su na vlasti od '45, doveli Srbiju u današnje stanje,gde se više ni izlaz ne vidi. Da se neko izvini srpskom narodu što mu je proćerdao tolike godine I onolike nedužne ljude pobio u ratu za preuzimanje vlasti !
Preporučujem 1
Realnost i Kraljevina
Gdine Marko, današnja srpska intelektualna elita (kojoj pripada i profesor Antić) smatra da je najbolje rešenje za XXI vek teritorijalno REALNA Srbija (sa Srpskom i severom Kosova) podeljena na 5 ravnopravne pokrajine bez autonomije, po mogućnosti kraljevina.. Slično je i Kralj Petar u XX veku hteo KRALjEVINU Srbiju u kojoj bi živeli svi Srbi pravoslavci (od Makedonije do Bosne). Danas je najopasnije rešenje radikalska "velika" Srbija, koja je pogubna za Srbe pravoslavce, jer bi u njoj bili manjina u vlasti, što bi odgovaralo lukavim latinima i osmanlijama, da Srbi opet postanu raja.
Preporučujem 3
Poništiti ovlašćenja iz 1974.
Što pre novi ustav koji će da poništi državnička ovlašćanja data autonomnoj pokrajini Vojvodina (data još komunističkim ustavom 1974.)
Antisrpski kadrovici
Ukidanje autonomije u državnim nadležnostima će imati protivnike kojih je malo, ali su dobro raspoređeni (pogotovo u Novom sadu i Beogradu) !! I danas glavnu reč za kadrove vode deca i unuci komunista i Srba-janičara (koji naročito imaju veliki uticaj u politici, medijima, javnim kadrovskim službama,.) , pa na ključna mesta dovode nestručne, neiskusne ili kompromitovane Srbe, kako bi preko njih lakše vršili zloupotrebe u svoju korist, a na štetu svih nas.....
Preporučujem 4
Kraljevina za sve pokrajine
Idealno rešenje i za Srbe i za mir na Balkanu je obnova Parlamentarne Kraljevine Srbije u kojoj bi bile sve srpske pokrajine (Vojvodina, Beograd, Zapadna Krajina (Srpska), Šumadija i Raška , Jugoistočna Krajina) !! Normalno sve pokrajine bi bile BEZ AUTONOMIJE u državnim nadležnostima.
Čeka se hrabri državnik
Eee kada bi u današnjoj Srbiji bilo pametnih političara dovoljno hrabrih da ponište komunističke granice i naprave REALNU Kraljevinu Srbiju !! Ali ako nema sada , biće za 10 godina !!
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja