sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 04.02.2017. u 22:00 Marina Vulićević
(ZLO)UPOTREBA NjEGOŠA I ANDRIĆA

Od humanista do izdajnika i slugu

U poslednjih par decenija krugovi takozvanih bošnjačkih književnih tumača ove pisce optužuju da su svoje junake muslimanske vere satanizovali i time prouzrokovali potonju međunacionalnu mržnju

Jedna od prvih stvari koje profesori književnosti govore učenicima jeste ta da literarna dela shvataju i tumače kao fikciju, kao jednu umetničku konstrukciju različitih jezičkih nivoa, a ne kao puko preslikavanje stvarnosti ili još gore – kao stvarnost samu. Oprezno se prilazi i odnosima između piščeve biografije i njegovog književnog dela.

To što se konstantno u poslednjih nekoliko decenija povampiruje u krugovima takozvanih bošnjačkih književnih tumača, a podrazumeva odnos prema literarnom svetu dela Ive Andrića i Njegoša kao prema stvarnosti, u kojoj su, navodno, ovi pisci junake muslimanske vere satanizovali i time prouzrokovali potonje međunacionalnu mržnju i genocid, ne zaslužuje prelaznu ocenu.

Posle nedavnog predstavljanja knjige sarajevskog inženjera elektrotehnike, bosansko-hercegovačkog ministra energetike iz 90-ih godina i člana Kraljevske akademije Jordana Rusmira Mathmutćehajića „Andrićevstvo: Protiv etike sjećanja” u Mostaru, kada su pored autora govorili i Nerin Dizdar i Sanjin Kordić, region je obišla vest da je Andrić tom prilikom nazvan rasistom koji je negativno prikazivao muslimane i da je čak upoređen i s Hitlerom. Ubrzo su učesnici razgovora demantovali sve kao netačno navođenje njihovih reči.

Kordić je u našem listu objavio demanti u kojem je objasnio da ni njegovo izlaganje niti ovaj razgovor u celini nisu sadržavali nikakvo optuživanje ni Andrića kao pisca niti njegovog književnog dela, već da je to, naprotiv, bila ozbiljna naučno argumentovana rasprava o pitanjima političko-ideološke upotrebe i zloupotrebe književnosti, što su odavno prihvaćena pitanja savremene nauke o književnosti i kulturi, a da knjiga Mahmutćehajića ni u kom slučaju nije knjiga mržnje prema Andriću ili bilo kome drugom.

Dizdar je, pored ostalog, kako je rekao, ne sporeći Andrićevu estetičnost, podsetio na doktorat našeg nobelovca i zaključak njegovog mentora da „poricanje svakog za kulturu pospešujućeg uticaja islama i Turaka neće ostati bez prigovora”.

Profesor dr. Miloš Đorđević, autor „Nove knjige o Andriću”, kaže za naš list da je i prosečno obrazovanom čitaocu jasno šta rade Mahmutćehajić i antiandrićolozi.

– On svodi analizu Andrićevog dela pod odrednicu andrićevstvo, verovatno kao velikosrpstvo, i polazi od estetike genocida i antimuslimanstva kao etičke i umetničke suštine Andrićevog dela. Izmišlja estetizaciju antibosanstva i politizaciju estetike i gradi analizu kroz prizmu teologije, na ideji da Andrićeva umetnička i humanistička vizija „isključuje ljude turskog principa iz njihove ljudskosti, bez obzira na rasu kojoj mogu pripadati i ime koje nose”. To je suprotno nalazima svih proučavalaca Andrićevog dela, koji su zaključili da su piščeva vizija i slika sveta nastajale na temeljima humanističke ideje i idejama najvećih svetskih pisaca i filozofa – zaključuje Đorđević.

Miljenko Jergović je, povodom novih i „učitanih” objašnjenja umetničkih dela Njegoša, Andrića i Ćopića, primetio da se u okviru te demonizacije pisaca „komšijskog mentaliteta” očekuje da ako pisac ubije junaka svoje priče za to treba da odgovara kao da je ubio živog čoveka.

Pisac i novinar Ivan Lovrenović primetio je da je „dominantni diskurs o bosanskoj istoriji kod Bošnjaka otklizio u suprotni ekstrem, u nekritičko idealizovanje osmanske prošlosti, u tumačenje osmanskog osvajanja Bosne i unošenja islama kao istorijskog i maltene eshatološkog spasa. U tom tumačenju se potpuno gubi istorijsko-politički momenat okupacije i uništenja srednjovekovne bosanske države i civilizacije, a u opisu prilika i odnosa kroz vekove osmanske vlasti sistematski se izbegava ili minimizira činjenica obespravljenosti nemuslimanskog stanovništva...”

Opširna studija profesora Beogradskog univerziteta Dušana Glišovića „Ivo Andrić, Kraljevina Jugoslavija i Treći rajh 1939–1941” (Službeni glasnik), objavljena pre nekoliko godina, pored ostalog govori i o tome da je Andrićeva doktorska disertacija „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine”, predata Filozofskom fakultetu u Gracu 1924. godine u maju, kao naučni rad potekla od iste građe kao i književna dela pisca o Travniku i Višegradu. Profesor Glišović navodi centralnu temu Andrićeve disertacije: da je osvajanjem Carigrada evropskom čovečanstvu naneta rana, a da je malo zemalja koje su udar teže podnele od Bosne. Međutim, Glišović ističe i činjenicu da je Andrić voleo tu i takvu Bosnu, da je želeo njenu slobodu i samostalnost i da je za Bosnu ostao zauvek vezan.

– Tako je iz Rima 1921. godine pisao da „nema ništa bez naše zemlje; a ja niti mogu da živim s njom, niti bez nje” – našeg nobelovca citira autor, uz napomenu da je Andrić likove Turaka i bosanskih muslimana „senčio do najfinijih nijansi, lišavajući ih pritom istorijske konotacije, čime je dokazana izrazita čovečnost ovoga dela, dok pripadnost neprijateljskoj veri nije prepreka za pokazivanje opšteljudskih obeležja”.

Komentari53
fd314
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Duafim Rovojdolic
Sintagma "neprijateljska vera" sve govori.
SADam
A kako bi je ti nazvao?
артиљерац
Негде на почетку андрићеве књиге "Травничка хроника" појављује се лик, бег,који не може да заборави да су некада(до краја 17 века)имали огромна имања у Мађарској.Па каже:"Наше је,бирвактиле,било све до Беча".И кад то Андрић напише,ви кажете да је то расизам.А сви знају да није.И сад се тако Бошњаци понашају.Турско царство и у Турској заборављено,али није у Босни.И Ваше ће увек бити до Беча,у вашим илузијама.Босна наша,ми смо одувек већина у Босни,а на аустроуграском попису из 1911,у Босни живи 54% Срба,који држе 72% обрадиве земље и шума.Јесу ли и Аустијанци били расисти,просрпски оријентисани?
Dedo Kafa
Što bi se Bosni reklo, vi ne znate jeste's pošli, il' ste došli. Kakva je veza između navedenog citata iz "Travničke hronike" i navodnog nezaborava Bošnajaka da su nekada bili dio carstva "do Beča", to je valjda samo vama jasno. Narod koji je, bez ikakvog razloga (baš kao da neki razlog treba) iskorijenjen iz dobrog dijela svoje domovine Bosne, po vama, kao, mašta o nekakvom carstvu? Pri tome, bosanski Srbi na postrojavanju oružanih snaga BiH u Banja Luci nedavno sviraju "Marš na Drinu"!!
Мила
"Дервиш и смрт" од Меше Селимовића Меша Селимовић о муслиманима из Босне Најзамршенији људи на свијету. Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама. До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог ријешења. Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мрзњом. Хтјели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо. Несрећа је што смо завољели ову своју мртвају и нећемо из ње. А све се плаћа па и ова љубав.
Dragana Rosic
Draga" Mila",Bog te cuvao i sacuvao,rasplaka me istinom,istom i jedinom za sve nas,bez obzira gde smo okrenuti,pozdrav!
dabz Bg
Mozete me nazvati sovinistom, ali je cinjenica da jedan deo navedene populacije sa ovih prostora negira bilo kakve veze sa Srbima, srpskim jezikom i kulturom. Kradjom i falsifikatima kreiraju neku svoju "povijest". Nipodastavaju svoje korene i poreklo, beze od onoga sto su im dedovi bili. Blizi im je Rijad od Beograda.
Pera Zdera
Kada bi Srbi izbacili iz jelovnika tursku hranu - umrli bi od gladi!
mozda mozda
sta ti lupas? turci nisu dosli iz mongolije. malo procitaj, prije nego sto odlucis pisati
to je sve grčka hrana
To uopšte nije turska hrana, nego nasledjena - grčka, vizantijska. Turci su samo preuzeli hranu koja se već stolećima jela na tim prostorima. Nisu valjda iz neplodne okoline Mongolije, odakle su došli na konjima i sa šatorima, doneli sve te biljke, specijalitete i recepte?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja