petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 07.02.2017. u 09:05 Aleksandra Petrović

Da li će Srbija ponovo menjati krivični postupak

Pod lupom će biti dokazna uloga suda, osnovi za određivanje pritvora i tužilačka istraga kao „nemoguća misija”
Новица Коцић

I loš zakon je ipak zakon, pa se mora primenjivati dok je na snazi, rekli su krivičari na Kopaoniku, kada su raspravljali o problematičnim rešenjima Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). Najavili su mogućnost izmena ovog zakona, koji je već pet godina na udaru kritika stručne javnosti, pa čak i mogućnost donošenja potpuno novog ZKP-a.

– Zakonik o krivičnom postupku je suštinski zasnovan na pogrešnoj koncepciji, ali obiluje i konkretnim pravno-tehničkim greškama. Krivičnoprocesna tradicija je vid kulturnog i pravnog identiteta, a naša tradicija je da krivični sud ima primarnu dokaznu ulogu na glavnom pretresu i da utvrđuje istinu. To je, međutim, već nekoliko godina u Srbiji potisnuto u istorijsku prošlost, jer je krivični postupak postao dokazni dvoboj tužilaštva i odbrane, dok sud ima pasivnu ulogu – podsetio je profesor dr Milan Škulić, koji vodi katedru „Pravo na slobodu” u okviru Kopaoničke škole prirodnog prava.

Zbog velikog odstupanja od dosadašnjeg pravnog i kulturnog identiteta u pravnom sistemu Srbije, krivičari su se na Kopaoniku složili sa idejom da ZKP treba da bude radikalno izmenjen ili da čak bude donesen potpuno novi ZKP.

– Katedra je zaključila da potpuno adverzijalna konstrukcija glavnog pretresa, koja liči na ono što je glavna rasprava u parničnom postupku, ne odgovara onome što je duh i suština krivičnog postupka i da je posebno negativna po siromašne okrivljene, koji su samo formalno ravnopravni sa javnim tužiocem, kao državnim organom, a da u praksi oni imaju veoma podređen položaj. Zato je potrebno u predstojećoj reformi krivičnog postupka uvesti ponovo mogućnost da sud bude dokazno znatno aktivniji na glavnom pretresu – rekao je Škulić, koji je ubrzo po okončanju skupa na Kopaoniku izabran za sudiju Ustavnog suda.

U kontinentalnoj Evropi, sud je suvereni i neprikosnoveni „gospodar” dokaznog postupka.

Tužilačka istraga, koja je u Srbiji uvedena ZKP-om 2011. godine, do sada je pokazala da nije toliko efikasna kao što je bila sudska istraga, koju su vodile istražne sudije.

– Novi model javnotužilačke istrage, ispoljio je u praksi mnogobrojne slabosti, koje su delom posledica nerešenih odnosa u vezi sa kadrovskim i tehničkim potencijalom javnog tužilaštva, ali su mnogo više posledica lošeg rešenja sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koji je potrebno što pre promeniti, sa idejom da javni tužilac, koji je ipak jedna stranka u krivičnom postupku, ne može biti obična gola zamena za nekadašnjeg nezavisnog i nepristrasnog istražnog sudiju – objašnjava Škulić.

Novim Zakonikom, reformatori su pokušali ostvarenje „nemoguće misije” – da istraga bude tužilačka, ali da istovremeno svi dokazi, koje je javni tužilac kao nesudski državni organi prikupio, mogu da se putem čitanja zapisnika o datim izjavama, koriste na glavnom pretresu, isto ili slično kao što je to činjeno i sa iskazima koji se daju istražnom sudiji, kada on u sudskoj istrazi ispituje svedoke ili veštake.

– Tako nešto načelno nije moguće, odnosno nije opravdano, a potencijalno bi se moglo smatrati i kršenjem prava na pravično suđenje – napominje naš sagovornik.

Izmene bi trebalo da pretrpe i odredbe o razlozima za određivanje pritvora. Naime, pritvor je samo jedna od mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Po pravilu, određuje se kada postoji opasnost od bekstva, zatim opasnost od uticaja na svedoke i druge dokaze i opasnost da će okrivljeni ponovo učiniti krivično delo. Međutim, sporan je četvrti zakonski razlog za pritvor, a to je – uznemiravanje javnosti.

Četvrti razlog za pritvor odnosi se na težinu krivičnog dela i uznemirenje građana, ali nije adekvatno formulisan u zakonu, pa u praksi postaje takozvana kaučuk norma, koja je veoma rastegljiva.

– Nekada u praksi imamo i bizarna objašnjenja, poput onoga da je uznemirena svetska javnost, što se svodi često na preterano paušalno i suviše lako određivanje pritvora, samo zbog dela koje je predmet krivičnog postupka. To je neka vrsta „povampirene” odredbe iz vremena socijalističke Jugoslavije – kaže Škulić.

I sudije i advokati i tužioci slažu se da je pravo na slobodu od ogromnog vitalnog značaja za svaku pravnu državu. To pravo je neophodno zaštititi i u krivičnom postupku, a samo je u nekim situacijama neophodno da se naprave izuzeci i da se odredi pritvor.

Komentari20
7fb23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

035
Pravna struka i komora su ponovo krenuli na vetrenjače zakonodavca . Da su u Rumuniji imali bi šanse , ovde - mrka kapa !
Noca
Sve dok se u KZ-terminologiji ne zameni osnovana sumnja u cinjenicno stanje ,odnosno Sudi po tuzbi gde je sumnja kvalifikacija cinjenicnog stanja a ne dokazanost ucinjenog dela, nema pravedne presude.
John
"Наиме, притвор је само једна од мера за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка" Još samo da i 90% medija u Srbiji shvati da pritvor nije kazna već upravo ovo što piše... Zato svaki put imamo histeriju po tabloidima kad se sud "drzne" da nekome slučajno NE odredi pritvor, već bude pušten da se brani sa slobode. U komentarima na takve vesti samo što se ne poziva na javno streljanje sudije koji je donepo takvu odluku, jer svi oni već znaju da je taj i taj kriv i da ga svakako treba na doživotnu robiju ili smrtnu kaznu (nije mi jasno odakle ta opsednutost smrtnom kaznom).
Да ли ће Србија поново мењати кривични поступак
Хоће, да би били аболирани преостали криминалци.. Шта? Баш сви су аболирани, онда неће.
Jasna Pavic
Tuzilacka istraga je jedna glupost koju su Žuti prepisali iz anglosaksonskog prava. Videla žaba da .. ... Tuzilac svevlasan vodi istragu i normalno da drzi sam sebi stranu a ignorise povoljnosti za okrivljenog. S obzirom da njegova reizbornost zavisi od ucinka, ne preza od zloupotreba drzavnih sredstava. Okrivljeni je zrtva. Drzava ispituje i drzava sudi. Sud u ovom slucaju nije neutralan jer sudi samo na osnovu dokaza koje je prikupio tuzilac. Advokati ne mogu da izdaju naredbe i uputstva policiji. Ovakvom istrgom su u Americi mnogi neduzni oterani na elektricnu stolicu il decenijske robije. Poneki su kasno otkriveni i rehabilitovani. Tesko sirotinji !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja