četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:08

Za Srbiju važnija luka Konstanca od Bara

Ako se već govori o kupovini ili koncesiji u nekim od velikih luka za nas bi strateški bilo važnije da se pozicioniramo u okviru najveće rumunske, crnomorske luke Konstanca ili slovenačkog Kopra, smatraju stručnjaci
Autor: Ivana Albunovićutorak, 07.02.2017. u 22:00
Силоси у луци Констанца (Фото лука Констанца)

Poljska brodarska kompanija OTC Logistics jedina je nedavno dostavila ponudu na tenderu za prodaju 30 odsto akcija crnogorske luke Bar. Poljaci će, ukoliko tenderska komisija da zeleno svetlo, za 7,1 milion evra dobiti skoro trećinu najveće luke južnog Jadrana, u koju planiraju da ulože još 17 miliona u naredne tri godine, a obećavaju povećani obim pretovara robe za 70 odsto već u prvoj godini.

Samo godinu dana ranije premijer Srbije Aleksandar Vučić  najavio je da bi u 2016. godini Srbija, zajedno sa odgovarajućim partnerom, mogla da kupi ovu crnogorsku luku. Premijer je tada isticao da nam je luka Bar potrebna iz nekoliko razloga, zbog smederevske „Železare” ali i da je „dobro da imamo luku ako hoćemo da izvozimo pune proizvode, a ne samo sirovine”.

Vreme kada je premijer najavljivao tu mogućnost procene srpskih ekonomista govorile su suprotno. Ovaj posao smatrali su rizičnim i neisplativim zbog lošeg stanja pruge Beograd–Bar, slabe iskorišćenosti kapaciteta barske luke i nemogućnost da u nju pristanu veliki brodovi.

Na isto su upozoravali i kada su srpski privrednici još 2010. najavljivali da, u konzorcijumu okupljenom oko „MK komerca”, nameravaju da kupe više od polovine akcija luke Bar. Tadašnji ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić bio je najveći zagovornik ideje da Srbija preko Bara izađe na more.

Ni luku Bar, ali ni u poslednje vreme često pominjanu albansku luku Drač, stručnjaci danas ne vide kao posebno strateški važne za Srbiju u odnosu na neke druge luke u okruženju. Iako ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tvrdi da po svim procenama Drač „ima veći potencijal od Bara”. Najveći domaći uvoznici koriste hrvatske luke zbog železnice kojom je prebacivanje robe ne samo finansijski isplativije nego nema potrebe za pretovarom, za razliku od pruge Beograd–Bar gde je kontejnerski prevoz ograničen.

– Čak i uz ulaganja koje u luci Bar najavljuju Poljaci pitanje je da li bi za Srbiju ona mogla da postane značajnija. Kada je reč o luci Drač tamo je situacija, takoreći, polupiratska. Sa njima posluje mali broj ozbiljnih brodara iako kažu da se razvija – kaže Marko Popović, saradnik Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Ako se već govori o kupovini ili koncesiji u nekim od velikih luka za Srbiju smatra, strateški je važnije da se pozicionira u okviru najveće rumunske, crnomorske luke Konstanca ili slovenačkog Kopra.

Popović ističe da za prevoz rasutog tereta (na prvom mestu žitarica) luka Konstanca za nas nema alternativu jer je transport baržama Dunavom najjeftiniji vid prevoza. Prednosti Konstance su to što je ona i morska i rečna luka, ima veliku dubinu i dobre morske, rečne, železničke i drumske veze.

Promet između Srbije i Rumunije, preko luke Konstanca deset godina zaredom je u porastu. Prošlogodišnji bilans je oko 5,4 miliona tona robe, što je za pet odsto više nego u 2015. Preko Konstance izvozimo žitarice u Iran, Irak, Egipat, Italiju, Libiju, Španiju, Kipar, Južnu Koreju... A uvozimo mineralno đubrivo, so za puteve, fosfate (za kombinat „Prahovo”) rude gvožđa za smederevsku železaru koja i preko ove luke transportuje i svoje gotove proizvode. Ali Konstanca sve više važi kao sabirni centar za žitarice, zbog čega važniji lučki operateri rade na povećanju skladišnih kapaciteta za ovu vrstu robe. Glavna prepreka je što na Dunavu ne postoji redovan kontejnerski servis do Konstance, odnosno prevoz kontejnera hladnjača koje se takođe transportuju posebnim baržama. 

– Dunav je, ekonomski, najisplativiji za transport. Ali i dalje je nedovoljno iskorišćen. Nedostaje direktna kontejnerska linija. Na tome se radi poslednje dve godine ali za sada nema rešenja – kaže Vladan Mišić, predstavnik luke Konstanca u Srbiji. Postoje tehnički problemi, dodaje, ali je veći to što i dalje nema svesti među privrednicima da je kontejnerski saobraćaj budućnost. Posebno za žitarice koje se u svetu uveliko transportuju kontejnerima jer tokom klasičnog prevoza baržama gube na kvalitetu i krajnjoj ceni. 

Luka Rijeka, takođe, ima veliku transportnu važnost za Srbiju ali i sve države u regionu koje nemaju izlaz na more. Posebno u kontejnerskom saobraćaju zbog blizine, dobre putne infrastrukture i velike konkurencije među prevoznicima. Preko nje uvoznici transportuju robu iz Kine, tropsko voće banane, citruse, zamrznuto meso, ribu…

– Između 65 i 75 odsto svih kontejnera koji su u prometu kroz Srbiju idu od ili ka ovoj luci. Učešće srpskog tereta u luci Rijeka je oko 50 odsto. To znači da smo i mi za njih strateški izuzetno važni – kaže Marko Popović. Preko barske luke prevozi se oko 20 odsto robe, a ostalo je raspoređeno na luku Kopar i Solun.

Luka Rijeka, kao i Kopar, poslednjih godina pretenduju da se bolje pozicioniraju ka srednjoj Evropi. Jaka konkurencija im je kineski brodar i lučki operater „Cisko” koji je kupio grčku luku Pirej. U 2014. je objavljen podatak da je luka Pirej imala veći pretovar robe nego Rijeka, Kopar i Trst zajedno, što je do tada bilo nezamislivo.


Komentari53
a4bd8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevan
Sva ova naklapanja o kupovini luke Bar, rekonstrukciji pruge i izgradnji autoputa BB, su snažan uticaj crnogorskog lobija na srpsku politiku. Naravno, svi ovi poslovi su štetni za Srbiju ali su zato korisni za CG. Jos od dolaska Milosevica na vlast broj Crnogoraca u javnoj upravi Srbije je veci od broja Srba. Ta prevlast je tolika da i ovo malo Srba u vlasti peva sta oni naruče. I ovakvi komentari obicno zavrse u korpi jer sve je pod kontrolom.
Bozidar
Probem logistike smederevske zeljezare bi trebali da resavaju Kinezi a ne Vucic. Konstanca je najbolje resenje za masovne terete kao sto je gvozdena ruda pored svih problema koji je prate. Kanal koji povezuje Dunav sa Konstancom izlozen je vetrovima i plovidba je cesto problematicna, cekanje na prevodnice ulazak/izlazak, predaja barzi ne bas odgovornim Rumunima. Ali ako imate brod od 100.000 t to je jedino resenje. Luka Bar, Drac Rijeka, Solun otpadaju jer zeleznica nema tu propusnu moc. Podelite 100.000 t na 40t e toliko treba vagona. Srbija nema toliko vagona a ni lokomotiva. Indirektni pretovar kosta vise nego duplo (to gvozd. ruda ne placa ). Sasvim druga tema su kontejneri i tu je tranzitno vreme do Soluna bez premca a i frekvencija tzv fider brodova koji povezuju Solun sa strateskom lukom Pirej.
Željko
Konstanca i Crno more generalno, nisu rešenje. Reč je o daljem putu, a i geopolitički veoma nestabilnoj oblast. Turci vrlo lako mogu ograničiti prolaz kroz Bosfor, bilo samostalno ili pod uticajem Zapada. Rešenje za Srbiju je Solun, ili najbolje Bar koji bi bio 100 % u srpskom vlasništvu. Pošto je sada popularna ideja o "razmeni teritorija", to bi moglo da bude samo između Srbije i Albanije. U tom kontekstu, deo Kosova Albaniji, a Srbiji luka Drač i izlaz na more.
mika
U tom smislu možemo nešto i sa Sejšelima, npr. njima damo deo pustih planina, oni nama dvadesetak kilometara pešćanih plaža. Pristali bi sigurno, prije nego Albanci. Ajme svašta..
Preporučujem 24
Milos Bajic
Bez namere da se prepucavam ovde, mogu samo objasniti da je Dunav ekolosko i najjeftinije resenje za transport velikih kolicina roba. Bio sam u Konstanci, luka je ogromna, a firme koje tamo posluju su ozbiljna svetska imena. U Vasem postu se oseca patriotska opredeljenost ka Crnoj Gori ili braci Grcima, ali verujte da ekonomski to nema ni smisla ni perspektive.
Preporučujem 23
Aluvial
@Славиша Милојковић Promasili ste temu, doduse pocetna tema su bile luke, ali ocigledno ste se zakacili za ono sto se u CG dogadja na politickom planu poslednjih 16-17 godina. Takvo ponasanje vladajuce klike u CG je uslovljeno americkom ucenom i pretnjama, narod nije takav, osim mozda nekog malog broja ljudi koji gaje iracionalnu mrznju prema svima, a takvih je i u Srbiji u istom procentu. Sustina je da je odnos Srbije i Crne Gore slican odnosu Rusija - Ukrajina, s tim sto su narodi Crne Gore i Srbije jos slicniji - identicni su i NIKADA nece ratovati. Problem je zapusten, tj komunistickom, nesrpskom politikom je stvorena nesrpska crnogorska prica, koja je samo pojacana pretnjom USA. Pre Drugog Svetskog rata je crnogorska prica bila i srpska prica, a posle rata sve vise nesrpska. Kako rekoh posle Prvog Svetskog rata iako je pretrpela stravicne gubitke CG je sve izgubila, i vladara i drzavnost i ime. Pa mogla je bar Zetska Banovina da sadrzi nesto crnogorsko u sebi - ali eto ni to.
tralala
Srbija je, sve u cilju koriscenja luke Bar, od svog novca Crnoj Gori izgradila prugu Beograd-Bar do Titograda. Tada Crna Gora nije imala sredstava da izgradi ni zeleznicku stanicu Titograd, pa im je Srbija i nju izgradila. Da podsetim, taj deo pruge ima 59 mostova i 62 tunela... A i vracanje 11-to godisnjeg "zajma za Crnu Goru" niko i ne spominje. Nisam siguran da li je Srbija ulagala i u izgradnju barske luke, koliko se secam da jeste. Dakle, Srbiji se racunice sa Crnom Gorom nikada nisu isplatile. Ako je potrebna luka, barska je i plitka za vece brodove, mnogo bi bilo korisnije bilo ulagati u prugu vece brzine Beograd-Solun i u recno-morske brodove.
Zorko Lala
@tralala, Ovaj komentar je dobar. Posebno sugestija da treba ulagati i u recno-morske brodove. Ja bih naveo za primer Holandiju, Nemacku ili nama blizu Madjarsku, gde se vodeni putevi koriste maksimalno jer je vise puta jeftinije. Naravno, kod njih je i ostala infra struktura maksimalna. Drumski i zeleznicki transport zajedno, nisu ni polovina transporta preko vodenih puteva. Zamislite da Srbija ozivi brodogradnju i recimo zapocne sa najprostijim i najjeftinijim objektima za transport - BARZAMA. To bi bila dvostruka dobit: Izgradnja objekata (zaposljavanje) + jeftin transport. Da ne pisem o tome kako bi u buducnosti te iste barze mogli rentirati i nasim susedima. Eto posla i profita! Ali ko mene sta pita. Samo sam malo budan sanjao. Pozdrav, Internacionalni koordinator zavarivanja (brodogradjevinar).
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja