Međunarodni monetarni fond uneo je u ponedeljak veče u Vašingtonu novu pometnju u Evropu javnim priznanjem da – uoči sezone neizvesnih izbora u briselskoj familiji – nema jedinstveno mišljenje o daljoj finansijskoj sudbini najzaduženije članice evrozone – Grčke.

Prošlonedeljna procena eksperata MMF da su grčki dugovi neodrživi i da poprimaju tako „eksplozivne razmere”, te da bi do 2060. mogli bi biti tri puta veći od BDP-a te zemlje, bila je osnovna tema debate Upravnog odbora MMF-a u ponedeljak.

„Većina od 24 člana Odbora slaže se sa ovom procenom... Ipak, ima članova odbora koji drugačije vide neophodne fiskalne reforme i održivost duga”, navodi se u nesvakidašnjem saopštenju MMF-a, koja se obično zasnivaju na „jednoglasnom mišljenju”.

MMF i EU su se i ranije razilazili oko kalibra finansijske strogoće prema Grčkoj, ali politički trenutak je za familiju – posebno nakon „bregzita”, a pre izbora u Holandiji i Francuskoj – mnogo nezgodniji.

Nakon sednice u Vašingtonu, ostaje neizvesno da li će MMF nadalje sarađivati sa EU i Grčkom u namirivanju dužničkih obaveza Atine i rešavanju sudbine njenih dugova? MMF i EU i dalje ni za jotu ne odstupaju od ključnih zahteva, jednih prema drugima, i onih koji zajedno nastoje da nametnu Atini. MMF već skoro dve godine smatra da EU treba da otpiše lavovski deo grčkih dugova. Brisel, Berlin i Frankfurt (sedište Evropske centralne banke) tim povodom bi pristali na razne aranžmane samo ne na svoje novčane gubitke. Nastavak pregovora sa Atinom je neizvestan.

Poslednja runda mučnih pregovora sa Grčkom zamrznuta je krajem januara, nakon poruke Atine da ne pristaje na novo snižavanje poreske osnovice stanovništvu i dalja kresanja penzija, što su, uz reforme energetskog sektora, uporni zahtevi kreditora.

Nerešeni grčki dužnički problem, vratio se u ponedeljak EU kao bumerang u najnezgodnijem trenutku. Naime, u Upravnom odborom MMF-a polemika je vođena oko procenta budžetskog suficita sa kojim bi bili zadovoljni u slučaju Grčke, i to 2018. godine, to jest nakon što se tekući trogodišnji paket pomoći završi? Ta debata završena je ovog puta u Vašingtonu, bez konačne odluke.

MMF pri tom ne odustaje od zahteva da Atina usvoji zakone kojima bi i nakon 2018. nastavila sa drakonskim smanjivanjem javne potrošnje. Atini je takvih zahteva, izgleda dosta.

„Atina želi da se vrati u finansijske programe Evropske centralne banke. Pri tom, Grčka neće pristati na nelogične zahteve MMF-a da sada usvoji zakone – o štednji koji bi važili i nakon okončanja tekućeg programa”, izjavio je juče Dimitris Canakopulos, portparol vlade u Atini, uz napomenu da će Grčka za savetnika oko daljeg izdavanja obveznica angažovati finansijsku kuću „Rotšild end kompani”.

Nesloga Upravnog odbora MMF-a u ponedeljak, tokom godišnje revizije finansijskog stanja Grčke, gurnuo je Evropljane na klizavicu koju bi – zbog izborne sezone – trebalo da izglade do 20. februara, za kada je zakazano zasedanje ministara finansija evrozone.

Naime, ako Atina ostane pri odluci da ne usliši zahteve MMF-a, pa fond odustane od daljeg učešća u rešavanju grčke dužničke drame, šta je mogući razvoj situacije u Evropi?

U međuvremenu, Evrogrupa je za 20. februar zakazala sednicu da skroji plan kako da Grčka do jeseni namiri preko 10 milijardi evra pristižućih dužničkih obaveza. Bez jasnog stava MMF-a, šta može biti plan Evrope?

Na drugom kraju evrospektra, i Berlinu je opet izgleda dosta grčke dužničke drame.

„Ukoliko MMF odluči da istupi iz tekućeg programa za Grčku, onda je to njegov kraj”, objavio je u ponedeljak Volfgang Šojble, moćni nemački ministar finansija.

Šta bi taj „kraj” mogao konkretno da znači, Šojble nije pojasnio.

Mimo svoje volje, Evropa se nakon sednice Upravnog odbora MMF-a našla u basnoslovno neizvesnoj situaciji, i to pre „ključnih izbora”, koje iz Brisela ne može da kontroliše.

Naime, da li je nakon „bregzita”, pretnji Marin le Pen „fregzitom”, spominjanja „italegzita”, sada i mogući „gregzit” ponovo tema?

U toj geopolitičkoj magli nad Evropom, berze su juče nastavile s obaranjem vrednosti evra – posebno u odnosu na japanski jen – i to uprkos najnovijim zaricanjima Marija Dragija, predsednika ECB, da je „evro tu da trajno ostane”.