utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 11.02.2017. u 10:05 Ivana Albunović

Porez na imovinu u Beogradu veći za dva odsto

Dok poreznici povećanje ovog nameta pravdaju rastom vrednosti stanova, agenti za nekretnine tvrde da cene kvadratnog metra na tržištu padaju
(Фото Д. Јевремовић)

Ove godine neće biti pomeranja poslednjeg roka za plaćanje prve rate poreza na imovinu zbog praznika Dana državnosti, tako da građani i firme tu obavezu treba da izmire najkasnije do 14. februara. Nadležni podsećaju da je iznos poreske obaveze za prvi kvartal 2017. godine jednak iznosu za poslednji kvartal prema rešenju za 2016. godinu.

Kao i prethodnih godina, nova poreska rešenja Beograđanima će početi da stižu tek u maju. Ako se uporede podaci za 2017. i 2016. o prosečnim cenama kvadrata u glavnom gradu (objavljeni na sajtu novoformiranog Sekretarijata za javne prihode) jasno je da će porez na imovinu za ovu godinu biti uvećan većini vlasnika stanova u Beogradu.

Prema zvaničnoj statistici, na tržištu nekretnina vrednost stanova skočila je u svih osam beogradskih zona i to u proseku za oko pet odsto. To uvećava i poresku osnovica pa tako i iznos koji će građani morati da plate na ime ovog nameta. Interesantno je da ovo povećanje neće kačiti samo vlasnike stanova (i kuća) u ekstrazoni na potezu od Slavije do Kalemegdana i Dedinja gde je prosečna cena kvadrata čak i malo pala. Ostali mogu da očekuju uplatnice, ali sa iznosom koji može da bude uvećan maksimalno do dva odsto.

Za plaćanje prve rate poreza na imovinu za 2017. poslednji rok ističe 14. februara

Skupština grada Beograda u novembru prošle godine najavila je novu lokalnu poresku politiku i odlučila da će maksimalno povećanje poreza na imovinu u 2017. moći da bude dva odsto. Po zakonu iz 2012. godine prosečnu cenu kvadrata po zonama određuje promet u jednoj godini i to je osnovica poreza za narednu godinu. Najveće nezadovoljstvo građana izaziva to što im se čini da zvanično procenjena prosečna vrednost nekretnina ne prati realnu vrednost njihove imovine.

Nadležni kažu da svaka novogradnja povećava cenu stanova u toj zoni grada jer se tim nekretninama i najviše trguje. Dovoljno je, ističu, da se u jednom kraju podigne blok novih, komfornih zgrada i to trenutno podiže prosek za tu godinu. To je u Beogradu i većim gradovima, ističu, najprimetnije jer je i promet stanova i kuća najveći.

Kaća Lazarević, predsednica Grupacije posrednika u prometu nekretnina u Privrednoj komori Beograda smatra, da su ovakva objašnjenja daleko od realnosti i da država mora što pre da reformiše poresku politiku. Kaže da su osnovice koje se uzimaju za plaćanje ovog nameta u Beogradu previsoke u odnosu na stvarno stanje na tržištu nekretnina. Ona ističe da cene kvadrata u Beogradu padaju i da sumnja da se kao parametri za određivanje osnovice uzimaju najskuplje kupoprodaje.

– Cene stanova koju vidite u oglasima u realnosti su još niže za 10 do 20 odsto. Ni zoniranje grada nije urađeno kako treba. Pogledajte šta je sve prva zona. Možete da živite u Mutapovoj ulici, ali jedno je ako stanujete u zgradi sa portirom a drugo ako ste u udžerici. Umanjenje za amortizaciju je minimalno – kaže naša sagovornica. Podseća da su nadležni zbog pritiska javnosti prošle godine obećali da će promeniti način određivanja zona ali da ni to nije učinjeno.

Opštine i gradovi u Srbiji ove godine imaće prema procenama oko pet milijardi dinara manje u budžetima, koliko će se zbog izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, preliti u državnu kasu. Zato će većina njih taj manjak pokušati da nadomesti upravo kroz povećanje poreza na imovinu, kao jednim od svojih najznačajnijih prihoda. Prema pisanju lokalnih medija, ovogodišnji porez na imovinu u Novom Sadu biće uvećan oko jedan odsto u odnosnu na obaveze iz 2016. U Šapcu će biti jednak prošlogodišnjem jer nije bilo promena na tržištu nepokretnosti. Odlukom gradske poreske uprave u Kragujevcu porez na imovinu biće povećan u ekstrazoni (za oko osam odsto) dok će u ostalim zonama biti smanjen. U Leskovcu su najavili da će visina poreske obaveze ostati ista za više od 80 odsto građana. Iznos na poreskim rešenjima neće se menjati ni u Vranju.

Povećanje neće kačiti samo vlasnike stanova (i kuća) u ekstrazoni, na potezu od Slavije do Kalemegdana i Dedinja, gde je prosečna cena kvadrata, po zvaničnoj statistici, čak malo i pala u odnosu na prethodnu godinu

Problem je što manevarskog prostora uglavnom nema jer najveći broj lokalnih samouprava već primenjuje zakonski određenu maksimalnu stopu oporezivanja od 0,4 odsto. Zbog toga pokušavaju da popisom imovine na terenu povećaju obuhvat naplate, čime se stanje u bazama podataka u poreskoj administraciji sve više usaglašava sa realnošću.

Kako je objavljeno 2015, naplata ove obaveze povećana je i do tri puta u devet lokalnih samouprava gde je popisana imovina građana kroz projekat nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Recimo, najviše u Boljevcu za 77 odsto, Velikom Gradištu za oko 66 odsto, Kladovu za 30.

Šef projekta u GIZ-u, Aleksandar Grunauer, izjavio je za „Politiku” da švajcarska organizacija za razvoj i saradnju (SDC), koja je u ovom projektu radila zajedno sa GIZ-om, planira od ove godine da kroz edukacije i finansijski podrži novih 30 lokalnih samouprava u Srbiji.

– Građani su obavezni da plaćaju porez, ali su i zainteresovani da vide i gde se taj njihov novac troši. Zato smo se trudili da pomognemo u dijalogu sa lokalnom samoupravom, kako bi proces bio što transparentniji. Da bismo još više osnažili gradove i opštine plan je da naredna faza projekta počne na proleće ove godine – rekao je Grunauer.

Kamata za kašnjenje – 14 odsto godišnje

Blagovremenim izmirivanjem poreza obveznici izbegavaju obračun i naplatu kamate koja se obračunava za svaki dan kašnjenja.

Zatezna kamata trenutno iznosi 14 odsto godišnje (po zakonu računa se kao zbir referentne kamatne stope NBS, koja je sada četiri odsto, plus 10 procentnih poena).

Građanima koji kasne sa uplatom poreske rate preti i novčana kazna od 5.000 dinara (po jednoj neplaćenoj rati). Ovaj iznos je, pre poslednjih izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, bio čak 10 puta veći, pa je kašnjenje ranije sa sobom vuklo moguću kaznu od čak 50.000 dinara po rati.

Komentari58
9ab2b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Arzu
Pa da ja pošten i pametan plaćam uredno porez,a komšinica do mene ne plaća porez godinama,kad će država i institucije predviđene za to,da preduzmu nešto po tom pitanju.Šta je ona bolja od nas koji plaćamo?
Punisha
Koja uvrnuta filozofija da placamo u februaru a racuni ce biti u maju a mozda i u oktobru ?
Aleksa
I dalje se plaća porez na ukupnu površinu placa preko 10 ari a do te magične cifre se porez ne plaća. Time su pojedinci dovedeni u neravnopravan položaj jer do pre dve godine se porez plaćao na razliku preko 10a.
naivac
Porez građana treba da plaćaju svi koji imaju imovinu, a ne neki plaćaju a neki imaju žive i prijavljene adrese na kuće, stanove , neoptrećuju se porezom kao da kuća nije uređena za stanovanje. Poreska uprava Palilula je ,,zahtevno" obaveštena o ovome za Borču Kotež, ali nikako da mrdnu iz kancelarije , čekaju da građani sami dođu, a ko je budala kad vide kako to izgleda. Važno je da velikim porezima pokrivaju potraživanja po poreskom osnovu., a trebalo bi da porez bude manji ako ga svi plaćaju, da nije takav kao da kupuješ svoj objekat.
Gordana
Ako se na vrednost zgrade obracuna amortizacija, koja se obracunava svKe godine, samo me interesuje da li umanjuje vrednost zgrade, ili po nekoj metodi je pripisuju vrednisti zgrade? Umesto da porez sa starosti zgrade pada, on svake godine raste.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja