nedelja, 29.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:24

Tone dimljenog mesa na zlatiborskoj „Pršutijadi”

Prvi put u Mačkatu predstavljeni i tradicionalni proizvodi iz susednih država: istarski i njeguški pršut
Autor: Branko Pejovićpetak, 10.02.2017. u 19:01
(Фото С. Јовичић)

Mačkat – Počela je danas i ceo vikend traje 17. „Pršutijada” u Mačkatu pod Zlatiborom.

Tone rumenog dimljenog mesa iz domaće radinosti ovih sela – pršute, slanine, kobasice, stelje, čvaraka, kavurme – izneto je na sajamske tezge i uz popuste ponuđeno kupcima.

Zasvirale su trube, zaigralo kolo, odjekuju zdravice i okreću se jaganjci u slavu domaćinske proizvodnje, najbolje pršute i vekovne tradicije.

Ovaj sajam okupio je 16 proizvođača suvomesnatih proizvoda iz Mačkata, Krive Reke, Kačera. Sve su to vredni domaćini sa razvijenom porodičnom proizvodnjom, modernim preradnim kapacitetima i osvojenim tržištem.

Oni su ceo prostor na „Pršutijadi”, sasvim ispunjen posetiocima, okitili biranim suvim mesom. A ocenjivačka komisija beogradskog „Jugoinspekta” od 10 članova proverila je kvalitet izloženog, ocenila ga odličnim i preporučila da se nastavi brendiranje ovih autohtonih proizvoda, pa proglasila pobednike.

Šampion u kategoriji goveđe pršute postao je Ilija Stojanović iz Mačkata, kome je uz zlatnu sajamsku medalju pripalo i nagradno putovanje na prolećni Sajam hrane u Štutgartu. Najbolju svinjsku pršutu proizveo je Miroslav Stojanović, ovčiju stelju Dragan Stojanović. Pobednik u proizvodnji domaće kobasice je Nikola Brković, a najbolju slaninu pravi Radomir Šopalović.

Ovu „Pršutijadu” otvorio je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, koja je njen organizator, rekavši da je Mačkat najveće selo na teritoriji ove opštine sa najvećim brojem porodičnih proizvodnih radnji.

– Sve one su nastale poslednjih desetak godina uz svesrdnu podršku lokalne samouprave. Nadamo se da će ova proizvodnja i dalje da se unapređuje, da zaštitimo ovaj brend – rekao je Stamatović.

A uz tone zlatiborskih suvomesnatih proizvoda, prvi put na jednoj „Pršutijadi” predstavljeni su i slični tradicionalni proizvodi iz okolnih država. Iz istarskog grada Tinjana stigao je istarski pršut, autohtoni proizvod svetle boje.

– Pravi se od svinjskog buta i suši na vetru buri, sušenje traje do godinu i po dana.

Ovaj proizvod izvozimo u države Evropske unije, cena po kilogramu mu je 25 evra. Ovde smo doneli samo da se proba, a tu su i vino i maslinovo ulje iz istarskog mesta Vižinada – ispričao nam je načelnik opštine Tinjan Goran Hrvatin koji je prvi put u Srbiji, dodajući da će oni Zlatiborce pozvati na svoj sajam pršuta koji se održava u jesen.

Iz Nikšića u Mačkat je sa svojim proizvodima došao mladi proizvođač Radovan Bijelić. – Doneo sam ovde njegušku pršutu i kobasicu, ovčije meso i druge njeguške proizvode. Cena njeguške pršute je 14 evra po kilogramu, a ova s kostima je devet evra.

Mi najbolje komade mesa dimimo kao što se to radi na Zlatiboru, ali sušenje kod nas traje duže, devet meseci se suši njeguška pršuta – objasnio nam je Bijelić.

I na ovoj „Pršutijadi” organizovana je nagradna igra za posetioce, gde će srećnici moći da dobiju džak pršute, kvadrat slanine i kobasicu na metar.


Komentari10
1f4c5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Cistodasezna
Ljudi o tom mesu iz argentine i brazila se radi na industriskom nivou i u toj prici moze da bude Zlatiborac. Ovo sto je prikazano u ovom clanku su uglavnom porodicna domacinstva sa svojom proizvodnjom koja nije velika Tako da i tu Zlatiborksu visoravan koju pominjete i 20 govedei verovatno se niste odmakli od magistralnog puta kad tako pominjete. Ko je iole ziveo na selu razume sta pricam.
Beogradjanin Schwabenländle
Уколико се ради о сајму под именом Kulionart 2017 у марту у Штутгарту онда вам могу рећи да то није прави сајам за њих, само губљење времена и новца.
Novi zavet
Ali zato na visoravni pasu Brazil i Argentina.
Lux
Da li se neko u Srbiji obazire na ono što SZO govori o kancerogenom dimljenom mesu ?
Ugostitelj
Radi se o benzopirenu, kancerogenoj materiji koja prouzrokuje rak debelog creva i leukemiju. Pored toga, i kilogram roštilja na drvenom ćumuru je ravno popušenih 600 cigareta. Pa, ko voli nek izvoli.
Preporučujem 4
Nebojša
Кад пролазиш оном висоравни златиборском, видиш око 20 говеди. Од којих се направе хиљаде тона пршуте. То је могло у библијској кани са хлебом...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja