nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:24
INTERVJU: ŽAN-PJER ESKENAZI, sociolog i profesor

Da li su TV serije umetnost ili zabava

Autor: Gordana Popovićnedelja, 12.02.2017. u 10:05
(Фото лична архива)

 

Podela na pravu umetnost i komercijalnu produkciju toliko nam je bliska i uobičajena da je deo naše nacionalne kulture, ali neke stvari se ipak menjaju, kaže Žan-Pjer Eskenazi, francuski sociolog čija je specijalnost audiovizuelna kultura. Profesor estetike filma na Univerzitetu Nova Sorbona i autor dvadeset knjiga, dolazi u Beograd 22. februara, a šira publika imaće priliku da ga upozna već narednog dana, 23. februara, kada će u Jugoslovenskoj kinoteci s početkom u 19 sati razgovarati sa rediteljem Goranom Markovićem, uz uvodno izlaganje Nevene Daković, o fenomenu televizijskih serija. Debata je naslovljena po jednoj od Eskenazijevih knjiga „Televizijske serije – Budućnost filma?”, koja je objavljena i kod nas u izdanju Klija u prevodu Ive Brdar.

U pomenutoj knjizi, Eskenazi nastoji da objasni fenomen televizijskih serija, ukazujući na promene koje su one izazvale u sistemu produkcije, kao i u samom načinu pisanja. Pokušavajući da odgovori na pitanje da li serije predstavljaju budućnost kinematografskog izražavanja ili su puka drugorazredna zabava, on istovremeno objašnjava razliku između američkog i francuskog koncepta kulture.

U knjizi „Televizijske serije – Budućnost filma?” kažete da televizija nastavlja dugu tradiciju popularne američke kulture koja je oduvek bila najznačajnije sredstvo izražavanja istovremeno i desničarskih i levičarskih ideja?

U stvari, popularna američka kultura (avanturistički i policijski romani, holivudski filmovi...) uvek je najbliže odražavala aktuelnost američkog društva i šire zapadnog. Na primer, romani i filmovi iz oblasti naučne fantastike pedesetih godina prošlog veka bili su značajni pokazatelji straha od nuklearne katastrofe, kao i suočavanja sa komunizmom. Televizijske serije produžavaju tu tradiciju, usuđujući se da postavljaju najvažnija društvena i politička pitanja savremenog  društva. „Simpsonovi” su, na primer, dosta radikalna društvena kritika američkog načina života, serija „Dva metra pod zemljom” je kritika utvrđenih porodičnih normi, a „Domovina” kritika dvosmislenosti američkih teza o terorizmu.

Dali ste studiozno proučavanje američkog slučaja. A kako je u Francuskoj?

U Francuskoj serije kaskaju za američkim. Francuske umetničke elite dugo su se gnušale televizije i stoga se u Francuskoj nije snimalo mnogo serija. Stvari se upravo menjaju. Serija „Un village français“ (Francusko selo) izražava svu dvosmislenost Francuske o odnosu sa nacistima. Ukratko, Francuska upravo počinje da shvata kako se proizvode serije i iznalazi nove načine.

U knjizi podvlačite razliku između kulturnog koncepta u Francuskoj i Americi?

Da, naravno, razlika je očigledna. Bez obzira na to što i u SAD takođe postoji visoka kultura, industrijska filmska umetnost brzo je zauzela značajno mesto i još brže postala prepoznata kao deo odlučujuće američke kulture. Odatle, na primer, učešće brojnih značajnih autora, glumaca i reditelja u proizvodnji serija. Amerikanci nemaju tu vrstu predrasuda.

U Francuskoj je, međutim, i dalje veoma jaka podela na „pravu” i „lažnu” kulturu?

U Francuskoj su intelektualci dugo suprotstavljali visoku, klasičnu, pravu kulturu onoj lažnoj čiji rezultat su industrijske kulture. To da televizijske serije mogu da budu umetnost ličilo im je dugo na jeres. Naše stavove je dugo određivala Malroova rečenica da se „što većem broju Francuza učine dostupnim kapitalna dela čovečanstva, a pre svega Francuske”. Stvari se sada menjaju i mnogo je teže održavati razliku između dveju kultura.

Vaša knjiga objavljena je u Francuskoj 2010. godine. Da li biste sada nešto dodali?

Kako da ne! Ova knjiga je bila uvod u fenomen serija i naročito u njihovu estetiku i njihove specifične narativne kvalitete. Trenutno radim upravo na tim pitanjima.

Kao sociolog specijalista za audiovizuelnu kulturu, možete li reći kakvo je njeno stanje danas?

Film i televizijske serije se drže relativno dobro, bar kad je reč o inovacijama. Znam da u brojnim evropskim zemljama filmski stvaraoci imaju teškoće. Ali verujem da publika voli filmove i serije i da neće dozvoliti da ova kultura propadne.

Kad je reč o filmu, posebno ste proučavali „film noir”, o čemu ste napisali i knjigu. Kakav značaj dajete ovom žanru?

Veliki je značaj ovog žanra koji su u Holivudu stvarali autori koji su bili nezadovoljni ili manje zadovoljni američkim načinom života, koji ga kritikuju i čiji filmovi su dosta gorki i tegobni. Američki grad je tu predstavljen kao jedan lavirint koji vodi u smrt, gde su ljudi žrtve svojih sopstvenih neostvarenih želja. Ovi filmovi, snimani krajem četrdesetih godina prošlog veka, imali su značajan uspeh gotovo svuda u svetu, što je dokaz da su dotakli raznolike populacije. To je jedan od najvećih holivudskih žanrova i sigurno najsubverzivniji.

Kakva je budućnost filma?

Ne bih znao da kažem. Optimista sam, ali ne usuđujem se da dajem prognoze. Čini mi se, ipak, da će saradnja između filma i serija postati sve značajnija, jer su serije već postale važan deo našeg identiteta.


Komentari2
77b0f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

natalija
Mediji? Serije? Kakve to veze ima s nama? Nikakve. Mi već odavno nemamo medije (ratna propaganda & sega-mega-turbo-pink – to nisu mediji). Ali nije tako samo u medijima, svuda je tako (u svim strukama i poslovima)! Svi koji su na budzetu kao i svi privatnici (a uspešni privatnici mogu biti samo ako im to vlast dozvoli tj. ako su član biblioteke) ZAVISE OD VOLJE VLASTI. Ako kažeš nešto što vlast ne želi da vidi i čuje OSTAJEŠ BEZ POSLA. Ukratko u takvoj klimi nije moguće postojanje parlamentarizma, izbora, jer prvi preduslov moraju biti POLITIČKE SLOBODE a njih ne može biti bez EKONOMSKE SLOBODE. Po siromaštvu smo dostigli Albaniju u doba Enver Hodze i slična društva...SABERI, ODUZMI: nula! Svi ćute i svako gleda samo kako će on POJEDINAČNO (s porodicom) da PREŽIVI, to je nešto nalik PREDPOLITIČKOM društvu....u svakom slučaju sledi nam dalje propadanje....
Sasa Trajkovic
Ako je film obelezio pocetak proslog veka kraj definitivno pripada televiziji ali to nije samo pitanje sta je starije kokoska ili jaje vec i pitanje upotrebe ili zloupotrebe televizije u promovisanju jednog potrosackog drustva i potrosacke kulture koja je glavni produkt ali i konzument televizije. Televizija je mas medi dakle ona ide na kvantitet i masovnost a ne nuzno na kvalitet , potpuno je nesporna komercijalizacija televizije a kvantitet neznaci nuzno i kvalitet. Televizija kao mediji u sebi ima moc kreiranja javnog mnjenja sto se danas zloupotrebljava u promovisanju nekih drustvenih vrednosti i politika uostalom 70 televizijskog sadrzaja je marketing. Serije su produkt televizije kao takve one su komercijalne prirode sto ne iskljucuje izvesnu estetiku cak je kao medij tehnoloski superiornija od filma ali nedostaje segment bez kojeg nema umetnosti Etike. Ovaj vek tehnoloske superiornosti nad duhom, mastom i kreativnosti doneo je krizu filma ne samo Holivuda vec autorskog filma.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja