sreda, 20.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:40

„Trejnspoting” stigao i do Podujeva

Ričard Gir u „ratu” sa Trampom, Berlin – „gej-okej festival”...
Autor: Dubravka Lakićnedelja, 12.02.2017. u 21:10
Из филма „Т2” Денија Бојла ​(Фото: 67. Берлинале)

67. BERLINALE

Berlin – Još uvek kod kuće imam onu narandžastu reklamnu majicu sa natpisom Trejnspoting koju sam dobila u Kanu 1996. godine gde je ovaj film imao svetsku premijeru. Tamo sam se prvi put srela sa filmskim stvaralaštvom Denija Bojla, prvo videla „Trejnspoting” pa tek onda „Malo ubistvo među prijateljima” (1994), iako su snimljeni obrnutim redom. Preskočila bih pominjanje njegovog prvog internacionalnog, skupog filma „Plaža”, ne smatram ga bog zna kakvim, ali rado prizivam u sećanje njegov Oskarom nagrađeni film „Milioner iz blata” („Milioner sa ulice”) i sa zadovoljstvom delim danas sa vama i utiske sa berlinske premijere Bojlovog „Trejnspotinga 2” – „T2–.

Činjenica je da sam se pribojavala da mi se neće dopasti, kao što mi se uglavnom ne dopadaju isforsirani nastavci ili „rimejkovi” nekada uspešnih i popularnih filmova, Jer, zašto kvariti nešto što je zauvek ušlo u filmsku istoriju, što je to slučaj sa originalnim „Trejnspotingom”, koji je još pre dve decenije stekao status kultnog filma i zauzeo deseto mesto na listi najboljih britanskih filmova svih vremena prema izboru Britanskog filmskog instituta.

Srećom te postoje izuzeci od pravila. Među njima je i „T2”. Ispostavilo se da je to sasvim dobar film. Ne toliko kvalitetan i značajan kao prvi, ali kao filmski nastavak ima i smisla i opravdanja. Dovoljno je zanimljiv, dinamičan zbog spotovske režije i osavremenjen. Uz to, daje i odgovor na pitanje šta je bilo posle sa onim svojevremeno raspomamljenim tinejdžerima: Mark „Rent bojem” Rentonom (Juan Mekgregor), Danijelom „Spadom” Marfijem (Juen Bremner), Sajmonom „Sik bojem” Vilijamsonom (Džoni Li Miler, sada popularan i kao TV Šerlok Holms) i Fransisom „Frankom” Begbijem (Robert Karlajl). Gde su i kako završili posle one prevare, izdaje i bekstva? I kakvi su ovi „momci” danas, kao sredovečni muškarci, dvadeset godina posle, na istom mestu. U Edinburgu, u čijem su radničkom predgrađu posrćući odrastali na dnu lestvice, uz drogu, pesnice i krv...

„T2“, dakle, nudi ponovni susret sa istim likovima, osmišljenim prvo u romanu Irvina Volša, pa oživljenim na velikom ekranu. I opet su oni na raskrsnici života, u poznatom kriminalizovanom miljeu predgrađa i u situaciji da bi oni (na svoj način) da krenu napred, ali ih prošlost i poreklo uporno vraćaju nazad. U predele lopovluka, nasilja, droge, prevara i izdaje prijateljstava, ali i želje za osvetom koja nikada ne spava... U ovo žitije o edinburškoj četvorci Deni Bojl (i Irvin Volš) uvodi i glavni ženski lik – Veroniku (u tumačenju Anđele Neđalkove, bugarskog porekla), mladu bugarsku prostitutku na privremenom radu u škotskom gradu, koja će presudno uticati na njih i na kraju ih nadigrati.

Kako će ovaj film uskoro imati susret i sa beogradskom publikom ne bih da otkrijem previše. Možda samo da ukažem na to da su i Bojl i Volš, izgleda, bežali sa časova geografije tokom školovanja. Veronika se posle prevare navodno vraća kući u Bugarsku, ali na železničkoj stanici u njenom rodnom mestu velikim ćiriličnim slovima piše – Podujevo. Tako je ova kosovskometohijska opština autorskom greškom ušla u filmsku istoriju. Ostrvljanima, podanicima Ujedinjenog Kraljevstva, sve na Balkanu dođe mu na isto. Pa da, što bi se zamarali činjenicama.

Da je berlinski festival od svog osnivanja „obojen” politikom, to i vrapci na grani znaju, ali da će se politički, a često i politikantski angažman Berlinala ove godine pretvoriti u poligon za „antitrampovsku” kampanju ovde prisutnih američkih sineasta ipak nije bilo za očekivanje. Zašto? Zato što je do sada među američkim „filmadžijama” (izuzetak je uvek bio Majkl Mur) na velikim (ali i manjim) evropskim festivalima uvek važilo ono nepisano, ali vazda glasno izgovarano, pravilo: „Ne napadam predsednika SAD van SAD, to činim kod kuće”. Po tom sistemu nisu tokom javnih nastupa (i u intervjuima) napadali ni Klintona, ni Buša, naravno ni Obamu, ali su sada grleno navalili na Donalda Trampa. Samo jedan od primera kako to izgleda jeste onaj jučerašnji, kada je tokom konferencije za novinare, povodom uloge u takmičarskom filmu „Večera” Orena Movermana, američki glumac Ričard Gir mnogo toga je zamerio Trampu izjavivši i da nikada ne bi bio „domaćin večere na kojoj je prisutan Donald Tramp”. Gir je, između ostalog, rekao i sledeće: „Broj zločina iz mržnje porastao je enormno u Americi i Evropi čim je Donald Tramp objavio predsedničku kandidaturu. Nažalost, mi imamo lidere koji stimulišu strah, a taj strah nas izaziva da činimo zaista užasne stvari. Moramo biti veoma oprezni u tome kako razgovaramo jedni sa drugima i

kako karakterišemo jedni druge. Najstrašnija stvar koju je Tramp uradio jeste da je terminološki izjednačio muslimanske izbeglice i tražioce utočišta sa teroristima. Tako sada stvari stoje u SAD. Izbeglica je nekada bio neko za koga ste imali empatiju, želeli da pomognete. Sada se njih bojimo. Moramo stvarno da razumemo šta je ovaj konzervativni pokret već uradio i da ne zaboravimo da smo svi zajedno u ovome. Moramo da prihvatimo jedni druge i da se volimo...”.

Dan pred jučerašnju premijeru Movermanovog filma „Večera”, političko-porodične drame u kojem igra kandidata za guvernera i brata glavnog junaka – profesora istorije (u tumačenju Stiva Kugana), Ričard Gir, najslavniji američki budista i lični prijatelj dalaj lame, imao je i lični susret sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Tema razgovora bila je trenutna situacija na Tibetu, jer je Gir i predsedavajući Međunarodne kampanje za Tibet (ICT) i kao takav radi na promovisanju ljudskih prava i demokratskih sloboda Tibetanaca. Pre susreta sa Merkelovom Ričard Gir je imao sastanke i sa pripadnicima nemačke stranke Zelenih, članovima Bundestaga i potpredsednicom Klaudijom Rot...

O Trampu se priča i u okviru paralelnog programa „Panorama” koji po tradiciji prikazuje i takozvane gej-filmove (gej autora

ili na gej tematiku), zbog čega se čitavo Berlinale naziva „gej-okej festivalom”. Čelnik „Panorame” Vilend Špek još prvog dana je izjavio da „sada kada imamo američkog predsednika koji reprezentuje najgoru vrstu mačizma, čini se da se vraćamo vremenski unazad”, aludirajući na to da pod Trampom i gej populacija može da ima velikih problema...

Sve u svemu, prvi dani 67. Berlinala nagoveštavaju (anti)trampovski festival. Sve mi se čini da nije toliko u pitanju sam Donald Tramp, koliko strah od nepoznatog i strah od promena koje su neminovne.


Komentari1
54d1c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Андреј Милошевић
Дубравка, није до Подујева, него до Подујана. На станици на крају филма јасно пише Подуяне-Poduyane, а то је предграђе Софије, тако да ништа нису погрешили. :)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja