subota, 18.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:06
DOSIJE: BROJ STANOVNIKA NA PROSTORU NEKADAŠNjE SFRJ OD 1991. DO DANAS

Najveći demografski gubici Crnogoraca, Srba i Bošnjaka

Srba za oko milion manje nego u godini kad je počeo raspad SFRJ. Minimalan porast od 65.000 doživeli jedino Albanci, svi ostali su u manjem ili većem minusu. Po republikama, demografske promene uglavnom su pratile ratna zbivanja
Autor: Branislav Radivojšanedelja, 12.02.2017. u 22:00

Na samom kraju 2016. statistički zavod iz Banjaluke objavio je konačne rezultate popisa stanovništva BiH iz 2013. koji se odnose na Republiku Srpsku, što označava i definitivni završetak ovih popisnih akcija na celom prostoru eks-Ju. Pre toga, kompletan popis na istom području organizovan je još 1991, pa je sad moguće upoređivati ove relativno nove rezultate sa onima od pre dvadeset i više godina.

Najjednostavnije je poređenje ukupnog broja stanovnika. Te 1991. u Jugoslaviji je bilo, prema tadašnjoj popisnoj metodologiji, oko 23,6 miliona stanovnika. Uz napomenu da su popis bojkotovali Albanci u Srbiji, pa je njihov broj tada procenjen, ali i uključen u ukupnu sumu. Dvadeset godina kasnije na istom Ju prostoru je dva miliona ili oko 8,5 odsto stanovnika manje – 21,6 miliona. Po republikama, u najvećem demografskom minusu je Bosna i Hercegovina – od 850.000 ili oko dvadeset odsto, zatim Hrvatska deset odsto. Područje Kosova i Metohije je s minusom od devet procenata, zatim Srbija (bez KiM) sa oko osam odsto (590.000). I time se završava spisak onih s demografskim minusom. Ostale nekadašnje federalne jedinice, Makedonija, Crna Gora, Slovenija, beleže skroman porast. U Makedoniji je ostvareno neznatno povećanje od oko jedan odsto, mada je ta računica pod velikim upitom: za 1991. ne postoje konačni rezultati popisa (ponovljen 1994), a poslednji iz 2011. je prekinut, pa se za tu godinu koriste tekuće procene njihovog državnog zavoda za statistiku. Crna Gora je u plusu za pet hiljada, dok je Slovenija jedina zabeležila rast od četiri odsto.

Ova poređenja treba prihvatiti s rezervom zbog nekoliko bojkota popisa, a i zbog toga što u Makedoniji i BiH popisi i nisu održani 2011. nego 2002. i 2013.

Međutim, ako ove neusklađenosti zanemarimo dobićemo podatke koji pokazuju da su stanovništvo izgubile tri republike u kojima je vođen rat tokom devedesetih, s tim što je Bosna i Hercegovina na listi „gubitaša” i u relativnom i apsolutnom pogledu na prvom mestu.

Na isti način moguće je uporediti i broj pripadnika različitih nacija na eks-Ju prostoru i doći do podataka o tome koja je od njih početkom druge decenije ovog veka, u odnosu na 1991, izgubila najviše stanovnika, a koja je eventualno u demografskom plusu.

Ispostavilo se, očekivano, da su na čelu minusne liste – Jugosloveni. Na popisima 1991. oko 750.000 stanovnika SFRJ se tako nacionalno opredelilo, a na popisima na početku druge decenije ovog veka njih je na istom prostoru registrovano tek 24.000. Na drugoj poziciji po procentnom smanjenju broja stanovnika su Crnogorci. Na popisima 2011. njih je ukupno bilo za 38 odsto manje nego 1991. Početkom devedesetih kao Crnogorci su se izjasnili njih 550.000, a 2011. samo oko 340.000.

Međutim, kad se uporede apsolutne brojke, Srbi su na bivšem jugoslovenskom prostoru u ovom dvadesetogodišnjem periodu u najvećem minusu, gotovo za milion stanovnika, to jest za oko 960.000, što je jedanaest odsto ukupnog broja pripadnika te nacije.

Slede zatim Bošnjaci (minus 9,5 odsto), mada je na popisu 2013. u BiH bilo sporno tumačenje usvojene definicije stalnog stanovništva. Agencija za statistiku BiH u stalno stanovništvo uključila je i one koji žive u inostranstvu i duže od godinu dana a poreklom su iz Bosne. Reč je o nekih 190.000 stanovnika zbog kojih Republika Srpska nije prihvatila sarajevske rezultate.

Demograf Goran Penev kaže da je osnovni utisak koji se može steći poređenjem ovih statističkih pokazatelja iz dva perioda veliko smanjenje broja stanovnika, što je karakteristično i za mnoge druge zemlje u tranziciji. Drugi važan utisak je da se bivši jugoslovenski prostor demografski homogenizuje. U prošlom veku taj prostor je bio karakterističan po heterogenim demografskim pokazateljima. Imali smo, s jedne strane, Sloveniju, Hrvatsku, Vojvodinu i centralnu Srbiju koje su se u deceniji pred raspad SFRJ odlikovale niskim stopama demografskog rasta i prirodnog priraštaja, dok su s druge strane bile Crna Gora, BiH i Makedonija s intenzivnijim porastom stanovništva, i naročito Kosovo, s visokim fertilitetom i vrlo visokim prirodnim priraštajem. To su za jugoslovenske i evropske pojmove bila visokofertilitetna područja. Međutim, u ovom najnovijem periodu u svim bivšim republikama došlo je do smanjenja fertiliteta, a razlike u stopama demografskog rasta vidno su smanjene. To se, primećuje dr Penev, čak može reći i za Kosovo – i ono sad ima znatno nižu stopu fertiliteta i čak negativnu stopu rasta stanovništva.

Pitamo Peneva otkud toliko sličnosti u kretanju ukupnog broja stanovnika u Srbiji, BiH i Hrvatskoj iako su tokom devedesetih bila vrlo intenzivna iseljavanja izbeglica iz Hrvatske i BiH ka Srbiji. Ovaj demograf kaže da negativan migracioni saldo ostvaren u periodu 1991–2011. nije u vezi samo s ratnim zbivanjima. Srbija je imala veliki priliv doseljenih, pre svega Srba iz Bosne i Hrvatske, ali je imala i mnogo iseljenih. Pored toga, doseljavanje je u „poratnim” godinama veoma smanjeno, a iseljavanje nastavljeno, pa je i u Srbiji negativni migracioni saldo velik. U BiH je razlika između broja odseljenih i doseljenih znatno veća, a i direktni ratni gubici bili su ne samo mnogo veći u poređenju sa Hrvatskom i Srbijom, već i apsolutno vrlo veliki (procenjeni su na oko 100.000 poginulih). U te tri države već godinama se registruje i negativan prirodni priraštaj, što je posledica ne samo pada fertiliteta (broj živorođenja po ženi) već i intenzivnog starenja, ubrzanog i velikim iseljavanjem, pretežno mladih. Povećano iseljavanje iz BiH i Hrvatske tokom devedesetih bilo je motivisano bezbednosnim razlozima, a kasnije pre svega ekonomskim.

Kad je o Kosovu reč, Goran Penev podseća da je s tog područja u apsolutnom broju više iseljeno Albanaca nego Srba, a relativno mnogo više Srba. Demografska kretanja među albanskim stanovništvom na Kosovu bila su slična onima u Albaniji, koja beleži još veće iseljavanje i smanjenje ukupnog broja stanovnika.

Najzad, Makedonija, Slovenija i Crna Gora u ovom periodu praktično beleže nulti porast broja stanovnika i pozitivan prirodni priraštaj. Međutim, dok je u Makedoniji i Crnoj Gori migracioni saldo negativan, u Sloveniji je i on pozitivan.

Ovaj demograf napominje i da su različiti razlozi zbog kojih su neke nacije izgubile više, a neke manje stanovnika. Jugosloveni i Crnogorci su u minusu najviše zbog promena u načinu izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti. Prilikom popisa sprovedenih u 21. veku oni su se masovno drukčije izjašnjavali nego 1991, i to najviše kao Srbi. U tom smislu, kad je o izjašnjavanju reč, Srbi su na dobitku, međutim, oni su u vidnom gubitku kad je reč o prirodnom priraštaju (više umrlih nego rođenih) i o migracionom saldu (više odseljenih nego doseljenih) i zbog toga su u apsolutnom smislu doživeli najveći pad broja stanovnika.

Što se Bošnjaka tiče, i njima je (kao i „preostalim” Muslimanima) pristupio jedan broj Jugoslovena, ali i oni beleže umereno negativan prirodni priraštaj i imaju izuzetno negativan migracioni saldo (ukupan eks-Ju minus od oko 204.000, ali uzimajući u obzir rezultate Agencije za statistiku BiH). Hrvati takođe imaju izrazito negativan prirodni priraštaj i ne toliko izražen (do ulaska u EU) negativan migracioni saldo (ukupan minus 140.000). Konačno, Crnogorci su se na dva poslednja popisa masovno drukčije nacionalno izjašnjavali, a beleže i negativne migracione stope (ukupan minus 200.000). A jedina nacionalna grupacija (od ovde posmatranih, jer to se može reći i za Rome), koja beleži veoma skroman demografski plus od 65.000 jesu Albanci, i to isključivo zahvaljujući pozitivnoj stopi prirodnog priraštaja.

Prema tome, iako je negativna stopa rasta stanovništva trend svojstven mnogim bivšim socijalističkim zemljama Evrope, kod nas su ratna zbivanja očigledno uticala na razlike u ukupnim skorovima – i kad je reč o pojedinim delovima nekadašnje države i kad je reč o nacijama.


Komentari24
1bb81
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Попис становништва?
Ови пописи становништва у Србији су непоуздани. Лично познајем један већи број људи из дијаспоре који су још увек уписани на бивше адресе у Србији и чак ревносно долазе и учествују у попису. У неким случајевима их пописују и родитељи. Дакле број стварних становника Србије је знатно мањи од пописаног. Моја процена је да у Србији има мање од 5 милиона грађана свих националности. Ових 6 милиона грађана српске националности су само фикција.
@Predrag Matić
Predraže, a šta vi imate protiv ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi a koje vi smatrate "Romima". Ako se 70% tih vaših "Roma" oseća i izjašnjava kao Srbi, onda su ljudi Srbi kao i vi i ja. Na osnovu čega vi pravite razliku između "pravih Srba" i "Srba Roma". Rasizam i nacističke definicije "rasno čistih nacija" su veoma opasne stvari, koje mogu lako i nama plaovookima i plavokosima da se obiju o glavu. Tu lekciju je čovečanstvo valjda naučilo nakon strahota II svetskog rata. Manite se toga za svoje dobro i dobro srpskog naroda.
Preporučujem 17
Predrag Matić
Apsolutno se slažem sa gore navedenim, veliki broj Roma u Srbiji (bar 70%) se na popisu takođe izjašnjavalo kao Srbi što veze s vezom nema...
Preporučujem 15
ProPolitikin Hrvat
Znaci u BiH 279.000 manje Srba, a 216.000 Hrvata u odnosu na 1991, a najvecih i jednih zrtava nad kojima je izvrsen genocid Muslimana 133.000 manje?
Изворни Словен
Ова анализа је у најмању руку неозбиљна. Право стање гласи овако; Србија 6,8 милиона,од чега је више од половине популуса старије од 50 година,с тим да смо од 2011,губили 80 до 100 хиљада људи годишње, односно од 400 до 500 хиљада укупно. Хрватска 3,8 мил,иста старосна структура као Србија; БИХ 3,2 мил,потпуно демографско расуло,с обзиром да су од 1991 изгубили 1,2 милиона душа.; Македонија око 2 мил,од чега Македонци 1 милион са старосним просеком од 50 год,Албанци око 800 хиљ,просек око 25 год старости. Словенија 2мил и Црна Гора 600 хиљада,имају релативно стабилну демографску слику,али и код их је просек година изузетно висок (45). То вам је уважени коментатори и читаоци,право демографско стање у новонасталим колонијама бивше независне државе СФР Југославије,и ако се овако настави ми у наредних 20 до 30 година,једноставно нестајемо са овог животног простора.
Боки
Како си направио процену за Македонију када су албанске партије добиле 20 од 120 места у Собрању? То је 17 посто становништва. По твојој процени Албанци само што нису постали већинско становнштво у Македонији.
Preporučujem 6
go West
Ok sve to, ali gde nađe 800 hiljada Albanaca u MKD? Pretera ga debelo.
Preporučujem 10
Леон Давидович
Последица ратова и промене друштвеног уређења јесте економска криза. Економско уништење јесте претходница демографског уништења. Поред економије велик је број и других разлога демографског слома. Другачије цењење животних вредности, морални слом, пропаст села, егоизам, хедонизам, губитак наде.Као права епидемија завладала је тенденција одласка у развијене земље. Од једном је велики број људи навалио да ући немачки . енглески и друге језике са циљем одласка. Куд же већи егоизам од оних егоиста који су уништавали предузећа ради својих интереса , а пти том остављали сународнике без посла и извора за живот.
MilosNS
Moram reći da je solidan broj ljudi iz Albanije srpskog porekla, pokršten i prevaspitavan decenijama. Jel su oni uračunati u Srbe ili kako?
Zoran
Pa sto prihvatili d aih pokrste?
Preporučujem 13

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja