subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 16.02.2017. u 08:15 Todor Kuljić

Presude, osude ili smeh

 

Dvadesetog februara nastavlja se sudski proces o rehabilitaciji Milana Nedića. Biće novih sukoba u javnosti. Antifašizam je sve bespomoćniji pred domaćim sudovima. Najpre je rehabilitovan Draža Mihailović. Sudski pečat i posle Draže Draža. Sukobi ispred sudnice sve su više ritualni performansi. A i javnost je sve zasićenija kritikom zločina koja počiva na zgražavanju. Može li se nešto promeniti? Npr. šaliti se na račun dželata iz vlastite sredine, a da to ne bude relativisanje njihovog učinka niti povreda žrtava. Treba pokušati s pristupom koji odbija da se svidi. Treba se pošaliti sa zločincima i sa onima koji ih smrtno ozbiljno pravdaju. O tome je u Hrvatskoj nešto pokušavao da kaže Igor Mandić.

Kako bi to izgledalo danas u Srbiji? Kada kažemo da se žrtva smeje, a da krvnik plače, ne mislimo samo na starca Vukašina koji je mirno uzvratio ustaši pred klanje „Radi ti, dijete, svoj posao“. Niti na hrišćansku utehu trpljen-spasen. Niti na podsmeh, nego na smeh koji banalizuje krvnikov učinak. Krvnik je izvan morala i na njega ne treba trošiti moral. Tome nasuprot, svedoci smo niza smrtno ozbiljnih pokušaja da se moralno odbrani Nedić jer je, iako obožavalac Hitlera, ipak bio srpska majka. Nije malo umeće od kvislinga načiniti patriotu. Nedić je spasavao Srbe, a Jevreji i Cigani su bili kolateralna šteta. Još više od toga, general je metafora pokoravanja imperativu slepog patriotizma i ekonomije srpske krvi (ESK). Izopštiti ga izvan morala ne znači zgražavati se i osuđivati ga, nego smejati se u Jajincima njegovoj humanosti. I dovesti u pitanje ESK. Šta je to? To je ono dvostruko knjigovodstvo žrtava i dželata, smrtno ozbiljni budžetski saldo koji se povremeno peo do broja od milion ubijenih u Jasenovcu kao važne stavke rashoda, a koji vidi u kvislingu Nediću glavni izvor prihoda iste krvi. Isti budžet se rasteže na rashode nacionalne krvi nakon 1944. gde Tito sve do danas stoji visoko na listi, ali budžetskih rashoda, kao stožerni srbomrzitelj odgovaran za fatalni deficit komunističkog rasrbljavanja. Ni tu nije kraj knjigovodstvu. Sličnu budžetsku računicu slede branioci Ratka Mladića. Tu ne pomažu dokazi o genocidu. Jer čim komunisti osuđuju Nedića, to znači da nije bio loš, čim mondijalisti demonizuju Mladića – znači da je bio ispravan. Oba generala dobro prolaze u sklopu ozbiljne kritike.

Treba pokušati drugačije. Smehom. Ne treba se smejati pritvoreniku Mladiću, nego ekonomistima srpske krvi koji ga ozbiljno uzimaju za patriotu koji je, doduše, malo preterao. Smejati se Mladićevom patriotskom učinku znači detronizovati njegovu misiju spasavanja. Smeh je metafora koja čini banalnim domaćeg osumnjičenog krvnika jer onda ispada da mu se i žrtve smeju. Možda će ovaj način biti korisniji od zgražavanja nad njim zato što spori ozbiljnost njegove misije. Možda hoće, a možda i neće ovaj naizgled cirkuski gaf više zbuniti patriotske advokate Nedića i Mladića koji ga preozbiljno shvataju. Ma hajte molim vas, bećar je Ratko, a Nedić, i on je bio šaljivdžija, iako ima publiku koja ga zaozbiljno uzima. Čak i ako se ovakav odnos prema zločinu ne uvaži, sasvim je sigurno da su klasične moralne osude zločina postale neefikasne.

Može li se alternativno pisati o domaćim krvnicima i kulturu sećanja izmestiti izvan smrtno ozbiljnog šablona koji dželatima pruža dignitet, makar i negativni? Ne treba se uporno deliti na patriote i izdajnike oko zločinaca koji su banalni i koje ne treba meriti kriterijima morala nego merilima cirkusa. Montipajtonovski. Ne podsmeh, nego smejanje zločincima jeste iznad ironije. Ovaj smeh nije cinizam nego izvlačenje iz hora slepog patriotizma. Neka vrsta raskalašne usamljenosti koja ne priznaje autoritet banalnog. Nije to crni humor u Potočarima i Jajincima, niti smejanje žrtvama, nego je to smejanje dželatu zajedno sa žrtvama. To je oduzimanje identiteta dželatu, jedinog koji ovaj ima. Samo je uz smeh njegov učinak banalan jer ga, kako to dosadašnje iskustvo pokazuje, ozbiljna osuda dodatno monumentalizuje.

*Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

Komentari46
6cac1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milos
1. 06.04.1941. kada je napaduta Jugoslavija od strane sila Trojnog pakta niko od clanova najuzeg rukovodstva KPJ nije bio u uniformi. 2. Da je napad na SSSR poceo 22.06.1943. ustanak u Srbiji bi komunisti poceli 07.07.1943. Ko ista zna o dogadjanjima u SSSR pred napad hitlerovskih snaga zna da je Staljin ignorisao pripremanje nemackih trupa pred sopstvenim nosom zbog cega su Nemci u prvim danima rata pomerali front i po 200km dnevno. E sad, zamislite da su Tito i njegovi najblizi saradnici prekrsili pakt Ribentrop-Molotov i poceli ustanak bez miga iz Moskve. Koliko bi poziveli? Par dana ili nedelja, mozda. Do 22.06.1941 komunisti su fakticki deo te koalicije i saveznici Hitlera. 3. Zamislimo da je su Nemci zaista ubijali 100 Srba za jednog svog. Koliko bi danas Srba bilo u Srbiji ili, bolje receno, da li bi ih uopste bilo? Da li mi, potomci tih ljudi, danas treba da budemo zahvalni jednom kolaboratoru zato sto nas je spasao ili ne treba? Razmislite o tome.
Џејми Шеј
Sta je cinjenicno netacno u mom komentaru? Navedite konkretno. A etikete tipa "vi i vama slicni, intelektualni nivo, svetla buducnost itd" ostavljam vama. Jos da ste pomenuli "postenu inteligenciju" zadivili biste svu prostotu ovog sveta. Za vasu informaciju ja sam samo Srbin iz Srbije, ni vise ni manje. Naravno da se ne mirim sa pljackom Srbije i masovnim ubistvima Srba iz Srbije koje su obavili titoisti - oni ne pripadaju Srbiji vec austro-ugarskoj kako 1941 tako 1945 tako i danas.
@@Џејми Шеј
Када је Немачка напала Југославију Дража и Недић су се борили против Хитлерових снага на фронту тако да није јасна ваша реченица "vi i vama slicni nikako da prezale sto Hitler nije pobedio, a Draza i Nedic poveli Srbiju u “progres i svetlu” budunost."
Џејми Шеј
Titoisti i prikriveni austro-ugari koji se privremeno zovu Srbima nazivaju izdajnikom djenerala Nedica jer se borio protiv Brozove "vrazje divizije" koja je klala po Macvi 1914. Titoisti su razneli Smederevo juna 1941 kada je stradao Nedicev sin i trudna snaja - svi Srbi ih "vole" zbog toga. Bombardovali su i okupirali monarhisticku Srbiju 44-45 zajedno sa "srpskim saveznicima" a posle rata masovnim streljanjima, sremskim frontom, Golim otokom, cistkama drze srpski narod iz Srbije u ropstvu do danas. I svo vreme izjednacavaju ustase sa Nedicem, Drazom i svakim Srbinom koji se ne miri sa falsifikatom svapske istorije koju su usvojili. Svoje konvertitstvo i nistavluk hrane mrznjom prema korenima uz opravdanje zauzimanja tudjih kuca po Dedinju, Senjaku i pljacku cele Srbije. Psi rata evropske kulture protiv slovenskih naroda u liku pete kolone.
@Џејми Шеј
Vi i vama slicni nikako da prezale sto Hitler nije pobedio, a Draza i Nedic poveli Srbiju u “progres i svetlu” budunost. Na srecu to se nije desilo. O drugim “istinama” koje ovde na Politici on lajn ponavljate, kao Gebls, verujuci da ce jednog dana postati prihvatljivi ne vredi trositi reci. Najsmesniji je nizak intelektualni nivo vase argumentacije, agresivnost i primitivizam, od kojih se postenom svetu dize kosa na glavi i zbog toga izaziva odbojnost i cudjenje da je tako nesto u 21 vku opstalo. Niste vi patriot.
Недић, „обожавалац Хитлера“
Европа је између два рата била пуна обожавалаца Хитлера и национал-социјализма. За многе су Хитлер и Мусолини били пре свега државници који су увели ред и рад у своје земље. Ево шта је о Мусолинију изјавио Черчил у говору објављеном 15. јануара 1927: „Генијалност Римљана коју оличава Бенито Мусолини, највећи живи законодавац, доказ је за многе народе да је могуће одупрети се комунизму. Мусолини је трасирао пут којим један народ може да иде ако има храбре вође. Са фашистичким режимом он је створио смерницу коју земље ангажоване у борби против комунизма треба да следе без оклевања. Да сам Италијан, у потпуности бих подржавао Мусолинија. Он је посвећен добробити свог народа а од Италије је створио силу прихваћену и поштовану у свету повративши јој империјалну величину из прошлих времена“.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja