ponedeljak, 20.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:28

Niske kamate pogurale tražnju za stambenim kreditima

Refinansiranjem kredita moguće znatne uštede
Autor: Jovana Rabrenovićčetvrtak, 16.02.2017. u 18:40
У прошлој години тржиште стамбених кредита је дефинитивно опорављено (Фото Д. Јевремовић)

Zbog istorijski niskih kamata na stambene kredite povećana je tražnja za ovim zajmovima, svedoče u bankama. Cena ovih zajmova sada se kreće od 2,5 odsto za kredite kod kojih je kamata varijabilna, jer zavisi od kretanja euribora – kamate Evropske centralne banke koja je još uvek negativna, pa do 3,25 odsto u slučaju zajma sa fiksnom kamatom kakav, na primer, odobrava Inteza banka. Istovremeno, klijenti su sve zainteresovaniji i za refinansiranje postojećeg stambenog zajma jer na taj način mogu da ostvare znatne uštede. Podsećanja radi, kamate na stambene zajmove iznosile su i 5,5 odsto godišnje.

U Inteza banci kažu da su u 2016. godine bili lider u delu stambenog kreditiranja s tržišnim učešćem od 23 odsto. Međugodišnji rast plasmana osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) u njihovom slučaju iznosi preko 40 odsto.

– Prošle godine banka je odobrila stambene kredite osigurane kod NKOSK-a u ukupnoj vrednosti od 62,3 miliona evra, u poređenju sa 43,3 miliona tokom 2015. godine. U 2015. odobrili smo 1.047 stambenih kredita, a prošle godine 1.487 – kažu u ovoj banci.

Inteza odobrava stambene kredite osigurane kod NKOSK-a sa fiksnom mesečnom ratom sa kamatnom stopom od 3,29 odsto godišnje tokom celog perioda otplate do 15 godina. U ponudi banke nalaze se i stambeni krediti osigurani kod NKOSK-a sa varijabilnom godišnjom kamatnom stopom od 2,57 odsto (2,79 odsto plus šestomesečni euribor) i rokom otplate do 15 godina, što ih čini najpovoljnijim stambenim kreditima na tržištu kada je reč o evroindeksiranim zajmovima na 180 meseci. Krediti sa periodom otplate od 15 do 30 godina odobravaju se sa godišnjom kamatnom stopom od 2,68 (od 2,90 odsto plus šestomesečni euribor). Stambeni krediti građanima su na raspolaganju bez naknade za prevremenu otplatu zajma iz ličnih sredstava, bez naknade za godišnje održavanje kredita, kao i bez obaveze ugovaranja životnog osiguranja.

– Zahvaljujući unapređenju ponude banka je dala najznačajniji doprinos rastu tržišta stambenog kreditiranja koji je ostvaren prethodne godine. Prva smo banka koja je građanima omogućila da dobiju stambene kredite sa fiksnom mesečnom ratom tokom celog roka otplate od preko deset godina, a u nastupajućem periodu planiramo i da dodatno poboljšamo ponudu dinarskih stambenih kredita – kaže Nikša Ilović, direktor Sektora za poslovanje sa fizičkim licima Inteza banke.

U Kredi Agrikol banci kažu da je kod njih rast stambenih kredita osiguranih kod NKOSK-a 36 odsto. U njihovom slučaju nominalna kamata je od 2,88 odsto, plus šestomesečni euribor koji je negativan minus 0,219 tako da je kamata 2,66 odsto

– U prošloj godini tržište stambenih kredita je definitivno oporavljeno. Na to je uticalo više faktora: konkurentna ponuda banaka u pogledu kamatnih stopa za stambene kredite, vrednost euribora koja je na istorijskom minimumu već duži period, ali i cene nekretnina koje su znatno niže u odnosu na 2008. godinu. Uz to, regulisan je i pravni okvir za kupoprodaju nekretnina uvođenjem notara, što je doprinelo većoj sigurnosti prilikom kupovine stana ili kuće. Interesovanje klijenata je veliko i u prvim mesecima ove godine i očekujemo da će se takav trend nastaviti – kažu u ovoj banci.

U Komercijalnoj banci kažu da je tražnja stambenih kredita na zadovoljavajućem nivou, a rezultat je kombinacije nižih cena nekretnina na tržištu i konkurentnih uslova stambenih kredita.

Portal „Kamatica” je napravio računicu koliko može da se uštedi

refinansiranjem ranije uzetog stambenog zajma.

– Refinansiranje prethodno uzetog stambenog kredita je dobra odluka. Za stambeni kredit od 70.000 evra, uzet pre pet godina po kamatnoj stopi od 5,5 odsto s periodom otplate od 25 godina, mesečna rata kredita je 430 evra. Refinansiranjem na taj način na mesečnoj rati može da se uštedi 83 evra, što bi značilo uštedu od ukupno 19.920 evra. Pri refinansiranju stambenog kredita, kako se podseća, prolazi se ista procedura kao i prilikom uzimanja stambenog kredita.


Komentari6
ca078
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tamo daleko
3% je svakako mnogo bolje nego ranijih 4,5% uz negativan euribor...ali mislim da je bolje da za one koji mogu da podnesu istu ratu i mogu da isfinansiraju do 1.000 evra u startu-da idu na kraci period otplate umesto smanjenja rate, jer se kredit ranije otplacuje i placa manja kamata. Svakako treba ocekivati rast euribora na 3-3,5% po izlasku iz krize kada krenu medjubankarske pozajmice, to mu je neka ex normalna vrednost. Kako bilo, 3% je i dalje izuzetno visoko (u Sloveniji je npr pre 5-6 god bilo 2,5% kad je kod nas bilo 4,5%, a u Austriji cak 1,5%), pa su banke itekako na dobitku, ma sta pricali njihovi predstavnici.
Aleksa
Posle agonije sa kreditima u svajcarcima sta je sledeci ?? !!!
Svetlana
Ne nasedajte, posebno da euribor koji će vrtoglavo da raste!
Luka
To nisu nikakve "istorijski niske kamate" (osim ako se " istorija" ne računa od istorijskog stečaja 4 najveće razvojne banke u Srbiji uz dovođenje mnoštva banaka koje u svojim zemljama porekla jednostavno ne mogu da ostvare dvocifrene kamate ali ovde su mogle i mogu -zbog čega su uostalom i došle ) nego normalne kamate kakve postoje i u EU što je prvi znak izvesne tržišne normalizacije i nešto težeg ali za građane pa i same banke normalnijeg dolaska do profita ovdašnjih komercijalnih banaka .
Istina
Istina je da ljudi i dalje ulaze i ginu dok je hiljade sugradjana pred sudivima. Takodje je istina da su banke izduplale marze u odnosu na 2008. Tada je marza bila 1,5% a danas je 3%. Na to se dodaje euribor koji je trenutno 0% a 2008 je bio 4.5%. Ko udje videce kako Musa dere jarca.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja